Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 144

Ćhannovāda sutta
Savet Ćhanni

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. U to vreme su poštovani Sāriputta, poštovani Mahā Ćunda i poštovani Ćhanna boravili na Lešinarevoj hridi.

3. Poštovani Ćhanna bio je pogođen nesrećom, u bolovima, smrtno bolestan. Jedno veče poštovani Sāriputta izađe iz osame, ode do poštovanog Mahā Ćunde i reče: „Prijatelju Ćunda, hajdemo do poštovanog Ćhanne i raspitajmo se o njegovoj bolesti.” – „Da, prijatelju”, odgovori poštovani Mahā Ćunda.

4. Potom poštovani Sāriputta i poštovani Mahā Ćunda otidoše do poštovanog Ćhanne i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, te poštovani Sāriputta reče poštovanom Ćhanni: „Nadam se da se oporavljaš, prijatelju Ćhanna, nadam se da ti je bolje. Nadam se da se tvoji bolovi smanjuju, a ne uvećavaju, te da je vidljivo njihovo smanjivanje, a ne uvećavanje.”

5. „Prijatelju Sāriputta, ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, vidljivo je njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje. Kao kad bi mi snažan čovek oštrim mačem raspolutio glavu, tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Kao kad bi mi snažan čovek stegao glavu kožnim kaišem, tako jaki bolovi razdiru moju glavu. Ne oporavljam se… Kao kada bi vešti mesar ili njegov pomoćnik rasporili volu stomak, tako snažni bolovi razdiru moj stomak. Ne oporavljam se… Kao kad bi dva snažna čoveka uhvatila slabijeg i počeli da ga okreću iznad jame sa užarenim ugljevljem, tako i moje telo gori. Ne oporavljam se, nije mi bolje. Moji bolovi se ne smanjuju, već uvećavaju, vidljivo je njihovo uvećavanje, a ne smanjivanje. Potegnuću nož, prijatelju Sāriputta; u meni nema više želje za životom.”

6. „Neka poštovani Ćhanna ne koristi nož. Neka poštovani Ćhanna živi. Želimo da poštovani Ćhanna živi. Ako mu nedostaje odgovarajuća hrana, potražiću odgovarajuću hranu za njega. Ako mu nedostaju odgova­rajući lekovi, potražiću odgovarajuće lekove za njega. Ako mu nedostaje odgovarajuća nega, ja ću ga negovati. Neka poštovani Ćhanna ne koristi nož. Neka poštovani Ćhanna živi. Želimo da poštovani Ćhanna živi.

7. „Prijatelju Sāriputta, nije da nemam odgovarajuću hranu, lekove i negu. Umesto toga, prijatelju Sāriputta, Učitelja sam dugo poštovao s ljubavlju, ne bez ljubavi; jer učenik i treba da poštuje Učitelja s ljubavlju, a ne bez ljubavi. Prijatelju Sāriputta, zapamti ovo: monah Ćhanna će upotrebiti nož bez krivice.”

8. „Želeli bismo da postavimo nekoliko pitanja poštovanom Ćhanni, ako bi poštovani Ćhanna želeo da nam odgovori.”

„Pitajte, prijatelju Sāriputta. Kada čujem pitanja, znaću da li želim da odgovorim.”

9. „Prijatelju Ćhanna, smatraš li oko, svest o viđenom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o viđenom ovakvima: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’ Smatraš li uho… nos… jezik… telo… um, svest o spoznatom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o spoznatom ovakvima: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’”

„Prijatelju Sāriputta, oko, svest o viđenom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o viđenom smatram ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’ Uho… nos… jezik… telo… um, svest o spoznatom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o spoznatom smatram ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’”

10. „Prijatelju Ćhanna, šta si video, šta neposredno saznao o oku, svesti o viđenom i stvarima koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o viđenom da ih smatraš ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’ Šta si video, šta neposredno saznao o uhu… nosu… jeziku… telu… umu, svesti o spoznatom i stvarima koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o spoznatom da ih smatraš ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo?’”

„Prijatelju Sāriputta, videvši prestanak, neposredno saznavši prestanak oka, svesti o viđenom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o viđenom, smatram ih ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Videvši prestanak, neposredno saznavši prestanak uha… nosa… jezika… tela… uma, svesti o spoznatom i stvari koje mogu biti spoznate [umom] kroz svest o spoznatom, smatram ih ovakvima: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’”

11. Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā Ćunda reče poštovanom Ćhanni: „Zato, prijatelju Ćhanna, treba uvek imati na umu ovu pouku Blaženoga: ‘Postoji kolebanje u onome ko je zavisan, nema kolebanja u onome ko je nezavisan; kad nema kolebanja, postoji mirnoća; kad postoji mirnoća, nema predrasuda; kad nema predrasuda, nema dolaženja i odlaženja, nema umiranja i ponovnog rađanja; kad nema umiranja i ponovnog rađanja, nema ovoga sveta, ni onoga sveta, a ni onog između. To je kraj patnje.’”

12. Pošto su poštovani Sāriputta i poštovani Mahā Ćunda ovako posavetovali poštovanog Ćhannu, ustadoše sa svojih mesta i odoše. I onda, kako su otišli, poštovani Ćhanna potegnu nož.

13. A poštovani Sāriputta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče Blaženome: „Poštovani gospodine, poštovani Ćhanna je potegao nož. Koje je njegovo odredište, koji je njegov budući put?”

„Sāriputta, nije li monah Ćhanna rekao da je potpuno pročišćen?”

„U zemlji Vađđi postoji selo po imenu Pubbađira. Tu je poštovani Ćhanna imao neke porodice koje su bile njegovi prijatelji, porodice s koji­ma je bio blizak, porodice koje su vredne prekora.”

„Postoje te porodice koje su bile njegovi prijatelji, porodice s kojima je bio blizak, porodice koje su vredne prekora; ali ne kažem da je zbog toga i on bio vredan prekora. Sāriputta, kada neko odloži ovo telo i veže se za novo telo, za takvoga kažem da jeste vredan prekora. A toga nije bilo u monahu Ćhanni; monah Ćhanna je potegao nož bez krivice.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženoga.