Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 135

Ćūlakammavibhanga sutta
Kratko razjašnjenje dela

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Onda brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, dođe do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i upita Blaženoga:

3. „Učitelju Gotama, kakav je razlog, kakav uzrok što se među ljud­skim bićima javljaju niska i uzvišena bića? Jer ima ljudi kratkog veka i onih dugog veka, bolesnih i zdravih ljudi, ružnih i lepih, beznačajnih i uticajnih, siromašnih i bogatih, običnog i plemenitog porekla, glupih i mudrih ljudi. Šta je razlog, šta je uzrok, učitelju Gotama, da se niskost i uzvišenost javljaju među ljudima?”

4. „Učeniče, bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela, bića nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, dela su njihovo uto­čište. Delo je ono koje bića deli na niska i uzvišena.”

„Ne shvatam u potpunosti značenje tvrdnje učitelja Gotame izrečene ukratko, bez podrobnijeg izlaganja značenja. Bilo bi dobro da me učitelj Gotama poduči Dhammi, tako da u potpunosti mogu razumeti značenje tvrdnje učitelja Gotame.”

„Onda, učeniče, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

„Hoću, Učitelju,” odgovori brahmanski učenik Subha. A Blaženi ova­ko nastavi:

5. „Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ubijaju živa bića, krvoločni su, okrvavljenih ruku, ogrezli u batinanju i nasilju, bez milosti za bilo koje živo biće. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u čistilištu. Ako se posle sloma tela, posle smrti, umesto u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu, ponovo jave u ljudskom obliku, tada su kratkoga veka gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi kratkom životu, to znači biti ubica živih bića, krvoločan, okrvavljenih ruku, ogrezao u batinanju i nasilju, bez milosti za bilo koje živo biće.

6. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena izbegavaju ubijanje živih bića, odustaju od ubijanja živih bića, odlažu batinu i odlažu nož, puni su obzira i milosrđa i rade na dobrobiti svih živih bića. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u srećnom okruženju, u nebeskom svetu. Ako se posle sloma tela, posle smrti, umesto u srećnom okruženju, u nebeskom svetu, ponovo rode u ljud­skom obliku, tada su dugovečni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi dugom životu, to znači izbegavati ubijanje živih bića, odložiti batinu i odložiti nož, biti pun obzira i milosrđa i raditi na dobrobit svih živih bića.

7. Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena povređuju živa bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, bolešljivi su gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi bolešljivosti, to znači biti onaj ko povređuje bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima.

8. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne povređuju živa bića svojim rukama, kamenicama, štapovima ili noževima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti oni se prepora­đaju na srećnom odredištu… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su zdravi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi zdrav­lju, to znači ne biti onaj ko povređuje druga bića svojim rukama, kameni­cama, štapovima ili noževima.

9. Ima slučajeva, učeniče, da su neki muškarac i žena uvek ljuti, često padaju u vatru; kad ih makar i malo kritikuju, razjare se, gnevni su, zlo­voljni, ogorčeni, ispoljavaju bes, mržnju i osornost. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, ružni su gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ružnoći, to znači biti uvek ljut, često padati u vatru… ispoljavati bes, mržnju i osornost.

10. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena nisu uvek ljuti, retko padaju u vatru; čak i kad ih mnogo kritikuju, ne razjare se, nisu gnevni, zlovoljni niti ogorčeni, ne ispoljavaju bes, mržnju niti osornost. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti oni se preporađaju na srećnom odredištu… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su lepi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi lepoti, to znači ne biti uvek ljut i retko padati u vatru; čak i kad je mnogo kritike izrečeno, ne biti razjaren, gnevan, zlovoljan niti ogorčen; ne ispoljavati bes, mržnju niti osornost.

11. Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena zavide; oni su zavidljivi, ljubomorni, ogorčeni zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su beznačajni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi anonimnosti, to znači biti zavidljiv, lju­bomoran i ogorčen zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi.

12. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne zavide; nisu zavidljivi, ni ljubomorni, niti ogorčeni zbog dobitka, časti, poštova­nja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi. Zbog toga što čine i gomi­laju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se na srećnom odredištu… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su ugledni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi ugledu, to znači ne biti zavidan, ni ljubomoran, niti ogorčen zbog dobitka, časti, poštovanja, divljenja i zahvalnosti koju uživaju drugi.

13. Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne daju hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i brahmanima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su siromašni gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi siromaštvu, to znači ne davati hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i brahmanima.

14. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena daju hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i brahmanima. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se na srećnom odredištu… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su bogati gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi bogatstvu, to znači davati hranu, vodu, odeću, obuću, cvetne vence, mirise, meleme, postelju, sklonište i svetlo asketama i brahmanima.

15. Ima slučajeva, učeniče, da su neki muškarac ili žena tvrdoglavi i arogantni; ne odaju počast onome kome treba odati počast, niti ustaju pred onim pred kojim treba ustati; ne ustupaju mesto onom kome treba ga ustupe, niti se sklanjaju s puta onome kome treba da se sklone; ne klanjaju se, ne uvažavaju, niti poštuju onog kome se treba klanjati, uvažavati ga i poštovati. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su običnog porekla gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi običnom poreklu, to znači biti tvrdoglav i arogantan… ne klanjati se, ne uvažavati, niti poštovati onoga koga treba poštovati.

16. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena nisu tvrdo­glavi i arogantni; odaju počast onome kome treba da odaju počast, ustaju pred onim pred kojim treba da ustanu; ustupaju mesto onom kome treba da ga ustupe, sklanjaju se s puta onome kome treba da se sklone; klanjaju se, uvažavaju i poštuju onog kome se treba klanjati, uvažavati ga i poštovati. Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se na srećnom odredištu… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su plemenitog porekla gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi plemeni­tom poreklu, to znači ne biti tvrdoglav i arogantan … klanjati se, uvažavati i poštovati onoga koga treba poštovati.

17. Ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena ne posećuju asketu ili brahmana i ne pitaju: ‘Poštovani gospodine, šta je korisno? Šta je štetno? Šta je vredno prekora? Šta je vredno pohvale? Šta treba negovati? Šta ne treba negovati? Koji će mi postupci na duge staze donet bol i pat­nju? Koji će mi postupci na duge staze doneti dobrobit i sreću?’ Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se u svetu lišavanja… Ako se umesto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su glupi gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi glupavosti, to znači ne posećivati asketu ili brahmana i postaviti mu takva pitanja.

18. Ali ima slučajeva, učeniče, da neki muškarac ili žena posećuju asketu ili brahmana i pitaju: ‘Poštovani gospodine, šta je korisno?… Koji će mi postupci na duge staze doneti dobrobit i sreću?’ Zbog toga što čine i gomilaju takva dela… preporađaju se na srećnom odredištu… Ako se ume­sto toga ponovo rode u ljudskom obliku, tada su mudri gde god se rodili. To je put, učeniče, koji vodi mudrosti, to znači posećivati asketu i monaha i postaviti mu takva pitanja.

19. Tako, učeniče, put koji vodi kratkom životu čini ljude kratkoveč­nim, put koji vodi dugom životu čini ljude dugovečnim; put koji vodi bole­sti čini ljude bolesnim, put koji vodi zdravlju čini ljude zdravima; put koji vodi ružnoći čini ljude ružnima, put koji vodi lepoti čini ljude lepima; put koji vodi beznačajnosti čini ljude beznačajnima, put koji vodi ugledu čini ljude uglednima; put koji vodi siromaštvu čini ljude siromašnima, put koji vodi bogatstvu čini ljude bogatima; put koji vodi običnom poreklu donosi ljudima obično poreklo, put koji vodi plemenitom poreklu donosi ljudima plemenito poreklo; put koji vodi gluposti čini ljude glupima, put koji vodi mudrosti čini ljude mudrima.

20. Učeniče, bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela, bića nastaju iz svojih dela, predodređena su svojim delima, dela su njihovo uto­čište. Delo je ono koje bića deli na niska i uzvišena.”

21. Kada ovo beše izrečeno, učenik Subha, sin Tadeyye, reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu.

22. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog zaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”