Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 118

Ānāpānasati sutta
O svesnosti daha

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


(UVOD)

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Istočnom parku, u palati Migārine majke, zajedno sa mnogo svojih uglednih, starijih učenika: poštovanim Sāriputtom, poštovanim Mahā Moggallānom, poštovanim Mahā Kassapom, poštovanim Mahā Kaććānom, poštovanim Mahā Koṭṭhitom, poštovanim Mahā Kappinom, poštovanim Mahā Ćun­dom, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Revatom, poštovanim Ānan­dom i drugim, dobro znanim starijim učenicima.

2. U to vreme stariji monasi su podučavali i upućivali nove monahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, brzo su napredovali.

3. I tako je na dan predanosti, petnaestoga u mesecu, u noći punog me­seca Pavāranā praznika, Blaženi sedeo na otvorenom, okružen grupom monaha. Obuhvativši pogledom okupljene, ovako im se obrati:

4. „Monasi, zadovoljan sam ovim napretkom. Moj um je zadovoljan ovim napretkom. Zato uložite više energije da biste dosegli još nedosegnuto, postigli još nepostignuto, ostvarili još neostvareno. Upravo ovde, u Sāvatthīju sačekaću komudī noć punog meseca u četvrtom mesecu godine.”

5. Monasi iz unutrašnjosti dočuše: „Blaženi će, kažu, upravo ovde u Sāvatthīju sačekati komudī noć punog meseca u četvrtom mesecu godine”. I monasi iz unutrašnjosti krenuše ka Sāvatthīju da vide Blaženoga.

6. A stariji su monasi još intenzivnije podučavali i upućivali nove mo­nahe. Neki stariji monasi su podučavali i upućivali deset novih monaha, neki su podučavali i upućivali dvadeset… trideset… četrdeset novih monaha. A novi monasi, pošto su ih podučavali i upućivali stariji monasi, dosegoše uzastopne stupnjeve višeg uvida.

7. I tada, u komudī noći punog meseca u četvrtom mesecu godine, Blaženi je sedeo na otvorenom, okružen monaškom zajednicom. Obuhvativši pogledom okupljene, ovako im se obrati:

8. „Monasi, u ovoj zajednici nema dokonog razgovora, u ovoj zajed­nici nema naklapanja. Sastoji se od najboljeg materijala. Takva je ova mo­naška sangha, takva je ova zajednica. A takva zajednica je vredna darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je prilika da nenadmašna dobrota nastane u ovome svetu – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica. Retko se ovakva zajednica viđa na ovome svetu – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica. Ovakva je zajednica vredna dugog putovanja makar i pešice, kako bi se videla – takva je ova monaška sangha, takva je ova zajednica.

9. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su arahanti, sve otrove su uklonili, proživeli svetački život, učinili što je trebalo učiniti, odložili tovar, dosegli sopstveni cilj, raskinuli okove bića i potpuno su oslobođeni krajnjim znanjem – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.

10. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji će se, zato što su raski­nuli pet nižih okova, preporoditi spontano [u čistim boravištima] i tamo dosegnuti konačnu nibbānu, bez vraćanja iz toga sveta ovamo – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.

11. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su, raskidanjem tri oko­va i slabljenjem strasti, mržnje i obmanutosti, postali jednom-povratnici, te će se na ovaj svet vratiti samo još jednom kako bi okončali svoju patnju – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.

12. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji su, raskidanjem tri okova ušli u tok, zauvek izbegli propast, sigurni da će se izbaviti od patnje, stalno napreduju ka probuđenju – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.

13. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri temelja svesnosti – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju četiri prave vrste nastojanja – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi… četiri osnove duhovne moći… pet sposobnosti… pet snaga… sedam elemenata probuđenja… plemenitog osmostrukog puta – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi.

14. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju prijateljske ljubavi… saosećanja… radosti zbog sreće drugih… spo­kojstva… odbojnosti kao objekta meditacije… percepcije prolaznosti – takvih monaha ima u ovoj monaškoj sanghi. U ovoj monaškoj sanghi ima monaha koji žive posvećeni razvijanju svesnosti daha.

(SVESNOST DAHA)

15. Monasi, kada se razvija i neguje svesnost daha, to donosi veliki plod, veliku korist. Kada se razvija i neguje svesnost daha, to usavršava četiri temelja svesnosti. Kada se razvijaju i neguju četiri temelja svesnosti, to usavršava sedam elemenata probuđenja. Kada se razvije i neguje sedam elemenata probuđenja, to donosi istinsko znanje i oslobađanje.

16. A kako, monasi, razvijanje i negovanje svesnosti daha donosi veliki plod, veliku korist?

17. Tako što monah ode u šumu, do podnožja nekog drveta ili do prazne kolibe; seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred so­bom; neprekidno svestan, udiše i, neprekidno svestan, izdiše.

18. Udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, zna ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, zna ‘Sada izdišem kratak dah.’ Ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo [daha], izdisaću.’ Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću.’

19. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući ushićenje’; ovako sebe ve­žba: ‘Izdisaću, osećajući ushićenje.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući zadovoljstvo’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući zadovoljstvo.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući mentalni obrazac.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, smirujući mentalni obrazac’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, smirujući men­talni obrazac.’

20. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, osećajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, osećajući um.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, ispunjavajući um radošću’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, ispunjavajući um radošću.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, koncentrišući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, koncentrišući um.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, oslobađajući um’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, oslobađajući um.’

21. Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući prolaznost’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću kontemplirajući prolaznost.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući hlađenje strasti; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, kontemplirajući hlađenje strasti.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući prestanak’; ovako sebe vežba: ‘Izdisaću, kontemplirajući prestanak.’ Ovako sebe vežba: ‘Udisaću, kontemplirajući napuštanje’; ovako sebe ve­žba: ‘Izdisaću, kontemplirajući napuštanje.’

22. Monasi, na taj način razvijana i negovana, svesnost daha donosi veliki plod, veliku korist.

(USAVRŠAVANJE TEMELJA SVESNOSTI)

23. A kako, monasi, negovana i razvijana svesnost daha dovodi četiri temelja svesnosti do savršenstva?

24. Monasi, kad god monah, udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’; izdišući dugi dah, zna: ‘Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna: ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, zna: ‘Sada izdišem kra­tak dah’; kad god ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, udisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, izdisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; kad god ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Kažem vam, to je jedno telo među telima, naime telo disanja. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

25. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući ushićenje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući ushićenje’; vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući zadovoljstvo’; vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Udisaću, smirujući mentalni sklop’; vežba ovako: ‘Izdisaću, smirujući mentalni sklop’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razume­vanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Kažem vam, to je jedan osećaj među osećajima, naime obraćanje pomne pažnje na udah i izdah. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razume­vanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

26. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, osećajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, osećajući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, radujući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, radujući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, koncentrišući um’; vežba ovako: ‘Udisaću, oslobađajući um’; vežba ovako: ‘Izdisaću, oslobađajući um’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Ja ne tvrdim da postoji razvijanje svesnosti daha za onoga ko je rastresen, ko nije potpuno svestan. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

27. Monasi, kad god monah vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući prolaznost’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući prolaznost’; vež­ba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući razlaganje’; vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući prestanak’; vežba ovako: ‘Udisaću, kontemplirajući napuštanje’; vežba ovako: ‘Izdisaću, kontemplirajući napuštanje’ – tada, monasi, praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Pošto je mudrošću uočio to što je napuštanje gramzivosti i odbojnosti, i nadalje on pomno posmatra ispunjen spokojstvom. Zato kažem da tom prilikom monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

28. Monasi, na taj način negovana i razvijana svesnost daha do savršenstva dovodi četiri temelja svesnosti.

(USAVRŠAVANJE SEDAM ELEMENATA PROBUĐENJA)

29. A kako, monasi, negovana i razvijana četiri temelja svesnosti do savršenstva dovode sedam elemenata probuđenja?

30. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju tela kao tela, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu – tada se u njemu ustaljuje nepomućena svesnost. A kada god je u njemu ustaljena nepomućena svesnost – tada se u monahu začinje svesnost kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

31. Živeći svestan na taj način, monah ispituje, istražuje i proučava to stanje uz pomoć mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna. A kad god, živeći tako svestan, monah istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nasto­ji da ga potpuno upozna – tada se u monahu začinje istraživanje pojava kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijajući ga stiže do njegovog savršenstva.

32. U onome ko mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna, neiscrpna energija se javlja. I kad god se javi neiscrpna energija u monahu koji mudro ispituje, istražuje i proučava to stanje pomoću mudrosti, nastoji da ga potpuno upozna – tada se u monahu začinje energija kao element probuđenja; onda monah taj ele­ment razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

33. U onome ko je probudio energiju, duhovno ushićenje se javlja. I kad god se javi duhovno ushićenje u monahu koji je probudio energiju – tada se u njemu začinje radost kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

34. U onome ko je ushićen, telo i um se smiruju. I kad god telo i um postanu smireni u monahu koji je ushićen – tada se u njemu začinje smire­nje kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

35. U onome čije je telo smireno i ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan. I kad god um postane koncentrisan, u monahu čije je telo smireno i koji oseća zadovoljstvo – u njemu se začinje koncentracija kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

36. Pomno i spokojno posmatra um koji je tako koncentrisan. I kad god monah pomno i spokojno posmatra um koji je tako koncentrisan – u njemu se začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj ele­ ment razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

37. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

38. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

39. Monasi, kada god monah praktikuje kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu… [kao u §30–36]… tada se u njemu začinje spokojstvo kao element probuđenja; onda monah taj element razvija i razvijanjem stiže do njegovog savršenstva.

40. Monasi, na taj način negovana i razvijana četiri temelja svesnosti dovode sedam elemenata probuđenja do savršenstva.

(USAVRŠAVANJE ISTINSKOG ZNANJA I OSLOBOĐENJA)

41. A kako, monasi, sedam elemenata probuđenja kada su negovani i razvijani dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva?

42. Tako, monasi, što monah razvija svesnost kao element probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju. Tako što razvija istraživanje pojava kao element probuđe­nja… Tako što razvija energiju kao element probuđenja… Tako što razvija radost kao element probuđenja… Tako što razvija smirenje kao element probuđenja… Tako što razvija koncentraciju kao element probuđenja… Tako što razvija spokojstvo kao element probuđenja, koji je potpomognut osamom, hlađenjem strasti i prestankom, a dozreva u napuštanju.

43. Monasi, na taj način sedam elemenata probuđenja kada su negovani i razvijani dovode istinsko znanje i oslobođenje do savršenstva.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.