Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 125

Dantabhūmi sutta
Teren za kroćenje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bam­busovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. U to vreme je mladi monah Aćiravata živeo u nekoj kolibi u šumi. Onda princ Đayasena, dok je hodao i lutao unaokolo da protegne noge, dođe do mladog monaha Aćiravate i pozdravi se s njim. Kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče mladom monahu Aćiravati: „Učitelju Aggivessana, čuo sam da monah koji ovde živi mar­ljiv, predan i odlučan, može postići sjedinjavanje uma”.

„Tako je, prinče, tako je. Monah koji ovde živi marljiv, predan i odlu­čan može postići sjedinjavanje uma.”

3. „Bilo bi dobro ako bi me učitelj Aggivessana podučio Dhammi ona­ko kako ju je on čuo i njome ovladao.”

„Ne mogu te ja podučiti Dhammi, prinče, onako kako sam je čuo i njome ovladao. Jer ako bih te podučavao Dhammi onako kako sam je čuo i njome ovladao, ne bi razumeo značenje mojih reči, a i to bi bilo zamorno i teško za mene.”

4. „Neka me učitelj Aggivessana poduči Dhammi onako kako ju je on čuo i njome ovladao. Možda sam u stanju da razumem značenje učiteljevih reči.”

„Dobro, prinče, podučiću te Dhammi onako kako sam je čuo i njome ovladao. Ako budeš razumeo značenje mojih reči, to će biti dobro. Ako ih ne budeš razumeo, neka na tome ostane i nemoj me dalje ispitivati.”

„Neka me učitelj Aggivessana poduči Dhammi onako kako ju je čuo i njome ovladao. Ako budem razumeo značenje njegovih reči, to će biti dobro. Ali ako ih ne budem razumeo, neka na tome ostane i neću ga dalje ispitivati.”

5. Onda mladi monah Aćiravata poduči princa Đayasenu Dhammi kako ju je čuo i njome ovladao. Pošto završi, princ Đayasena reče: „Nemoguće je, učitelju Aggivessana, ne može biti da monah koji živi marljiv, predan i odlučan, može postići sjedinjavanje uma.”

I tako, pošto je objavio mladom monahu Aćiravati da je to nemoguće i ne može biti, princ Đayasena ustade sa mesta i udalji se.

6. Ubrzo pošto se princ Đayasena udaljio, mladi monah Aćiravata otide do Blaženog. Pokloni se Blaženom, sede sa strane i ispriča čitav razgovor sa princem Đayasenom. Kada je završio, Blaženi mu reče:

7. „Aggivessana, kako je moguće da princ Đayasena, živeći usred za­dovoljstava čula, uživajući u zadovoljstvima čula, potpuno zaokupljen mi­slima o zadovoljstvima čula, obuzet groznicom zadovoljstava čula, sasvim usredsređen na traganje za zadovoljstvima čula, dakle kako je moguće da on zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdava­nju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdava­nju? To je nemoguće.

8. Aggivessana, zamisli s jedne strane dva slona, konja ili bika po­godna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani, i s druge dva slona, konja ili bika pogodna za kroćenje koji nisu ukroćeni, niti dis­ciplinovani. Šta misliš, Aggivessana? Hoće li ta dva slona, konja ili bika pogodna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani, pošto su tako ukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti?” – „Da, poštovani gospodine.” – „A hoće li ona dva slona, konja ili bika pogodna za kroćenje, koji nisu ukroćeni i disciplinovani, pošto su tako neukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti, isto onako kao dva slona, konja ili bika pogodna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani?” – „Ne, poštovani.” – „Isto tako, Aggivessana, nije moguće da princ Đayasena, živeći usred zadovoljstava čula… zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdavanju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdavanju.

9. Zamisli, Aggivessana, visoku planinu nedaleko od sela ili grada, te dva prijatelja krenu iz tog sela ili grada i ruku pod ruku stignu do planine. Kad stignu, jedan prijatelj ostane u podnožju planine, dok se drugi ispne na njen vrh. Onda onaj u podnožju kaže prijatelju koji stoji na vrhu: ‘E pa, prijatelju, šta vidiš stojeći tako na vrhu planine?’ A ovaj mu odgovori: ‘Prijatelju, stojeći ovako na vrhu planine, vidim divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera.’ A prvi prijatelj na to kaže: ‘Nemoguće je, prijatelju, ne može biti da stojeći tako na vrhu planine vidiš divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera.’

Na to onaj siđe niz planinu, uze svog prijatelja za ruku i dovede ga do vrha planine. Pošto ga je ostavio da povrati dah, upita: ‘E pa, prijatelju, šta vidiš?’ A ovaj drugi mu odgovori: ‘Prijatelju, stojeći ovako na vrhu plani­ne, vidim divne parkove, divne šumarke, divne pašnjake i divna jezera.’ Prvi prijatelj tada kaže: ‘Prijatelju, ne mnogo pre ovoga čuo sam te kako govoriš: „Nemoguće je, prijatelju, ne može biti da stojeći tako na vrhu pla­nine vidiš divne parkove… divna jezera.” A sada kažeš: „Stojeći ovako na vrhu planine, prijatelju, vidim divne parkove… divna jezera.” Na to drugi prijatelj kaže: „Zato što mi je visoka planina zaklanjala vidik, prijatelju, nisam video ono što je tu da se vidi.”

10. Isto tako, Aggivessana, princu Đayaseni zaklanja vidik, zaslepljuje ga, blokira i stoji na putu još veća planina od ove – planina neznanja. Zato i jeste nemoguće da princ Đayasena, živeći usred zadovoljstava čula… zna, vidi i razume ono što se jedino može znati zahvaljujući obuzdavanju, videti zahvaljujući obuzdavanju ili razumeti zahvaljujući obuzdavanju.

11. Aggivessana, da su ti ova dva poređenja pala na pamet [u pogledu] princa Đayasene, on bi spontano stekao poverenje u tebe, a tako ispunjen poverenjem, ispoljio bi ga prema tebi.”

„Poštovani gospodine, kako da mi ta dva poređenja padnu na pamet [u pogledu] princa Aggivessane kao što su pala na pamet Blaženom, kad su njemu ona došla spontano i niko za njih nije čuo ranije?”

12. „Zamisli, Aggivessana, da se miropomazani, plemeniti kralj ovako obrati svom krotitelju slonova: ‘Dobri moj krotitelju, uzjaši kraljevskog slona, idi u šumu, pronađi divljeg slona i veži ga oko vrata za kraljevskog slona.’ Odgovorivši sa ‘da, gospodaru’, krotitelj uzjaše kraljevskog slona, ode u šumu, pronađe divljeg slona i veže ga oko vrata za kraljevskog slona. A kraljevski slon ga povede na čistinu. Na taj način se divlji slon nađe na čistini; inače, divlji slon se uvek drži šume.

Onda krotitelj obavesti miropomazanog, plemenitog kralja: „Gospo­daru, divlji slon je na čistini.” A kralj se obrati svom krotitelju slonova:

„Hajde, dobri moj krotitelju, ukroti tog divljeg slona. Ukroti njegove divlje navike, ukroti njegova divlja sećanja i namere, ukroti njegov bes, umor i grozničavost usled napuštanja šume. Navedi ga da se raduje gradu, usadi u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima.’ Odgovorivši sa ‘da, gospodaru’, krotitelj pobode veliki stub u zemlju i za njega veže divljeg slona oko vrata, kako bi ukrotio njegove divlje navike… usadio u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima.

I tako se krotitelj slonova obrati slonu rečima koje su blage, umilne za uši i dopadljive, koje dopiru do srca, pune poštovanja, drage mnogima i prihvatljive mnogima. Kada se divljem slonu govore takve reči, on sluša, pazi i napreže se da ih razume. Zatim ga krotitelj za to nagradi travom i vo­dom. Kada divlji slon prihvati travu i vodu, krotitelj slonova zna: „Kraljev slon će poživeti!”

Onda ga krotitelj slonova ovako vežba: ‘Uzmi to, spusti to!’ Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da podigne i spusti, kad sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje ovako vežba: ‘Idi napred, idi nazad!’ Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da ide napred i ide nazad, kada sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje ovako vežba: ‘Ustani, sedi!’ Kada kraljev slon izvršava krotiteljeve naredbe da ustaje i seda, kad sluša njegova uputstva, krotitelj ga dalje vežba u onome što se naziva smirenost. Veže ogromni oklop za njegov trup, a čovek s kopljem u ruci sedne mu za vrat. Ljudi s kopljem u ruci okruže ga sa svih strana, a sam krotitelj stane pred njega s dugim kopljem u ruci. Kada slona vežbaju u smirenosti, on ne pomera prednje noge i zadnje noge; ne pomera glavu, uši, kljove, rep ili trup. Kraljev slon u stanju je da izdrži ubode kopljem, ubode mačem, ubode strelama, ubode drugih bića i zaglušujuću grmljavinu bubnjeva, do­boša, truba i timpana. Pošto se rešio svih slabosti i nedostataka, pročistio od mana, dostojan je kralja, dostojan kraljeve službe, smatra se jednom od kraljevih uzdanica

13–14. Isto tako, Aggivessana, Tathāgata se pojavljuje u ovom svetu plemenit i potpuno probuđen… (kao sutta 51, §12–13)… obrije glavu i bra­du, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik. Na taj način plemeniti učenik se nađe na čistini; jer božanstva i ljudi se drže pet struna zadovoljstva čula.

15. Zatim ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, neguj vrlinu i budi obuzdan monaškim pravilima, budi usavršen u ponašanju i postupanju, te zazirući i od najmanjeg prekršaja, vežbaj sebe tako što ćeš prihvatiti pravila vežbanja.’

16. Aggivessana, kada plemeniti učenik neguje vrlinu… te zazirući i od najmanjeg prekršaja, vežba sebe tako što prihvati pravila vežbanja, Tathāgata ga dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, stražari na vratima čula. Kad okom vidiš oblik, ne vezuj se za njegova obeležja i pojedinosti. Ako oko ostaviš bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu te na­pasti; stoga vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, preduzi­maj obuzdavanje oka. Kada uhom čuješ zvuk… Kada nosom osetiš miris… Kada jezikom osetiš ukus… Kada telom dodirneš predmet… Kada umom prepoznaš objekat uma, ne vezuj se za njegova obeležja i pojedinosti. Ako um ostaviš bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu te napasti; stoga vežbaj njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, pre­duzimaj obuzdavanje uma.’

17. Aggivessana, kada plemeniti učenik stražari na vratima čula, Tathāgata ga dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, budi umeren u jelu. Pošto dobro razmisliš, ne bi trebalo da jedeš tek iz zabave, ni radi omamljivanja, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo radi snage i izdržljivosti svoga tela, da ukloniš glad, kao potporu svetačkom životu. Ovako razmišljaj: „Na taj način ću okončati stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, nepo­ročan i živeti ugodno”.’

18. Aggivessana, kada je plemeniti učenik umeren u jelu, Tathāgata ga dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, budi posvećen budnosti. Tokom dana, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju. U prvoj trećini noći, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju. U drugoj trećini noći treba da legneš na desnu stranu, u lavlji položaj, s jednim stopalom povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, pošto si u svom umu odredio vreme za ustajanje. Kada si ustao, u poslednjoj trećini noći, dok hodaš ili sediš, pročisti svoj um od stanja koja ga ometaju.’

19. Aggivessana, kada je plemeniti učenik posvećen budnosti, Tathāgata ga dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, ustali se u svesnosti i jasnom razumevanju. Kad odlaziš i dolaziš, postupaj sa jasnim razumevanjem; kad gledaš pravo i kad gledaš u stranu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad savijaš i kad pružaš svoje udove, postupaj s jasnim razumevanjem; kad oblačiš donji ogrtač, kad nosiš spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupaj s jasnim razumevanjem; kad jedeš, piješ, žvaćeš i gutaš hranu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad obavljaš veliku i malu nuždu, postupaj s jasnim razumevanjem; kad hodaš, stojiš, sediš, ležeš i ustaješ, govoriš i ćutiš, postupaj s jasnim razumevanjem.’

20. Aggivessana, kada se plemeniti učenik ustali u svesnosti i jasnom razumevanju, Tathāgata ga dalje disciplinuje: ‘Hajde, monaše, idi na osamljeno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.’

21. I monah se nastani na osamljenom mestu: u šumi… stogu sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle obroka, seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost, živi oslobođen tromosti i pospanosti, vidi svetlost, svestan i potpuno razumevajući; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, ne dvoumi se koja su povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.

22. Kada je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, boravi monah i kontemplira telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

23. Aggivessana, baš kao što krotitelj pobode veliki stub u zemlju i za njega veže divljeg slona oko vrata, kako bi ukrotio njegove divlje navike… usadio u njemu navike prikladne životu među ljudskim bićima, tako su ova četiri temelja svesnosti stege za um plemenitog učenika, kako bi se ukrotile njegove divlje navike zasnovane na životu kućedomaćina, ukrotila njegova divlja sećanja i namere zasnovane na životu kućedomaćina, ukrotili njegov bes, umor i grozničavost zasnovani na životu kućedomaćina, te kako bi mogao stupiti na istinski put i dostići nibbānu.

24. Onda ga Tathāgata dalje disciplinuje: ‘Hajde monaše, boravi kontemplirajući telo kao telo, ali ne misli misli povezane sa željom za zadovoljstvima čula. Boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje… um kao um… objekte uma kao objekte uma, ali ne misli misli povezane sa željom za zadovoljstvima čula.’ 

25. Smirivanjem zamišljanja i razmišljanja, ulazi on i boravi na drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja.

26–29. Kada je monahov koncentrisan um postao tako pročišćen… (kao sutta 51, §24–27 )… On tada jasno zna: ‘Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više po­vratka u bilo koju formu bića.’

30. Takav monah je u stanju da podnosi hladnoću i vrućinu, glad i žeđ, ubode obada i komaraca, vetar, sunce i gmizavce; podnosi zlonamerne, uvredljive reči i telesne osećaje koji su bolni, razdirući, oštri, probadajući, nepoželjni, uznemirujući, koji su pretnja životu. Pošto se sasvim oslobodio strasti, mržnje i obmanutosti, pročistio od nečistoća, vredan je darova, vre­dan je gostoprimstva, vredan je pohvala i vredan poštovanja, on je prilika da nenadmašna dobrota nastane u ovome svetu.

31. Aggivessana, ako kraljev slon umre u starosti neukroćen i neuvežban, smatra se starim slonom koji je umro neukroćen. Ako kraljev slon umre u srednjem dobu neukroćen i neuvežban, smatra se slonom srednjeg doba koji je umro neukroćen. Ako kraljev slon umre mlad neukroćen i neuvežban, smatra se mladim slonom koji je umro neukroćen. Isto tako, Aggivessana, ako iskusan monah umre, a nije uklonio otrove u sebi, smatra se iskusnim monahom koji je umro neukroćen. Ako monah srednjeg statusa umre, a nije uklonio otrove u sebi, smatra se monahom srednjeg statusa koji je umro neukroćen. Ako nedavno zaređeni monah umre, a nije uklonio otrove u sebi, smatra se nedavno zaređenim monahom koji je umro neukroćen.

32. Aggivessana, ako kraljev slon umre u starosti ukroćen i uvežban, smatra se starim slonom koji je umro ukroćen. Ako kraljev slon umre u srednjem dobu ukroćen i uvežban, smatra se slonom srednjeg doba koji je umro ukroćen. Ako kraljev slon umre mlad ukroćen i uvežban, smatra se mladim slonom koji je umro ukroćen. Isto tako, Aggivessana, ako iskusan monah umre, a uklonio je otrove u sebi, smatra se iskusnim monahom koji je umro ukroćen. Ako monah srednjeg statusa umre, a uklonio je otrove u sebi, smatra se monahom srednjeg statusa koji je umro ukroćen. Ako nedavno zaređeni monah umre, a uklonio je otrove u sebi, smatra se nedavno zaređenim monahom koji je umro ukroćen.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, mladi monah Aćiravata se obradova rečima Blaženoga.