Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 31

Ćula-gosinga sutta
Kratki govor u šumi Gosinga

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Nādiki, u kući od cigala.

2. U to vreme poštovani Anuruddha, poštovani Nandiya i poštovani Kimbila živeli su u sālovoj šumi Gosinga.

3. Jedno veče Blaženi izađe iz osame i otide do sālove šume Gosinga. Čuvar šume ugleda Blaženoga još izdaleka i reče mu: „Ne ulazi u ovu šumu, isposniče. U njoj se nalaze tri mladića koji tu traže svoju dobrobit. Nemoj ih uznemiravati.”

4. A poštovani Anuruddha čuje čuvara šume kako razgovara sa Blaženim, te mu doviknu: „Prijatelju, čuvaru šume, ne sprečavaj Blaženog da uđe. To je naš učitelj, Blaženi, koji nam dolazi.” Potom poštovani Anuruddha otide do poštovanog Nandiye i poštovanog Kimbile i reče im: „Hajde­te, poštovani prijatelji, hajdete! Naš učitelj, Blaženi, došao je.”

5. I tako sva trojica pođoše u susret Blaženom. Jedan prihvati zdelu i gornji ogrtač, drugi pripremi mesto za sedenje, treći donese vode za pranje nogu. Blaženi sede na pripremljeno mesto i opra noge. Onda se sva trojica poštovanih pokloniše Blaženome i sedoše sa strane. Dok su tako sedeli, Blaženi im reče: „Nadam se da vam svima dobro ide vežbanje, Anurudd­ha, nadam se da ste se dobro smestili, nadam se da nemate poteškoća u prošenju hrane.”

„Dobro nam ide, Blaženi, dobro smo se smestili i nemamo poteškoća da isprosimo hranu.”

6. „Nadam se, Anuruddha, da živite u slozi, poštujete jedan drugoga, ne svađate se; nadam se da ste kao mleko i voda kad se pomešaju, jedan na drugog gledate s ljubavlju.”

„Svakako, živimo u slozi, poštujemo jedan drugoga, ne svađamo se, kao mleko i voda smo kad se pomešaju, jedan na drugog gledamo s lju­bavlju.”

„Ali kako, Anuruddha, uspevate tako da živite?”

7. „Poštovani gospodine, o tome ovako mislim: ‘Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene što živim s takvim saputnicima u svetačkom životu.’ I tako telesne postupke prožimam prijateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno; verbalne postupke prožimam prijateljskom lju­bavlju prema njima, i javno i privatno; mentalne postupke prožimam pri­jateljskom ljubavlju prema njima, i javno i privatno. Ovako razmišljam: ‘Zašto ne bih odložio ono što želim da radim i uradio ono što ovi poštovani žele da urade?’ Onda to odložim i uradim ono što ovi poštovani žele da urade. Poštovani gospodine, različiti smo u telu, ali jedinstveni u umu.”

Poštovani Nandiya i poštovani Kimbila su svaki slično govorili, te dodadoše: „Tako mi, poštovani gospodine, živimo u slozi, poštujemo jedan drugoga, ne svađamo se, kao mleko i voda smo kad se pomešaju, jedan na drugog gledamo s ljubavlju.”

8. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Nadam se da sva trojica živite marljivi, predani i odlučni.”

„Svakako, poštovani gospodine, živimo marljivi, predani i odlučni.”

„Ali kako, Anuruddha, uspevate tako da živite?”

9. „Ko god se od nas prvi vrati iz sela, iz prošenja hrane, priprema mesta za sedenje, vodu za piće i pranje zdela, na mesto stavlja posudu za otpatke. Ko god se od nas vrati poslednji, ukoliko želi jede ono što je pre­ ostalo; inače, baci to na mesto gde nema trave ili sipa u vodu u kojoj nema živih bića. Rasprema mesta za sedenje i odnosi vodu za piće i pranje zdela. Odnosi posudu za otpatke, pošto ju je oprao, te počisti mesto na kojem se jede. Ko god da primeti kako su posude sa vodom za piće, pranje zdela ili čišćenje toaleta skoro prazne, pobrine se da ih napuni. Ako su teške da ih nosi, pozove rukom nekoga u pomoć i oni je prenesu zajedničkim snagama, ali zbog svega toga mi ne prekidamo plemenitu ćutnju. Umesto toga, svakih pet dana okupimo se i celu noć razgovaramo o Dhammi. Tako živimo marljivi, predani i odlučni.”

10. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali dok tako sva trojica živite marljivi, predani i odlučni, jeste li dostigli bilo kakve nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište?”

„Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazimo i ostajemo na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To su nadljudske osobine, istica­nje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište do kojeg smo stigli živeći marljivi, predani i odlučni.”

11–13. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali, ima li nekih drugih nad­ljudskih osobina, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodnog boravišta do kojeg stižete kad jednom nadiđete prethodno boravište, kada ga stišate?”

„Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, smiriva­njem usmerene misli i razmišljanja, ulazimo i ostajemo na drugom stupnju zadubljenja… Slabljenjem ushićenja… ulazimo i ostajemo na trećem stup­nju zadubljenja… Napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazimo i ostajemo na četvrtom stupnju zadubljenja… To su takođe nadljudske osobine, isti­canje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravište do kojeg stižemo kad jednom nadiđemo prethodno boravište, kada ga stišamo.”

14. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali, ima li nekih drugih nadljud­skih osobina… do kojih stižete kad jednom nadiđete prethodno boravište, kada ga stišate?”

„Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, s pot­punim nadilaženjem opažanja oblika, sa nestankom opažanja čulnih uti­saka, s neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svesni da ‘prostor jeste beskrajan’, ulazimo i ostajemo u području beskrajnog prostora. To su takođe nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemeni­tih, ugodno boravište do kojeg smo stigli kad jednom nadiđemo prethodno boravište, kada ga stišamo.”

15–17. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali, ima li nekih drugih nad­ljudskih osobina… do kojih stižete kad jednom nadiđete prethodno bora­vište, kada ga stišate?”

„Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, s pot­punim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svesni da ‘svest jeste beskonačna’, ulazimo i ostajemo u području beskonačne svesti… Potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svesni da ‘nema ničega’, ulazimo i ostajemo u području ničega… Potpunim nadilaženjem područja ničega, ulazimo i ostajemo u području ni opažanja ni neopažanja. To su takođe nadljudske osobine… do kojeg smo stigli kad jednom nadiđemo prethodno boravište, kada ga stišamo.”

18. „Dobro je, Anuruddha, dobro je. Ali, ima li nekih drugih nadljud­skih osobina, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodnog boravišta do kojeg stižete kada jednom nadiđete prethodno boravište, kada ste ga stišali?”

„Kako da ne! Tako, poštovani gospodine, kad god poželimo, potpu­nim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, ulazimo i ostajemo u području prestanka opažaja i osećaja. Tako što ih uvidimo sopstvenom mudrošću, naši otrovi bivaju potpuno uklonjeni. To su takođe nadljudske osobine, isticanje u znanju i viđenju dostojno plemenitih, ugodno boravi­šte do kojeg stižemo kad jednom nadiđemo prethodno boravište, kad ga stišamo. Isto tako, poštovani gospodine, ne vidimo bilo koje drugo ugodno boravište uzvišenije ili plemenitije od ovoga.”

„Dobro je, Anuruddha, dobro je. Zaista ne postoji bilo koje drugo ugodno boravište uzvišenije ili plemenitije od ovoga.”

19. I tako, pošto je Blaženi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio poštovanog Anuruddhu, poštovanog Nandiyu i poštovanog Kimbilu govo­rom o Dhammi, ustane on sa svoga mesta i ode.

20. Pošto su ispratili Blaženog jedan deo puta i vratili se, poštovani Nandiya i poštovani Kimbila upitaše poštovanog Anuruddhu: „Jesmo li mi ikada rekli poštovanom Anuruddhi da smo dostigli boravišta i postignuća koja nam je poštovani Anuruddha, u prisustvu Blaženoga, pripisao, sve do uklanjanja otrova?”

„Poštovani mi nikada nisu rekli da su dostigli ta boravišta i postignuća. Pa ipak, obuhvativši svojim umom umove poštovanih, znam da su dostigli ta boravišta i postignuća. Takođe, božanstva su mi rekla: ‘Ovi poštovani su dostigli ta boravišta i postignuća.’ I tako sam to objavio kad me je Blaženi pitao.”

21. Na to duh Dīgha Parađana otide do Blaženog. Pošto se pokloni Blaženom, stade sa strane i reče: „Dobitak je za narod Vađđi, veliki je dobi­tak za narod Vađđi što Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, živi među njima, zajedno s ova tri mladića, poštovanim Anuruddhom, poštovanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!” Čuvši ovu pohvalu duha Dīgha Pa­rađana, božanstva zemlje uzviknuše: „Dobitak je za narod Vađđi, veliki je dobitak za narod Vađđi što Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, živi među njima, zajedno s ova tri mladića, poštovanim Anuruddhom, pošto­ vanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!” Kada su čuli pohvalu božan­stava zemlje, božanstva neba četiri velika kralja… božanstva neba trideset trojice… Yāma božanstva… božanstva Tusita neba… božanstva koja se oduševljavaju stvaranjem… božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih bića… božanstva iz Brahmine pratnje, uzviknuše: „Dobitak je za narod Vađđi, veliki je dobitak za narod Vađđi što Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, živi među njima, zajedno sa ova tri mladića, poštova­nim Anuruddhom, poštovanim Nandiyom i poštovanim Kimbilom!” Tako se u toj prilici, u tom trenutku, glas o ovoj trojici poštovanih proširio sve do sveta Brahme.

22. [A Blaženi reče:] „Tako je Dīgha, tako je! Ako bi ih se klan iz kojeg potiču ova tri mladića, što napustiše dom i odoše u beskućnike, sećao srca ispunjenog pouzdanjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tog klana za dugo vremena. A ako bi se susedi tog klana iz kojeg potiču ova tri mladića što napustiše dom… selo koje napustiše… varošica koju napustiše… grad koji napustiše… zemlja koju napustiše ova tri mladića i odoše u beskućnike, se­ćala srca ispunjenog pouzdanjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći te zemlje za dugo vremena. Ako bi se svi plemići sećali ova tri mladića srca ispunjenog pouzdanjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tih plemića za dugo vremena. Ako bi se svi brahmani… svi trgovci… svi najamnici, sećali ove trojice mladića srca ispunjenog pouzdanjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tih na­ jamnika za dugo vremena. Ako bi se svet sa svojim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi, sećao ove trojice mladića srca ispunjenog pouzdanjem, to bi vodilo dobrobiti i sreći tog sveta za dugo vremena. Pogledaj samo, Dīgha, kako ova tri mladića vežbaju za dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za korist, dobrobit i sreću božanstava i ljudi.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, duh Dīgha Parađana se obradova re­čima Blaženoga.