Udāna 4:5
Nāga sutta
Slon
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku. Tu je živeo u velikoj grupi, pa su ga saletali monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, vladari i njihovi savetnici, pripadnici drugih učenja i njihovi nezaređeni sledbenici. U takvoj gužvi je bilo mučno, a ne lako živeti. Onda Blaženi reče: „Sada živim u velikoj grupi, pa me saleću monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, vladari i njihovi savetnici, pripadnici drugih učenja i njihovi nezaređeni sledbenici. U takvoj gužvi je mučno, a ne lako živeti. Kako bi bilo kad bih se izdvojio i živeo podalje od ove gužve?“
Tako se ujutru Blaženi obukao, uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Kosambija da prosi hranu. Kad je prošao Kosambi i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, pospremi on mesto na kojem
je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ne javivši se ni svojim pratocima, niti zajednici monaha, zaputi sam sam, bez ikoga, u pravcu Pārileyyake. Idući od sela do sela, na kraju stiže u Pārileyyaku. Tu je Blaženi boravio kraj Pārileyyake, u Rakkhita džungli, u podnožju sālovog drveta.
A jedan plemeniti slon je isto tako živeo u velikom krdu, pa su ga saletali drugi slonovi i slonice, mladi slonovi i mladunčad. Jeo je travu koja je bila izgažena, dok su oni jeli sveže listove koje je on skidao sa grana. Pio je vodu koja je bila zamućena, a kada bi hteo da se okupa u reci slonice su pravile gužvu oko njega. U takvoj gužvi je bilo mučno, a ne lako živeti. Onda taj plemeniti slon reče: „Sada živim u velikom krdu, pa me saleću drugi slonovi i slonice, mladi slonovi i mladunčad. Jedem travu koja je izgažena, dok oni jedu sveže listove koje sam ja skinuo sa grana. Pijem vodu koja je zamućena, a hoću da se okupam u reci, slonice prave gužvu oko mene. U takvoj gužvi je bilo mučno, a ne lako živeti. Kako bi bilo kad bih se izdvojio i živeo podalje od ove gužve?“
I tako taj plemeniti slon napusti krdo i otide do Pārileyyake, Rakkhita džungle, do Blaženog podnožju sālovog drveta. Na mestu gde je Blaženi boravio raskrčio je grmlje, te u surli doneo Blaženom vodu za piće i kupanje.
Onda se Blaženom, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: „Ranije sam živeo u velikoj grupi, pa su me saletali monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, vladari i njihovi savetnici, pripadnici drugih učenja i njihovi nezaređeni sledbenici. U takvoj gužvi bilo je mučno, a ne lako živeti. Ali sada me monasi i monahinje, nezaređeni sledbenici i sledbenice, vladari i njihovi savetnici, pripadnici drugih učenja i njihovi nezaređeni sledbenici ne saleću. Bez takve gužve srećno je i lako živeti.“
A i onom plemenitom slonu se javi ova misao: „Ranije sam živeo u velikom krdu, pa su me saletali drugi slonovi i slonice, mladi slonovi i mladunčad. Jeo sam travu koja je bila izgažena, dok su oni jeli sveže listove koje sam ja skidao sa grana. Pio sam vodu koja je bila zamućena, a kada bi hteo da se okupam u reci, slonice su pravile gužvu oko mene. U takvoj gužvi je bilo mučno, a ne lako živeti. Ali sada me drugi slonovi i slonice, mladi slonovi i mladunčad ne saleću. Jedem travu koja nije izgažena, dok oni ne jedu sveže listove koje sam ja skinuo sa grana. Pijem vodu koja nije zamućena, a kad hoću da se okupam u reci, slonice ne prave gužvu oko mene. Bez takve gužve srećno je i lako živeti.“
Onda Blaženi, razumevši sopstvenu osamu i znajući misao koja se javila u umu tog plemenitog slona, izgovori ove nadahnute stihove:
„Um ovog plemenitog slona,
sa kljovama popot jarbola,
i um Tathāgate se podudaraju:
divno je živeti osamljen u šumi!“