Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 152

Indriyabhāvana sutta
Razvijanje čula

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Kađangale, u gaju mukhelu drveća.

2. Onda brahmanski učenik Uttara, učenik brahmana Pārāsariye, otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. A Blaženi ga upita:

„Uttara, podučava li brahman Pārāsariya svoje učenike razvijanju čula?

„Podučava, učitelju Gotama.”

„Ali kako to, Uttara, podučava svoje učenike razvijanju čula?”

„Učitelju Gotama, podučava ih da ne vide oblike okom, ne čuju zvuko­ve uhom. Tako brahman Pārāsariya podučava svoje učenike razvijanju čula.”

„Ako je tako, Uttara, tada slep čovek i gluv čovek već imaju razvijena čula, prema onome što brahman Pārāsariya kaže. Jer slep čovek ne vidi oblike okom i gluv čovek ne čuje zvukove uhom.”

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Uttara, učenik Pārāsariyin, ostade da sedi ćutke, zbunjen, povijenih leđa i pognute glave, ophrvan mi­slima, nesposoban da bilo šta odgovori.

3. Na to Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, brahman Pārāsariya podučava svoje učenike razvijanju čula na jedan način, u okviru prakse Plemenitog najviše razvijanje čula jeste drugačije”.

„Sada je vreme, Blaženi, sada je vreme, Uzvišeni, da Blaženi poduči najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog. Pošto saslušaju Blaže­noga, monasi će to zapamtiti.”

„Onda, Ānanda, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori on. A Blaženi ovako nastavi:

4. „Dakle, Ānanda, kakvo je najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog? Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijat­no i neprijatno. On ovako razume: ‘U meni je nastalo ono što je prijat­no, nastalo ono što je neprijatno, nastalo ono što je i prijatno i neprijatno. Ali to jeste uslovljeno, grubo, nastalo na osnovu uslova; to je mirno, to je uzvišeno, dakle spokojstvo.’ Prijatno koje je nastalo, neprijatno koje je na­stalo, i prijatno i neprijatno koje je nastalo nestaju u monahu i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad čovek dobrog vida otvori oči, pa ih zatvori ili zatvori oči, pa ih otvori, tako i sve u vezi sa svim ovime, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spo­kojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema oblicima vidljivim okom.

5. I opet, Ānanda, kad monah uhom čuje zvuk, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao kad snažan čovek lako pucne prstima, tako i sve u vezi sa svim ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okvi­ru prakse Plemenitog prema zvucima saslušanih uhom.

6. I opet, Ānanda, kad monah nosom pomiriše miris, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što kišne kapi kliznu po lotosovom listu koji je malo nagnut i ne ostanu na njemu, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nasta­lo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema mirisima pomirisanim nosom.

7. I opet, Ānanda, kad monah jezikom okusi ukus, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispljune pljuvačku što mu se nakupila na vrh jezika, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema ukusima okušanim jezikom.

8. I opet, Ānanda, kad monah telom dodirne predmet, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što snažan čovek lako može da ispruži ruku ako je savijena ili je savije ako je ispružena, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spokojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okvi­ru prakse Plemenitog prema predmetima dodirnutim telom.

9. I opet, Ānanda, kad monah umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. On ovako razume… i spokojstvo je uspostavljeno. Baš kao što čovek može dopustiti da na gvozdenu ploču koja se grejala ceo dan padnu dve-tri kapi vode, te će njihovo padanje možda biti sporo, ali one će brzo ispariti i nestati, tako i sve u vezi sa svime ovim, prijatnim što je nastalo, neprijatnim što je nastalo, kao i prijatnim i neprijatnim što je nastalo, nestaje podjednako brzo, podjednako hitro, podjednako lako i spo­kojstvo biva uspostavljeno. To se naziva najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog prema objektima uma spoznatih umom.

To je najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog.

10. A kako je to, Ānanda, neko učenik u višem vežbanju, onaj ko je stupio na put? Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiriše miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je neprijatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno; postiđen je, ponižen i zgađen prijatnim koje je nastalo, neprijatnim koje je nastalo i prijatnim i neprijatnim koje je nastalo. Tako je neko učenik u višem vežbanju, onaj ko je stupio na put.

11–16. A ko je, Ānanda, plemeniti s razvijenim čulima? Tako, Ānanda, kad monah okom vidi oblik… uhom čuje zvuk… nosom pomiri­še miris… jezikom okusi ukus… telom dodirne predmet… umom spozna objekat uma, u njemu nastane ono što je prijatno, nastane ono što je nepri­jatno, nastane ono što je i prijatno i neprijatno. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom’, boravi opažajući neodbojno u odbojnom. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući odbojno u neodboj­nom’, monah boravi opažajući odbojno u neodbojnom. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom’, boravi on opažajući neodbojno u tome. I ako bi poželeo: ‘Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom’, boravi on opažajući odbojno u tome. I ako bi poželeo: ‘Izbegavajući i odbojno i neodbojno, neka boravim u spo­kojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem’, boravi on u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem. Tako je neko plemeniti s razvijenim čulima.

17. Tako sam, Ānanda, podučavao najviše razvijanje čula u okviru prakse Plemenitog, podučavao učenika u višem vežbanju, onog ko je stu­pio na put, kao što sam podučavao i plemenitog s razvijenim čulima.

18. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za tebe, Ānanda. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditiraj, Ānanda, ne oklevaj ili ćeš kasnije zažaliti. To je moje uputstvo tebi.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog