Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 11

Ćūla-sīhanāda sutta
Kratki govor o lavljem riku

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa: ovako bi s pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.

3. Moguće je, monasi, da vas askete drugih tradicija pitaju: ‘Ali na osnovu kojeg argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’ Asketama drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Prijatelji, četiri stvari nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kada ih u sebi vidimo, na osnovu toga i mi kažemo: „Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa.” A koje su to četiri stvari? Posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. To su četiri stvari koje nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kad ih u sebi vidimo, na osnovu toga tvrdimo to što tvrdimo.’

4. Moguće je, monasi, da askete drugih tradicija ovako kažu: ‘Pri­jatelji, i mi posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u njegovu Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. Pa kakva je onda tu razlika, prijatelji, kakav je nesklad, kakva nepodudarnost između vas i nas?’

5. Asketama drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ‘Prijatelji, postoji li samo jedan cilj ili mnogi?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen strašću ili za onoga ko je oslobođen strasti?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen strasti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mr­žnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen žudnje?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezivanjem ili za onoga ko je oslobođen vezivanja?’ Ako odgo­vore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezivanja, a ne za onoga ko je njime osvojen.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a ne za onoga ko ne vidi.’ – ‘Ali, prija­telji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja, a ne za onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’ – ‘Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju ili za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju?’ Ako odgovore na pravi način, askete drugih tradicija će vam ovako reći: ‘Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju, a ne za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju.’

6. Monasi, postoje ova dva gledišta: gledište postojanja i gledište ne­postojanja. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište postojanja, usvajaju gledište postojanja, prihvataju gledište postojanja, jesu suprot­stavljeni gledištu nepostojanja. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište nepostojanja, usvajaju gledište nepostojanja, prihvataju gledište nepostojanja, jesu suprotstavljeni gledištu postojanja.

7. Svi askete ili brahmani koji ne razumeju, u skladu s istinom, na­stanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi s ova dva gledi­šta jesu osvojeni strašću, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, oduševljavaju se i uživaju u umnožavanju. Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; kažem vam, oni nisu oslobođeni patnje.

8. A u svima onim asketama ili brahmanima koji razumeju, u skladu sa istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nema strasti, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja, oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne oduševljavaju se i ne uživaju u umnožavanju. Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; kažem vam, oni su oslobođeni patnje.

9. Monasi, postoje četiri vrste vezivanja. Koje četiri? Vezivanje za za­dovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezi­vanje za učenje o sopstvu.

10. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razu­mevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumeva­nje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri načina vezivanja ka­kvi oni zaista jesu. I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zado­voljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

11. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razu­mevanje svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje veziva­nja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova dva načina veziva­nja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja veziva­nja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

12. Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razu­mevanje svih vrsta vezivanja… oni opisuju potpuno razumevanje veziva­nja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i ritu­ale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu. Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ovaj jedan način vezivanja… i zato opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezi­vanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.

13. Monasi, u takvom učenju i pravilima očigledno je da pouzdanje u učitelja nije dobro usmereno, da pouzdanje u učenje nije dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline nije dobro usmereno i da ljubav među saput­nicima u učenju nije dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.

14. Monasi, kada Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, tvrdi da tumači potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje do kraja pot­puno razumevanje svih vrsta vezivanja: on opisuje potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

15. Monasi, u takvom učenju i pravilima jasno je da pouzdanje u uči­telja jeste dobro usmereno, da pouzdanje u učenje jeste dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline jeste dobro usmereno i da ljubav među saput­ nicima u učenju jeste dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada osloba­đaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.

16. A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala? Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt… A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula… A šta je izvor šest područ­ja čula…? Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno… A šta je izvor mentalno-materijalnog…? Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest… A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mental­ne obrasce… A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.

17. Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada – slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja – on se više ne vezuje za zadovoljstva čula, za gledišta, za pravila i rituale, za učenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sam dostiže nibbānu. Tada razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.