Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 15

Anumāna sutta
Zaključivanje

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Mahā Moggallāna živeo u ze­mlji Bhagga, kraj Suṁsumāragire, u Bhesakaḷā gaju, u Parku jelena. Tu se on ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi!” – „Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Mahā Moggallāna ovako nastavi:

2. „Prijatelji, ako monah zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opomi­nju, potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je težak za opominjanje i ima osobine koje ga čine teškim za opominjanje, ako je nestrpljiv i uputstva ne shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega ne treba opominjati i upućivati, oni misle o njemu kao osobi kojoj ne treba verovati.

3. A koje ga osobine čine teškim za opominjanje?

(1) Kad monah ima loše želje i njime vladaju loše želje; to je osobi­na koja ga čini teškim za opominjanje.
(2) Zatim, kad monah sebe hvali, a druge kudi; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.
(3) Zatim, kad je monah besan i savladan besom; to je osobina…
(4) Zatim, kad je monah besan i sklon osveti zbog tog besa…
(5) Zatim, kad je monah besan i tvrdoglav zbog tog besa…
(6) Zatim, kad je monah besan i izgovara reči koje su izazvane tim besom…
(7) Zatim, kad monah biva prekoren i protivi se onome ko ga preko­reva…
(8) Zatim, kad monah biva prekoren i omalovažava onog ko ga pre­koreva…
(9) Zatim, kad monah biva prekoren i u svoju odbranu počne sam da kori onoga ko ga prekoreva…
(10) Zatim, kad monah biva prekoren i onda izvrdava, skreće razgovor na drugu temu i ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
(11) Zatim, kad monah biva prekoren i neće da prihvati odgovornost za ono što je uradio…
(12) Zatim, kad je monah nezahvalan i ohol…
(13) Zatim, kad je monah zavidan i sebičan…
(14) Zatim, kad je monah sklon obmani i prevari…
(15) Zatim, kad je monah tvrdoglav i arogantan…
(16) Zatim, kad se monah slepo drži svojih gledišta, drži ih se joguna­sto i teško ih odbacuje; to je osobina koja ga čini teškim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine teškim za opominjanje.

4. Prijatelji, iako monah ne zatraži ovako: ‘Neka me poštovani opo­minju, potrebno mi je da me poštovani opominju’, i pored toga, ako je lak za opominjanje i ima osobine koje ga čine lakim za opominjanje, ako je strpljiv i uputstva shvata kako treba, tada njegovi saputnici u svetačkom životu misle da njega treba opominjati i upućivati; oni misle o njemu kao osobi kojoj treba verovati.

5. A koje ga osobine čine lakim za opominjanje?

(1) Kad monah nema loše želje i njime ne vladaju loše želje; to je oso­bina koja ga čini lakim za opominjanje.
(2) Zatim, kad monah sebe ne hvali, a druge ne kudi; to je osobina…
(3) Kad nije besan, niti dopušta da ga savlada bes…
(4) Kad nije besan, niti sklon osveti zbog tog besa…
(5) Kad nije besan, niti tvrdoglav zbog tog besa…
(6) Kad nije besan, niti izgovara reči koje su izazvane tim besom…
(7) Kad biva opomenut, ne protivi se onome ko ga opominje…
(8) Kad biva opomenut, ne omalovažava onog ko ga opominje…
(9) Kad biva opomenut, ne počinje u svoju odbranu da opominje ono­ga ko njega opominje…
(10) Kad biva opomenut, ne izvrdava, ne skreće razgovor na drugu temu i ne ispoljava bes, mržnju i ogorčenje…
(11) Kad biva prekoren, prihvata odgovornost za ono što je uradio…
(12) Nije nezahvalan i ohol…
(13) Nije zavidan i sebičan…
(14) Nije sklon obmani i prevari…
(15) Nije tvrdoglav i arogantan…
(16) Zatim, monah se ne drži slepo svojih stavova, ne drži ih se tvrdo­glavo i lako ih odbacuje; to je osobina koja ga čini lakim za opominjanje.

Prijatelji, ovo su osobine koje ga čine lakim za opominjanje.

6. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo da zaključuje o sebi na sledeći način:

(1) ‘Onaj ko ima loše želje i njime vladaju loše želje, neprijatan mi je i odbojan. Ako bih ja imao loše želje i mnome vladale loše želje, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću imati loše želje, niti će mnome vladati loše želje.’

(2–16) Onaj ko sebe hvali, a druge kudi… ko se slepo drži svojih stavova, drži ih se tvrdoglavo i teško ih odbacuje, neprijatan mi je i odbo­jan. Ako bih slepo sledio svoje stavove, držao ih se tvrdoglavo i teško ih odbacivao, i ja bih bio neprijatan i odbojan drugima.’ Monah koji ovo zna trebalo bi svoj um ovako da učvrsti: ‘Neću se slepo držati svojih stavova, neću ih se držati tvrdoglavo i lako ću ih odbacivati.’

7. Dalje, prijatelji, monah bi trebalo sebe da osmotri ovako:

(1) ‘Imam li ja loše želje i vladaju li mnome loše želje?’ Pošto je sebe osmotrio, ako zna: ‘Imam loše želje, mnome vladaju loše želje’, tada bi trebalo da uloži napor u napuštanje tih loših, nepovoljnih stanja uma. Kad sebe osmotri, ako zna: ‘U meni nema loših želja, mnome ne vladaju loše želje’, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.

(2–16) Dalje, monah bi trebalo sebe da osmotri ovako: ‘Hvalim li ja sebe i kudim li druge?’… ‘Držim li se slepo svojih stavova, držim li ih se tvrdoglavo i teško ih odbacujem?’ Pošto je sebe osmotrio, ako zna: ‘Slepo se držim svojih stavova…’, tada bi trebalo da uloži napor u napuštanje tih loših, nepovoljnih stanja uma. Kad sebe osmotri, ako zna: ‘Ne držim se slepo svojih stavova…’, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.

8. Prijatelji, kad monah sebe ovako osmotri i vidi da u njemu sva loša stanja uma nisu napuštena, tada bi trebalo da uloži napor da ih napusti. Kad sebe osmotri, ako vidi da su u njemu sva loša stanja uma napuštena, tada može živeti radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.

Baš kao što se žena – ili muškarac – mlada, u ranoj životnoj dobi, sklona kićenju, kada vidi odraz lica u čistom, sjajnom ogledalu ili u jezeru sa čistom vodom, pa ugleda mrlju ili fleku na licu, ona ulaže napor da je ukloni, ali ako ne vidi mrlju ili fleku na licu, tada s radošću pomisli: ‘Veliki je dobitak što je ovako čisto’; isto tako, kad monah sebe ovako osmotri… tada živi radostan i srećan, vežbajući dan i noć u povoljnim stanjima uma.”

Tako reče poštovani Mahā Moggallāna. Zadovoljni, monasi se obra­dovaše rečima poštovanog Mahā Moggallāne.