Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 103

Kinti sutta
Šta mislite o meni?

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Kusinare, u gaju sa svetilištem. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Šta mislite o meni, monasi? Da asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač? Ili asketa Gotama podučava da bi dobio hranu? Ili asketa Gotama podučava da bi dobio prenoćište? Ili asketa Gotama podučava da bi dosegao neku bolju formu postojanja?”

„Mi ne mislimo tako o asketi Gotami: ‘Asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač ili hranu ili prenoćište ili da bi dosegao neku bolju formu postojanja.’”

„Dakle, monasi, vi ne mislite tako o meni: ‘Asketa Gotama podučava zato da bi dobio ogrtač… ili dosegao neku bolju formu postojanja.’ A šta onda mislite o meni?”

„Mi ovako mislimo o Blaženome: ‘Blaženi je pun saosećanja i misli na našu dobrobit; on Dhammu podučava iz saosećanja.’”

„Dakle, monasi, vi mislite tako o meni: ‘Blaženi je pun saosećanja i misli na našu dobrobit; on Dhammu podučava iz saosećanja.’

3. Dakle, monasi, u stvarima kojima sam vas podučio, pošto sam ih neposredno saznao – a to su četiri temelja svesnosti, četiri prave vrste na­stojanja, četiri osnove duhovne moći, pet sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put – u tim stvarima bi trebalo sebe zajednički da vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki.

4. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguće je da između dva monaha bude neslaganja u vezi sa višom Dhammom.

5. I tada, ako ovako razmišljate: ‘Ovi poštovani se razlikuju i u pogle­du značenja i u pogledu forme’, monahu koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se razlikuju i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog po­stojanja razlike u pogledu značenja i u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazu­mniji trebalo bi da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se razlikuju i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja razlike u pogledu značenja i u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Za ono što je pogrešno shvaćeno treba imati na umu da je pogrešno shvaćeno. Kad se ima na umu da ono što je pogrešno shvaćeno jeste pogrešno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i ono što jeste praksa.

6. I tada, ako ovako razmišljate: ‘Ovi poštovani se razlikuju u pogle­du značenja, ali saglasni su u pogledu forme’, monahu koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se razlikuju u pogledu značenja, ali saglasni su u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja razlike u pogledu značenju, ali saglasnost u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se razlikuju u pogledu značenja, ali saglasni su u pogledu for­me. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja razlike u pogledu značenja, ali saglasnost u pogledu forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Za ono što je pogrešno shvaćeno treba imati na umu da je pogrešno shvaće­no, a ono što je ispravno shvaćeno treba imati na umu da je ispravno shva­ćeno. Kad se ima na umu za ono što je pogrešno shvaćeno da je pogrešno shvaćeno, a ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i što jeste praksa.

7. I tada, ako ovako razmišljate: ‘Ovi poštovani se slažu u pogledu značenja, ali se razlikuju u pogledu forme’, treba da se monahu koji vam se čini najrazumniji približite i obratite ovako: ‘Poštovani se slažu u pogledu značenja, ali razlikuju se u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja saglasnosti u pogledu značenja, ali razlika u pogledu forme. Ali forma je tek sitnica. Neka sitnica ne bude razlog za svađu.’ Monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumniji treba da se pri­bližite i obratite ovako: ‘Poštovani se slažu u pogledu značenja, a razli­kuju u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja saglasnosti u pogledu značenja, ali razlika u pogledu forme. Ali forma je tek sitnica. Neka sitnica ne bude razlog za svađu.’ Za ono što je ispravno shvaćeno treba imati na umu da je ispravno shvaćeno, a ono što je pogreš­no shvaćeno treba imati na umu da je pogrešno shvaćeno. Kad se ima na umu za ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, a ono što je pogrešno shvaćeno da je pogrešno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i što jeste praksa.

8. I tada, ako ovako razmišljate: ‘Ovi poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme’, monahu koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja slaganja u pogledu značenja i forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Potom, monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Poštovani se slažu i u pogledu značenja i u pogledu forme. Poštovani treba da znaju da je to razlog postojanja slaganja u pogledu značenja i forme; neka to ne bude razlog za svađu.’ Za ono što je ispravno shvaćeno treba imati na umu da je ispravno shvaćeno. Kada se ima na umu za ono što je ispravno shvaćeno da je ispravno shvaćeno, treba izložiti ono što jeste Dhamma i ono što jeste praksa.

9. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguće je da neki monah učini loše delo ili prekrši pravila.

10. Monasi, tada ne žurite da ga ispravljate; umesto toga, prvo ga do­bro osmotrite na sledeći način: ‘Neću imati neprilika i druga osoba neće biti uvređena; pošto ta osoba nije brza na besu i osveti, nije čvrsto vezana za svoje gledište i lako ga napušta, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom.’ Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govo­rite.

11. Monasi, takođe vam se može učiniti: ‘Neću imati neprilika, ali će druga osoba biti uvređena, jer je brza na besu i osveti. Međutim, nije čvrsto vezana za svoje gledište i lako ga napušta, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je što će druga osoba biti uvređe­na, a mnogo više što joj mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom.’ Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

12. Monasi, takođe vam se može učiniti: ‘Imaću neprilika, ali druga osoba neće biti uvređena, jer nije brza na besu i osveti, iako je čvrsto ve­zana za svoje gledište i teško ga napušta; ipak, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je što ću ja imati neprilika, a mnogo više što toj osobi mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom.’ Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

13. Monasi, takođe vam se može učiniti: ‘Imaću neprilika, a i druga osoba će biti uvređena, jer je brza na besu i osveti, čvrsto je vezana za svoje gledište i teško ga napušta; ipak, mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom. Sitnica je što ću imati neprilika i što će ta osoba biti uvređena, a mnogo je više što joj mogu pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom.’ Ako tako zaključite, monasi, u redu je da govorite.

14. Monasi, takođe vam se može učiniti: ‘Imaću neprilika, a i druga osoba će biti uvređena, jer je brza na besu i osveti, čvrsto je vezana za svoje gledište i teško ga napušta; ne mogu joj pomoći da izađe iz štetnog i sebe učvrsti u korisnom.’ Ako tako zaključite, monasi, ne potcenite svoj mir u odnosu na takvu osobu.

15. I dok zajednički vežbate, ceneći jedni druge, bez prepirki, moguć je verbalni sukob, sukob stavova, neprijatnosti, ogorčenost i utučenost. Tada bi trebalo da se monahu iz prve od dve suprotstavljene grupe koji vam se čini najrazumniji približite i obratite ovako: ‘Dok zajednički vežbamo, ceneći jedni druge, bez prepirki, izbio je verbalni sukob, sukob stavova, neprijatnosti, ogorčenost i utučenost. Ako bi Asketa za to saznao, da li bi nas kritikovao?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ‘Dok zajednički vežbamo… Ako bi Asketa za to saznao, kritikovao bi nas.’

‘Ali, prijatelju, bez napuštanja tog sukoba, je li moguće dostići nibbānu?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ‘Prijatelju, bez napuštanja tog sukoba nije moguće dostići nibbānu.’

16. Potom, monahu iz suprotnog tabora koji vam se čini najrazumniji treba da se približite i obratite ovako: ‘Dok zajednički vežbamo, ceneći jedni druge, bez prepirki, izbio je verbalni sukob, sukob stavova, neprijatnosti, ogorčenost i utučenost. Ako bi Asketa za to saznao, da li bi nas kritikovao?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ‘Dok za­jednički vežbamo… Ako bi Asketa za to saznao, kritikovao bi nas.’

‘Ali, prijatelju, bez napuštanja tog sukoba, je li moguće dostići nibbānu?’ Ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ‘Prijatelju, bez napuštanja tog sukoba nije moguće dostići nibbānu.’

17. Ukoliko bi drugi pitali tog monaha ovako: ‘Jeste li vi taj poštovani koji je pomogao monasima da izađu iz štetnog i sebe učvrste u korisnom?’, ako bi odgovarao ispravno, monah bi rekao ovako: ‘Prijatelji, otišao sam do Blaženoga. Blaženi me je podučio Dhammi. Pošto sam saslušao Dham­mu, razgovarao sam s tim monasima. Monasi su saslušali Dhammu, izašli iz štetnog i sebe učvrstili u korisnom.’ Takvim odgovorom, taj monah niti sebe uzdiže, niti omalovažava druge; odgovara u skladu sa Dhammom na način da ništa što je rekao ne može s razlogom poslužiti kao osnova za kritikovanje.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.