Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 19

Dvedhavitakka sutta
Dve vrste misli

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvat­thī­ja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se Blaženi ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, pre probuđenja, dok sam još bio neprobuđeni bodhisatta, ova mi misao pade na pamet: ‘Kako bi bilo kad bih svoje misli podelio u dve grupe?’235 Onda stavih na jednu stranu misli rođene iz želje za zadovoljstvima čula, misli rođene iz zlovolje i misli rođene iz okrutnosti, a na drugu stranu stavih misli rođene iz obuzdavanja, misli rođene iz odsustva zlovolje i misli rođene iz nepovređivanja.236

3. Dok sam tako boravio marljiv, predan i odlučan, u meni se javila misao rođena iz želje za zadovoljstvima čula. I ja sam je razumeo ovako: ‘Misao rođena iz želje za zadovoljstvima čula javila se u meni. Ona vodi mojoj nesreći, nesreći drugih, nesreći za oboje; ona sprečava nastanak mudrosti, stvara probleme i vodi sve dalje od nibbāne.’ Kad sam razmišljao: ‘Ona vodi mojoj nesreći’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmi­šljao: ‘Ona vodi nesreći drugih’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmišljao: ‘Ona vodi nesreći za oboje’, ta misao se u meni smirivala. Kad sam razmišljao: ‘Ona sprečava nastanak mudrosti, stvara probleme i vodi sve dalje od nibbāne’, ta misao se u meni smirivala. Kad god se u meni javila misao rođena iz želje za zadovoljstvima čula, napuštao sam je, uklanjao, iskorenjivao.

4–5. Dok sam tako boravio marljiv, predan i odlučan, u meni se javila misao rođena iz mržnje… u meni se javila misao rođena iz okrutnosti. I ja sam je razumeo ovako: ‘Misao rođena iz okrutnosti javila se u meni. Ona vodi mojoj nesreći, nesreći drugih, nesreći za oboje; ona sprečava nastanak mudrosti, stvara probleme i vodi sve dalje od nibbāne.’ Kad sam razmišljao tako… ta misao se u meni smirivala. Kad god se u meni javila misao rođena iz okrutnosti, napuštao sam je, uklanjao, iskorenjivao.

6. Monasi, o čemu god da monah često misli i biva zaokupljen, to će postati sklonost njegovog uma. Ako često misli i zaokupljen je mislima rođenim iz želje za zadovoljstvima čula, to znači da je napustio misao rođenu iz obuzdavanja, kako bi negovao misao rođenu iz želje za zadovoljstvima čula; i tada je njegov um sklon mislima rođenim iz želje za zadovoljstvima čula. Ako često misli i zaokupljen je mislima rođenim iz zlovolje… mislima rođenim iz okrutnosti, to znači da je napustio misli rođene iz nepovređivanja, kako bi negovao misao o okrutnosti; i tada je njegov um sklon mislima rođenim iz okrutnosti.

7. Baš kao kada bi u poslednjem mesecu kišnog perioda, u jesen, kad usevi bujaju, pastir pazio na svoja goveda, neprekidno ih terajući štapom sad ovamo, sad onamo. A zašto? Zato što zna da bi mogao biti išiban, strpan u zatvor, oglobljen ili kritikovan [ako dopusti da mu goveda uđu u tuđu njivu i unište letinu]. Isto tako, u nepovoljnim stanjima video sam opasnost, propadanje i prljanje, a u povoljnim stanjima blagoslov obuzdanosti, način pročišćenja.

8. I dok sam tako boravio marljiv, predan i odlučan, u meni se javila misao rođena iz obuzdavanja. I ja sam je razumeo ovako: ‘Misao rođena iz obuzdavanja javila se u meni. Ona ne vodi mojoj nesreći, nesreći drugih, nesreći za oboje; ona ne sprečava nastanak mudrosti, ne stvara poteškoće i vodi nibbāni. Ako mislim i zaokupljen sam tom mišlju čak čitavu noć, čak čitav dan, čak čitavu noć i dan, ne vidim u njoj bilo šta čega bi trebalo da se plašim. Ali preteranim mišljenjem i zaokupljenošću mogao bih zamoriti svoje telo, a kad je telo umorno i um postane uznemiren; a kad je um nemiran, tada je daleko od koncentracije.’ Zato sam učvrstio svoj um, umirio ga, fokusirao ga, koncentrisao. A zašto? Zato da moj um ne bude uznemiren.237

9–10. I dok sam tako boravio marljiv, predan i odlučan, u meni se javila misao vođena odsustvom zlovolje… misao vođena nepovređivanjem. I ja sam je razumeo ovako: ‘Ova misao vođena nepovređivanjem se javila u meni. Ona ne vodi mojoj nesreći, nesreći drugih, nesreći za oboje; ona ne sprečava nastanak mudrosti, ne stvara poteškoće i vodi nibbāni. Ako razmišljam i zaokupljen sam tom mišlju čak čitavu noć, čak čitav dan, čak čitav dan i noć, ne vidim u njoj bilo šta čega bi trebalo da se plašim. Ali preteranim razmišljanjem i zaokupljenošću mogao bih zamoriti svoje telo, a kad je telo umorno, i um postane uznemiren; kada je um nemiran, tada je daleko od koncentracije.’ Zato sam učvrstio svoj um, umirio ga, fokusirao ga, koncentrisao. A zašto? Zato da moj um ne bude uznemiren.

11. Monasi, o čemu god da monah često misli i biva zaokupljen, to će postati sklonost njegovog uma. Ako često misli i zaokupljen je mislima rođenim iz obuzdavanja, to znači da je napustio misao rođenu iz želje za zadovoljstvima čula, kako bi negovao misao o obuzdavanju; i tada je njegov um sklon mislima rođenim iz obuzdavanja. Ako često misli i zaokupljen je mislima rođenim iz odsustva zlovolje… mislima rođenim iz nepovređivanja, to znači da je napustio misao rođenu iz okrutnosti, kako bi negovao misao o nepovređivanju i tada je njegov um sklon mislima rođenim iz nepovređivanja.

12. Baš kao kada bi u poslednjem mesecu sezone vrućina, kad su već svi usevi požnjeveni i smešteni u ambare, pastir pazio na svoja goveda tako što bi jednostavno sedeo u podnožju drveta ili na otvorenom, pošto jedino treba da pazi da su mu goveda tu. Trebalo je jedino da pazim da su ta stanja uma tu.

13. Neiscrpna energija javila se u meni i neprekidna svesnost uspostavljena, telo mi beše smireno i spokojno, um koncentrisan i ujedinjen.

14–23. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja… (kao sutta 4, §23–32)… Neposredno sam znao: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

24. Takvo beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan i odlučan.

25. Zamislite, monasi, da se u šumovitom kraju nalazi močvarna udolina, blizu koje živi veliko krdo jelena. Onda naiđe neki čovek koji želi da ih uništi, povredi i ulovi, te prepreči dobar i siguran put kojim se ide s radošću i otvori pogrešan put, stavi na njega zamku i mamac da bi veliko krdo namamio u nevolju, propast i nestanak. Ali onda dođe drugi čovek koji im želi dobro, dobrobit i zaštitu, te on ponovo otvori onaj siguran i dobar put koji je vodio jelene do njihove sreće, a zatvori onaj pogrešan, ukloni zamku i mamac, tako da veliko krdo može kasnije da se umnožava, uvećava i srećno živi.

26. Monasi, izložio sam ovo poređenje, kako bih vam preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘močvarna udolina’ jeste naziv za zadovoljstva čula. ‘Veliko krdo jelena’ je naziv za bića. ‘Čovek koji želi da uništi, povredi i zarobi’ jeste naziv za Māru, za Zlog. ‘Pogrešan put’ jeste naziv za pogrešni osmostruki put, a to su: pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, pogrešni postupci, pogrešno življenje, pogrešan napor, pogrešna svesnost i pogrešna koncentracija. ‘Zamka’ je naziv za oduševljenje i strast. ‘Mamac’ jeste naziv za neznanje. ‘Čovek koji želi dobro, dobrobit i zaštitu’ jeste naziv za Tathāgatu, plemenitog i potpuno probuđenoga. ‘Siguran i dobar put’ je naziv za plemeniti osmostruki put, a to su: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

I tako, monasi, ponovo sam otvorio siguran i dobar put, koji vodi ka sreći; pogrešan put je zatvoren, zamka uklonjena, mamac uništen.

27. Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za vas, monasi. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditirajte, monasi, ne oklevajte ili ćete kasnije zažaliti. To je moje uputstvo vama.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.


Beleške

235 Ova Bodhisattina podela misli u dve grupe dogodila se tokom njegove šestogodišnje borbe da dostigne probuđenje.

236 Misli pokrenute odsustvom zlovolje i nepovređivanjem mogu se isto tako opisati na pozitivan način, kao misli vođene prijateljskom ljubavlju (mettā) i misli vođene saosećanjem (karuṇā).

237 MA: Preterano mišljenje i zaokupljenost nečim vode uznemirenosti. Da bi ukrotio i smekšao um, Bodhisatta bi prvo ušao u meditativno zadubljenje, potom iz njega izašao i onda razvijao uvid.