Mađđhima nikāya 30
Ćūḷa-sāropama sutta
Kratki govor o poređenju sa središtem stabla
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. Onda brahman Pingalakoććha dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče Blaženom:
„Učitelju Gotama, ovde su ovi askete i brahmani, starešine redova, starešine grupa, učitelji grupa, ugledni i nadaleko čuveni osnivači tradicija, koje mnogi smatraju svecima – Pūraṇa Kassapa, Makkhali Gosāla, Ađita Kesakambalin, Pakudha Kaććāyana, Sañđaya Belaṭṭhiputta i Nigaṇṭha Nātaputta.350 Imaju li svi oni neposredno znanje, kao što tvrde, ili niko od njih nema neposredno znanje ili ga neki imaju, a drugi nemaju?”
„Dovoljno je, brahmane! Neka se na tome zaustavi! – ‘Imaju li svi oni neposredno znanje, kao što tvrde, ili niko od njih nema neposredno znanje ili ga neki imaju, a drugi nemaju?’ Podučiću te Dhammi, brahmane. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”351
„Da, gospodine”, odgovori brahman Pingalakoććha. A Blaženi ovako nastavi:
3. „Brahmane, zamisli čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo, unutrašnju koru i spoljašnju koru, naseče grane i lišće i ponese ih misleći da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ‘Ovaj dobri čovek nije znao šta je srž stabla, njegov meki deo, unutrašnja kora, spoljašnja kora, niti grane i lišće. I tako, pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa, tragajući za dobrom drvenom građom, naišao je na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo, unutrašnju koru i spoljašnju koru, nasekao je grane i lišće i poneo ih misleći da je to srž stabla. Šta god da je taj čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
4. Zamisli sad čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo i unutrašnju koru, naseče spoljašnju koru i ponese je misleći da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ‘Ovaj dobri čovek nije znao šta je srž stabla… grane i lišće. I tako, pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa… nasekao je njegovu spoljašnju koru i poneo je misleći da je to srž stabla. Šta god da je ovaj čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
5. Zamisli sad čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla i njegov meki deo, naseče unutrašnju koru i ponese je misleći da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ‘Ovaj dobri čovek nije znao šta je srž stabla… grane i lišće. I tako, pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa… nasekao je njegovu unutrašnju koru i poneo je misleći da je to srž stabla. Šta god da je ovaj dobri čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
6. Zamisli sad čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, naseče njegov meki deo i ponese ga misleći da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ‘Ovaj dobri čovek nije znao šta je srž stabla… grane i lišće. I tako, pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa… nasekao je njegov meki deo i poneo ga misleći da je to srž stabla. Šta god da je ovaj dobri čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće dobro poslužiti za to.
7. Zamisli sad čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. I naseče samo srž stabla i ponese ga znajući da je to srž stabla. Onda čovek dobroga vida, kad ga sretne, kaže: ‘Ovaj dobri čovek je znao šta je srž stabla, šta je njegov meki deo, šta unutrašnja, a šta spoljašnja kora, i šta su njegove grane i lišće. I tako, pošto mu je bila potrebna dobra drvena građa, tragajući za dobrom drvenom građom, naišao je na veliko drvo snažnog debla. Onda je nasekao njegovu srž i poneo je znajući da je to srž stabla. Šta god da je ovaj dobri čovek mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo će mu dobro poslužiti za to.
8. Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Zadovoljan je tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom, njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sam sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ‘Stekao sam dobitak, poštovanje i dobar glas, ali ovi drugi monasi su nepoznati, niko za njih i ne zna.’ I u njemu nema želje da bilo šta više učini, ne ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od dobitka, poštovanja i dobrog glasa; nazaduje i propada.352 Zbog toga kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. Zanemarivši srž stabla, njegov meki deo, unutrašnju koru i spoljašnju koru, naseče on grane i lišće i ponese ih misleći da je to srž stabla. Šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
9. Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Ali nije zadovoljan tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom; njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga ne hvali sebe, niti kritikuje druge. U njemu ima želje da deluje, ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od dobitka, poštovanja i dobrog glasa; ne nazaduje i ne propada. Tako postiže pročišćenje vrline. Zadovoljan je usavršenošću u vrlini i njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sam sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ‘Ja sam pun vrline, dobrog karaktera, ali ovi drugi monasi su nemoralni, lošeg karaktera.’ I u njemu nema želje da bilo šta više učini, ne ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od pročišćenja vrline; nazaduje i propada. Zbog toga kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa… te zanemarivši srž stabla, njegov meki deo i unutrašnju koru, naseče spoljašnju koru i ponese je misleći da je to srž stabla. Šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
10. Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Ali nije zadovoljan tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom; njegova namera nije ostvarena. Onda postiže pročišćenje vrline. Zadovoljan je usavršenošću u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga ne hvali sebe, niti kritikuje druge. U njemu ima želje da deluje, ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od pročišćenja vrline; ne nazaduje i ne propada. Onda postiže koncentraciju. Zadovoljan je usavršenošću u koncentraciji i njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ‘Koncentrisan sam, um mi je sjedinjen, ali ovi drugi monasi su nepažljivi, njihov um je rastresen.’ I u njemu nema želje da bilo šta više učini, ne ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od koncentracije; nazaduje i propada. Zbog toga kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa… i zanemarivši srž stabla i njegov meki deo, naseče unutrašnju koru i ponese je misleći da je to srž stabla. Šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
11. Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Ali nije zadovoljan tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom; njegova namera nije ostvarena. Onda postiže pročišćenje vrline. Zadovoljan je usavršenošću u vrlini, ali njegova namera nije ostvarena… Onda postiže koncentraciju. Zadovoljan je usavršenošću u koncentraciji, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga ne hvali sebe, niti kritikuje druge. U njemu ima želje da deluje, ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od usavršenosti u koncentraciji; ne nazaduje i ne propada. Tako postiže znanje i viđenje. Zadovoljan je tim znanjem i viđenjem i njegova namera biva ostvarena. Na osnovu toga sam sebe hvali, a druge kritikuje ovako: ‘Živim tako što znam i vidim, ali ovi drugi monasi žive tako što niti znaju, niti vide.’ I u njemu nema želje da bilo šta više učini, ne ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od znanja i viđenja; nazaduje i propada. Zbog toga kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa… i zanemarivši srž stabla, naseče njegov meki deo i ponese ga misleći da je to srž stabla. Šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, ovo mu neće poslužiti za to.
12. Isto tako, brahmane, neki čovek iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno da je moguće stići na kraj čitavog tog okeana patnje.’ I kad je tako otišao u beskućnike, stiče on dobitak, poštovanje i dobar glas. Ali nije zadovoljan tim dobitkom, poštovanjem i dobrim glasom; njegova namera nije ostvarena. Onda postiže pročišćenje vrline. Zadovoljan je pročišćenjem vrline, ali njegova namera nije ostvarena… Onda postiže koncentraciju. Zadovoljan je tim postignućem koncentracije, ali njegova namera nije ostvarena… Onda postiže znanje i viđenje. Zadovoljan je tim znanjem i viđenjem, ali njegova namera nije ostvarena. Na osnovu toga ne hvali sebe, niti kritikuje druge. U njemu ima želje da deluje, ulaže napor da dostigne ona druga stanja, viša i tananija od znanja i viđenja; ne nazaduje i ne propada.
Ali koja su, brahmane, ta druga stanja, viša i tananija od znanja i viđenja?
13. Tako, brahmane, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je stanje, više i tananije od znanja i viđenja.353
14. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
15. I opet, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću.’ To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
16. I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
17. I opet, sa potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, sa neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
18. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
19. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
20. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. To je takođe stanje, više i tananije od znanja i viđenja.
21. I opet, sa potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u području prestanka opažaja i osećaja. Tako što ih uvidi svojom mudrošću, njegovi otrovi bivaju potpuno uklonjeni. To je takođe stanje, više i tananije nego što su to znanje i viđenje. Sve su to stanja koja su viša i tananija od znanja i viđenja.
22. Zbog toga, brahmane, kažem da je ta osoba poput čoveka kojem treba dobra drvena građa, traga za dobrom drvenom građom i tragajući za zdravim drvetom naiđe na veliko drvo snažnog debla. A on naseče srž stabla i ponese ga znajući da je to srž stabla. I tako, šta god da je mislio da napravi od dobre drvene građe, dobro će mu poslužiti za to.
23. Tako, brahmane, korist od ovog svetačkog života nisu dobitak, poštovanje i dobar glas, niti je korist pročišćenje vrline, niti je korist usavršenost u koncentraciji, niti su korist znanje i viđenje. Samo neopozivo oslobođenje uma jeste cilj svetačkog života, to je njegova srž i njegov vrhunac.”
24. Kad ovo bi rečeno, brahman Pingalakoććha reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog zaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
350 Ovih šest učitelja, nešto starijih Budinih savremenika, ne pripadaju ortodoksnom brahmanizmu i njihova učenja su karakteristična za spekulativnu odvažnost Budinog vremena. U Kanonu njih šestoricu obično pominju zajedno. Njihova učenja, kako ih je razumela budistička zajednica, izložena su u DN 2.17–32.
351 Isto ovo pitanje je u DN 16.5.26–27 asketa Subhadda postavio Budi, koji se približavao parinibbāni.
352 Po ovoj rečenici, korišćenoj umesto one koja počinje sa „Postaje opijen…”, razlikuju se pasusi u ovoj sutti od odgovarajućih u prethodnoj.
353 Iako su đhāne mogle biti uključene i u usavršenost koncentracije u §10, a znanje i viđenje opisani kao viši u odnosu na koncentraciju, đhāne sada postaju viša od znanja i viđenja, jer se smatraju osnovom postizanja smirenja i uklanjanja mentalnih otrova (u §21).