Mađđhima nikāya 141
Saććavibhanga sutta
Razjašnjenje istina
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Benaresa, u Parku jelena, u Isipatani. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Kraj Benaresa, monasi, u Parku jelena, u Isipatani, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni točak Dhamme, koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao četiri plemenite istine. Koje četiri?
3. Objavio je, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao plemenitu istinu o patnji. Objavio je, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao plemenitu istinu o nastanku patnje… plemenitu istinu o prestanku patnje… plemenitu istinu o putu koji vodi prestanku patnje.
4. Kraj Benaresa, monasi, u Parku jelena, u Isipatani, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni točak Dhamme, koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao ove četiri plemenite istine.
5. Monasi, negujte prijateljstvo sa Sāriputtom i Moggallānom, družite se sa Sāriputtom i Moggallānom. Oni su mudri i pomažu svojim saputnicima u svetačkom životu. Sāriputta je poput majke; Moggallāna je poput dadilje. Sāriputta vežba druge da dostignu plod ulaska u tok; Moggallāna da dostignu konačni cilj. Monasi, Sāriputta je sposoban da objavi, poduči, opiše, ustanovi, otkrije, objasni i pokaže četiri plemenite istine.”
6. Tako reče Blaženi. Pošto to izreče, Uzvišeni ustade sa mesta gde je sedeo i otide do svog boravišta.
7. Nedugo pošto je Blaženi otišao, poštovani Sāriputta se ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi” – „Prijatelju”, odgovoriše monasi poštovanom Sāriputti. A on ovako reče:
8. „Kraj Benaresa, prijatelji, u Parku jelena, u Isipatani, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni točak učenja… i pokazao četiri plemenite istine. Koje četiri?
9. Objavio je… i pokazao plemenitu istinu o patnji…. plemenitu istinu o nastanku patnje… plemenitu istinu o prestanku patnje… plemenitu istinu o putu koji vodi prestanku patnje.
10. A šta je to, prijatelji, plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu patnja.
11. A šta je, prijatelji, rođenje? Rođenje bića na različitim nivoima postojanja, njihov nastanak, njihovo začeće, stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet sastojaka bića, sticanje područja čula – to se naziva rođenje.
12. A šta je, prijatelji, starost? Starost je starenje bića na različitim nivoima postojanja, njihovo slabljenje, propadanje zuba, osedelost, naboranost, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starost.
13. A šta je, prijatelji, smrt? Odlazak i nestajanje bića s različitih nivoa postojanja, njihovo razaranje, iščezavanje, umiranje, okončavanje života, razlaganje pet ogranaka bića, propadanje tela – to se naziva smrt.
14. A šta je, prijatelji, žalost? Žalost, ožalošćenost, rastuženost, unutrašnja tuga, unutrašnji žal onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva žalost.
15. A šta je, prijatelji, naricanje? Plač i žalopojka, plakanje i jadikovanje onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva naricanje.
16. A šta je, prijatelji, bol? Telesni bol, telesna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj nastao kao posledica telesnog kontakta – to se naziva bol.
17. A šta je, prijatelji, tuga? Mentalni bol, mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj nastao kao posledica mentalnog kontakta – to se naziva tuga.
18. A šta je, prijatelji, očaj? Jad i beznađe, ojađenost i beznadežnost onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva očaj.
19. A šta znači ‘ne dobiti ono što želimo je patnja’? U bićima koja su podložna rađanju javlja se želja: ‘Oh, kad ne bismo bili podložni rađanju! Oh, kad pred nama ne bi bilo više novih života!’ No, to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja. U bićima koja su podložna starenju… podložna bolesti… podložna smrti… podložna žalosti, naricanju, bolu, tuzi i očaju javlja se želja: ‘Oh, kad ne bismo bili podložni žalosti, naricanju, bolu, tuzi i očaju! Oh, kad nas sve te stvari ne bi više zadesile!’ No, to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja.
20. A šta je to, prijatelji, pet sastojaka bića kao objekat vezivanja, koji ukratko jesu patnja? To su: materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja; osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja; opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja; mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji je objekat vezivanja. To je pet sastojaka bića kao objekat vezivanja, koji ukratko jesu patnja. Ovo se naziva plemenita istina o patnji.
21. A šta je, prijatelji, plemenita istina o nastanku patnje? To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. To se naziva plemenita istina o nastanku patnje.
22. A šta je, prijatelji, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje. To se naziva plemenita istina o prestanku patnje.
23. A šta je, prijatelji, plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
24. A šta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti nastanak patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi prestanku patnje – to je ispravno razumevanje.
25. A šta je, prijatelji, ispravna namera? Namera obuzdavanja, namera lišena zlovolje i namera nepovređivanja – to je ispravna namera.
26. A šta je, prijatelji, ispravan govor? Odustati od laganja, odustati od ogovaranja, odustati od pogrda, odustati od naklapanja – to je ispravan govor.
27. A šta su, prijatelji, ispravni postupci? Odustajanje od ubijanja, odustajanje od uzimanja onoga što nije dato i odustajanje od preljube – to su ispravni postupci.
28. A šta je, prijatelji, ispravno življenje? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajući pogrešne načine, sebe prehranjuje na ispravan način – to je ispravno življenje.
29. A šta je, prijatelji, ispravan napor? Kada se u monahu probudi revnost da izbegava nastanak još nenastalih loših, nekorisnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost da napusti već nastala loša, nekorisna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost da neguje još nenastala korisna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost za nastavljanjem, neiščezavanjem, jačanjem, uvećanjem i ispunjenjem kroz negovanje već nastalih korisnih stanja, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži – to je ispravan napor.
30. A šta je, prijatelji, ispravna svesnost? Kada monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Živi praktikujući kontemplaciju osećaja kao osećaja, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Živi praktikujući kontemplaciju uma kao uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Živi praktikujući kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. To se zove ispravna svesnost.
31. A šta je, prijatelji, ispravna koncentracija? Kada monah, napustivši zadovoljstva čula, napustivši nekorisna stanja uma, ulazi i boravi na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Slabljenjem ushićenja, boravi on spokojan, sabran i s jasnim razumevanjem, uz fizički osećaj zadovoljstva. Ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!” Napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je ispravna koncentracija. Ovo se naziva plemenita istina o putu koji vodi prestanku patnje.
32. Kraj Benaresa, prijatelji, u Parku jelena, u Isipatani, Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, pokrenuo je nenadmašni točak učenja, koji ne može zaustaviti nijedan asketa ili brahman, božanstvo, Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu – on je objavio, podučio, opisao, ustanovio, otkrio, objasnio i pokazao četiri plemenite istine.”
Tako reče Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše Sāriputtinim rečima.