Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 147

Ćūḷa-Rāhulovāda sutta
Kratak savet Rāhuli

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Onda se Blaženom, dok je boravio u osami, povučen, javi ova misao: „Stanja koja rezultiraju oslobođenjem dozrela su u Rāhuli. Kako bi bilo ako bih ga dalje uputio u uklanjanje otrova?”

Onda se ujutro Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Sāvatthīja da prosi hranu. Kada je prošao Sāvatthī i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, obrati se on poštovanom Rāhuli ovim rečima:

„Uzmi prostirku za sedenje, Rāhula, pa hajdemo do Slepčevog gaja da tamo provedemo ostatak dana.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Rāhula, uze svoju prostirku za sedenje i krete za Blaženim, prateći ga u stopu.

A tom prilikom je hiljade božanstava pratilo Blaženog, razmišljajući: „Danas će Blaženi dalje uputiti poštovanog Rāhulu u uklanjanje otrova.” Tako Blaženi otide do Slepčevog gaja i sede u podnožje nekog drveta, na pripremljeno mesto. A poštovani Rāhula se pokloni Blaženom i sede sa strane. Tada Blaženi reče poštovanom Rāhuli:

3. „Šta misliš, Rāhula? Je li oko trajno ili prolazno?” – „Prolazno, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?” – „Patnja, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni, ispravno posmatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’” – „Ne, poštovani.”

„A šta misliš, Rāhula? Jesu li oblici… Je li svest o viđenom… Je li kontakt oka… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane kontaktom oka kao uzrokom trajna ili prolazna?” – „Prolazna, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?” – „Patnja, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podlož­no promeni, ispravno posmatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’” – „Ne, poštovani.”

4–8. „A šta misliš, Rāhula? Je li uho trajno ili prolazno? … Je li nos trajan ili prolazan? … Je li jezik trajan ili prolazan? … Je li telo trajno ili prolazno? … Jesu li objekti uma… Je li svest o spoznatom… Je li kontakt uma… Je li ijedan osećaj, ijedan opažaj, ijedan mentalni obrazac, ijedna svest koja nastane kontaktom uma kao uzrokom trajna ili prolazna?” – „Prolazna, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno sreća ili patnja?” – „Patnja, poštovani.” – „Je li ono što je prolazno, patnja i podložno promeni ispravno posmatrati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo?’” – „Ne, poštovani.”

9. „Rāhula, kad to uvidi, dobro podučen plemeniti učenik nije više opčinjen okom, nije opčinjen oblikom, nije opčinjen svešću o viđenom, nije opčinjen kontaktom oka i nije opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane kontak­tom oka kao uzrokom.

Nije više opčinjen uhom … Nije opčinjen nosom … Nije opčinjen jezikom … Nije opčinjen telom … Nije opčinjen umom, nije opčinjen objek­tima uma, nije opčinjen svešću o spoznatom, nije opčinjen kontaktom uma i nije opčinjen ijednim osećajem, ijednim opažajem, ijednim mentalnim obrascem, ijednom svešću koja nastane kontaktom uma kao uzrokom.

10. Pošto nije opčinjen, u njemu se strast hladi. Hlađenjem strasti [njegov um] postaje slobodan. Kada je slobodan, dolazi znanje: „Slobodan sam”. Plemeniti učenik razume: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Rāhula se obradova reči­ma Blaženog. I dok je ovaj govor još trajao, zahvaljujući nevezivanju, um poštovanog Rāhule postade oslobođen otrova. A u onim hiljadama božanstava javi se potpuno čisto, savršeno viđenje Dhamme: „Sve što nastane podložno je i nestanku.”