Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 151

Pindapataparisuddhi sutta
Biti dostojan isprošene hrane


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda uveče poštovani Sāriputta izađe iz meditacije i otide do Blaženog. Pošto mu se poklonio, sede on sa strane. I Blaženi mu reče:

2. “Sāriputta, tvoja čula su smirena. Boja tvoje kože je ujednačena i blistava. Na kojem mestu, Sāriputta, ti često boraviš?”

“Sada, poštovani gospodine, ja često boravim na mestu praznine” [1]

“Dobro je, Sāriputta, dobro je to! Ti zaista često boraviš na mestu velikog čoveka. Jer praznina jeste mesto boravka velikog čoveka. [2]

3. Tako, Sāriputta, ako bi monah poželeo: ‘Neka ja sada često boravim u praznini’, trebalo bi ovo da ima na umu: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu, na mestu gde sam sakupljao hranu ili kad sam se vraćao iz sakupljanja hrane, je li bilo ikakve žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim oblikom dostupnim oku?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu, na mestu gde sam sakupljao hranu ili kad sam se vraćao iz sakupljanja hrane bilo je žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim oblikom dostupnim oku’ [3], onda on treba da uloži napor kako bi napustio ta loša, štetna stanja uma. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu, na mestu gde sam sakupljao hranu ili kad sam se vraćao iz sakupljanja hrane nije bilo žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim oblikom dostupnim oku’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

4-8. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu, na mestu gde sam sakupljao hranu ili kad sam se vraćao iz sakupljanja hrane, je li bilo ikakve žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim zvukom dostupnim uhu?… u vezi sa nekim mirisom dostupnim nosu?… u vezi sa nekim ukusom dostupnim jeziku… u vezi sa nekim dodirom dostupnim telu?… u vezi sa nekim objektom uma dostupnim umu?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu… bilo je žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim objektom uma dostupnim umu’, onda on treba da uloži napor kako bi napustio ta loša, štetna stanja uma. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Dok sam se približavao selu da bih sakupio hranu… nije bilo žudnje, požude, mržnje, obmanutosti ili odbojnosti u mom umu, a u vezi sa nekim objektom uma dostupnim umu’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

9. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesam li ja napustio ovih pet struna zadovoljstava čula?’ [4] Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja nisam napustio ovih pet struna zadovoljstava čula’, tada on treba da ulozi napor kako bi napustio tih pet struna zadovoljstava čula. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja jesam napustio ovih pet struna zadovoljstava čula’, tada on moze boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

10. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesam li ja napustio ovih pet prepreka?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja nisam napustio ovih pet prepreka’, tada on treba da uloži napor kako bi napustio tih pet prepreka. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja jesam napustio ovih pet prepreka’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

11. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesam li ja do kraja razumeo ovih pet osnova prijanjanja?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja nisam do kraja razumeo ovih pet osnova prijanjanja’, tada on treba da uloži napor kako bi do kraja razumeo tih pet osnova prijanjanja. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja jesam do kraja razumeo ovih pet osnova prijanjanja’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

12. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesu li u meni razvijena četiri temelja svesnosti?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘U meni nisu razvijena četiri temelja svesnosti’, tada on treba da uloži napor kako bi razvio ta četiri temelja svesnosti. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘U meni su razvijena četiri temelja svesnosti’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

13-19. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesu li u meni razvijene četiri vrste ispravna napora (sammappadhānā)?… Jesu li u meni razvijene četiri osnove duhovne snage (iddhipādā)?… Je li u meni razvijeno pet sposobnosti (pañćindriyā)?… Je li u meni razvijeno pet moći (balā)?… Je li u meni razvijeno sedam sastojaka probuđenja (bojjhangā)?… Je li u meni razvijen Plemeniti osmostruki put (ariyo atthangiko maggo)?… Jesu li spokojstvo (samatho) i uvid (vipassana) razvijeni u meni?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Spokojstvo i uvid nisu razvijeni u meni’, tada on treba da uloži napor kako bi ih razvio. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘U meni su razvijeni spokojstvo i uvid’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma.

20. I opet, Sāriputta, monah bi trebalo ovako da razmišlja: ‘Jesam li ja ostvario istinsko znanje (vijjā) i oslobođenje (vimutti)?’ Ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja nisam ostvario istinsko znanje i oslobođenje’, tada on treba da ulozi napor kako bi ostvario istinsko znanje i oslobođenje. Ali ako tako razmatrajući, on zaključi: ‘Ja sam ostvario istinsko znanje i oslobođenje’, tada on može boraviti srećan i radostan, vežbajući se danju i noću u povoljnim stanjima uma. [5]

21. Sāriputta, koji god askete i bramani da su u prošlosti pročišćavali hranu koju su sakupili, oni su to činili uvek iznova ovako razmatrajući. Koji god da ce askete i bramani u budućnosti pročišćavati hranu koju su sakupili, oni ce to činiti uvek iznova ovako razmatrajući. Koji god da askete i bramani sada pročišćuju hranu koju su sakupili, oni to čine uvek iznova ovako razmatrajući. Otuda, Sāriputta, ovako bi trebalo da vežbate: ‘Pročišćavaćemo hranu koju smo sakupili uvek iznova ovako razmatrajući’.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Sāriputta se obradova rečima Blaženoga.


Beleške

[1] Komentar: Plod koji dostiže arahant jeste praznina. Sva četiri oslobođenja uma su u stvari jedno u smislu u kojem se ona pominju u vezi sa plodom dostizanja stanja arahanta. Komentar ukazuje da su četiri oslobođenja uma jedno po značenju, zato što termini – nemerljivo, ništa, praznina i neznakovitost – jesu zapravo nazivi za nibbanu, koja je i cilj dozrevanja ploda arahantstva. [Natrag]

[2] Komentar: To je boravište takvih velikih ljudi (mahapurisa) kao što su Bude, paccekabude i veliki ucenici svih Tathagata. [Natrag]

[3] Među ovih pet termina, žudnja i požuda su sinonimi, kao što su to i mržnja i odbojnost. [Natrag]

[4] Počev od ovog pasusa, može se uočiti jedan sled razvoja. Napuštanje pet struna zadovoljstava čula jeste preliminarni korak u razvijanju zadubljenja (đhana), a napuštanje pet prepreka (§10) neposredno prethodi dostizanju prvog zadubljenja. Puno razumevanje pet sastojaka bića (§11) označava mudrost uvida neophodnu da se dosegne put “ulaska u tok”, a pasusi o trideset sedam uslova za probuđenje (§12-18) negovanje onih elemenata koji su neophodni da bi se stiglo do međustupnjeva do stanja probuđenja. Delovi o spokojstvu i uvidu (§19), mada primenljivi na sve stupnjeve, mogu se posmatrati tako da ih je do kraja ostvario “ne-povratnik” koji teži stupnju arahanta. Na kraju, odeljak o istinskom znanju i oslobađanju označava postizanje puta i ploda stanja arahanta. [Natrag]

[5] Iako arahant, koji je do kraja osvojio istinsko znanje i oslobođenje, nema potrebe za daljim vežbanjem, on nastavlja da neguje spokojstvo i uvid, kako bi boravio u blaženstvu zadubljenja, plodu dostizanja stanja arahanta i prestanku percepcije i osećaja. [Natrag]