Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 124

Bakkula sutta

Razgovor sa Bakkulom

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Bakkula boravio kraj Rāđaga­he, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. Onda Aćela Kassapa, prijatelj poštovanog Bakkule u vreme pre za­ređenja, otide do poštovanog Bakkule i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i upita poštovanog Bakkulu:

3. „Prijatelju Bakkula, koliko ima kako si se zamonašio?”

„Osamdeset je godina kako sam se zamonašio.”

„Prijatelju Bakkula, za tih osamdeset godina koliko si puta imao sek­sualni odnos?”

„Prijatelju Kassapa, ne bi trebalo da mi postavljaš takvo pitanje. Tre­balo bi da me pitaš ovako: ‘Prijatelju Bakkula, za tih osamdeset godina koliko puta se u tebi javio opažaj ispunjen željom za čulnim zadovoljstvima?’”

„Prijatelju Bakkula, za tih osamdeset godina koliko puta se u tebi ja­vila čulna želja?”

„Prijatelju Kassapa, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio ne sećam se da se ijednom u meni javio opažaj ispunjen željom za čulnim zadovoljstvima.”

[To što se za osamdeset godina otkako se zamonašio ne seća da se ijednom u njemu javio opažaj ispunjen željom za čulnim zadovoljstvima, to pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

4–5. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio, ne sećam se da se ijednom u meni javio opažaj ispunjen zlovoljom… opažaj ispunjen okrutnošću.”

[To što se za osamdeset godina otkako se zamonašio ne seća da se ijednom u njemu javio opažaj ispunjen zlovoljom… opažaj ispunjen okrut­nošću, to pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

6. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio, ne sećam se da se ijednom u meni javila misao ispunjena željom za čulnim zadovoljstvima.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

7–8. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio ne sećam se da se ijednom u meni javila misao ispunjena zlovoljom… misao ispunjena okrutnošću.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

9–15. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio ne sećam se da sam ijednom prihvatio ogrtač od nekog kućedomaćina …da sam ikada nosio ogrtač koji mi je dao neki kućedomaćin… ikad kro­jio ogrtač sečivom… ikad šio ogrtač iglom… ikad bojio ogrtač bojom… ikad šio ogrtač u vreme katine… ikad pravio ogrtač zajedno sa svojim saputnicima u svetačkom životu.

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

16–19. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio, ne sećam se da sam ijednom prihvatio poziv kućedomaćina na ručak… da mi se ijednom javila misao: ‘O kad bi me neki kućedomaćin pozvao na ručak!’… da sam ikad sedeo u nečijoj kući… ikad jeo u nečijoj kući.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

20–25. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamona­šio, ne sećam se da sam se ijednom zagledao u oblik i izgled neke žene… da sam ikad podučavao Dhammi neku ženu, čak i strofu od četiri stiha… da sam ikad otišao u deo u kojem borave monahinje… ikad podučavao Dhammi monahinje… ikad podučavao Dhammi neku iskušenicu… ikad podučavao Dhammi tek zaređenu ženu.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

26–29. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio, ne sećam se da sam ijednom nekog zamonašio… nekome dao puno zare­đenje… nekog učinio svojim učenikom… dopustio da neki mladi monah čeka na mene.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

30–37. „Prijatelju, za tih osamdeset godina otkako sam se zamonašio, ne sećam se da sam se ijednom okupao u javnom kupatilu… ijednom oku­pao prahom za sapunjanje… ikada radi olakšavanja umora masirao udove svojih saputnika u svetačkom životu… da se ikada u meni javila tuga čak i toliko kratko koliko je potrebno da se pomuze krava… da sam ikada uzeo neki lek, čak ni komadić smole… ikad koristio prostirku za sedenje… ikad spavao u krevetu… ikad period monsuna proveo u skloništu za to pripremljenom u nekom selu.”

[…i ovo pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

38. „Prijatelju, pošto sam otišao u beskućnike, sedam dana jeo sam isprošenu hranu kao dužnik; osmoga dana krajnje znanje se javilo u meni.”

[To što je poštovani Bakkula sedam dana jeo isprošenu hranu kao duž­nik, a osmog dana krajnje znanje se javilo u njemu, takođe pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

39. [Na to Aćela Kassapa reče:] „Želeo bih da budem primljen u ovu Dhammu i praksu, želim da primim potpuno zaređenje.” I Aćela Kassapa bi primljen u ovu Dhammu i praksu, a potom bi potpuno zaređen. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Kassapa, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s pravom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposred­no je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinje­no što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Kassapa postade jedan od arahanata.

40. Nekom drugom prilikom, poštovani Bakkula uze ključ i krenu od jedne do druge monaške ćelije, govoreći: „Izađite, poštovana gospodo; iza­đite, poštovana gospodo. Danas ću doseći konačnu nibbānu.”

[To što je poštovani Bakkula uzeo ključ i krenuo od jedne do druge monaške ćelije, govoreći: „Izađite, poštovana gospodo; izađite, poštovana gospodo. Danas ću doseći konačnu nibbānu”, takođe pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]

41. I tako, sedeći u sred Sanghe monaha, poštovani Bakkula dostiže konačnu nibbānu.

[To što poštovani Bakkula sedeći usred Sanghe monaha dostiže ko­načnu nibbānu, takođe pamtimo kao divan i čudesan kvalitet poštovanog Bakkule.]