Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 40

Ćula-Assapura sutta
Kratki govor u Assapuri

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Anga, u gradu naroda Anga po imenu Assapura. Tu se on ovako obrati monasima: „Mona­si.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Askete, askete”, monasi, tako vas drugi ljudi vide. I kada vas pi­taju „Ko ste vi?”, tvrdite da ste askete. Pošto vas tako nazivaju, a i sami tvrdite za sebe da to jeste, ovako bi sebe trebalo da vežbate: „Prihvatićemo i praktikovati put koji je valjan za asketu, tako da to kako nas drugi označavaju jeste tačno, a naše tvrdnje istinite, dok u isto vreme onima koji nam daruju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove to donosi velike plodove i zasluge, a naše beskućništvo neće biti uzalud, već korisno i plodonosno.”

3. A kako to, monasi, monah ne praktikuje put koji je valjan za asketu? Sve dotle dok monah koji je gramziv, nije napustio tu gramzivost, koji je pun zlovolje, nije napustio tu zlovolju, koji je besan, nije napustio taj bes, koji je osvetoljubiv, nije napustio tu osvetoljubivost, koji gaji prezir, nije napustio taj prezir, koji je ohol, nije napustio tu oholost, koji je zavidan, nije napustio tu zavist, koji je sebičan, nije napustio tu sebičnost, koji je sklon prevari, nije napustio tu sklonost ka prevari, koji je sklon obmanjiva­nju, nije napustio to obmanjivanje, koji ima loše želje, nije napustio te loše želje, koji pogrešno razume, nije napustio to pogrešno razumevanje, sve dotle, kažem vam, on ne praktikuje put koji je valjan za asketu, zbog toga što nije uspeo da napusti te mrlje askete, te greške askete, taj talog askete, tu podlogu preporađanja u stanje uskraćenosti i čije posledice se trpe pre­porađanjem na lošem odredištu.

4. Setite se oružja zvanog matađa, dobro naoštrenog na oba kraja, uvijenog u platno i smeštenog u korice. Kažem vam da je njemu sličan odlazak u beskućnike takvog monaha.

5. Ja ne kažem da status askete za onoga ko nosi samo ogrtač načinjen od odbačenih krpa dolazi samo na osnovu toga što nosi takav ogrtač, niti za nagog asketu samo na osnovu njegove nagosti, niti za onoga ko živi u pra­šini i prljavštini samo na osnovu toga što je njima prekriven, niti za onog ko uranja u reku samo na osnovu tog ritualnog pranja, niti za onog ko živi u podnožju drveta samo na osnovu toga što živi u podnožju drveta, niti za onog ko živi na otvorenom samo na osnovu toga što živi na otvorenom, niti za onog koji nikada ne seda samo na osnovu toga što nikada ne seda, niti za onog ko jede isključivo u određeno vreme samo zato što jede u određeno vreme, niti za onoga ko recituje svete tekstove samo na osnovu tog recito­vanja, niti tvrdim da status askete za pustinjaka s upletenom kosom dolazi samo na osnovu te upletene kose.

6. Monasi, ako bi pukim nošenjem ogrtača od odbačenih krpa taj koji ga nosi kada je gramziv napustio tu gramzivost, kada je pun mržnje napu­stio tu mržnju… kada pogrešno razume napustio to pogrešno razumevanje, tada bi ga drugovi i prijatelji, porodica i srodnici, obukli u ogrtač od odba­čenih krpa čim se rodi i učinili da ga stalno nosi rečima: ‘Hajde, najdraži naš, budi onaj koji nosi ogrtač od odbačenih krpa, tako da kad si gramziv, napustićeš tu gramzivost, kad si pun mržnje napustićeš tu mržnju… kad pogrešno razumeš napustićeš to pogrešno razumevanje.’ Ali ja ovde vi­dim onog u ogrtaču od odbačenih krpa koji je gramziv, pun mržnje… koji pogrešno razume; i upravo zato ne kažem da status askete za onoga ko hoda uvijen u ogrtač od odbačenih krpa dolazi samo na osnovu toga što nosi takav ogrtač. „Ako bi samo na osnovu nagosti nagi asketa koji je pun gramzivosti napustio tu gramzivost… Ako bi samo na osnovu prašine i prljavštine… Ako bi samo na osnovu ritualnog pranja… Ako bi samo na osnovu toga što živi u podnožju drveta… Ako bi samo na osnovu toga što živi na otvorenom… Ako bi samo na osnovu toga što nikada ne seda… Ako bi samo zato što jede u određeno vreme… Ako bi samo na osnovu recitovanja himni… Ako bi samo na osnovu upletene kose… i upravo zato ne kažem da status askete za pustinjaka s upletenom kosom dolazi samo na osnovu te upletene kose.

7. A kako to, monasi, monah praktikuje put koji je valjan za asketu? Kada god monah koji je bio gramziv, napusti tu gramzivost, koji je bio pun zlovolje, napusti tu zlovolju, koji je bio besan, napusti taj bes, koji je bio osvetoljubiv, napusti tu osvetoljubivost, koji je gajio prezir, napusti taj prezir, koji je bio ohol, napusti tu oholost, koji je bio zavidan, napusti tu zavist, koji je bio sebičan, napusti tu sebičnost, koji je bio sklon prevari, napusti tu sklonost ka prevari, koji je bio sklon obmanjivanju, napusti to obmanjivanje, koji je imao loše želje, napusti te loše želje, koji je pogreš­no razumeo, napusti to pogrešno razumevanje, tek tada, kažem vam, on praktikuje put koji je valjan za asketu, upravo zbog toga što je uspeo da napusti te mrlje askete, te greške askete, taj talog askete, tu podlogu pre­porađanja u stanje uskraćenosti i čije posledice se trpe preporađanjem na lošem odredištu.

8. On sebe vidi pročišćenog svih tih loših, štetnih stanja, sebe vidi oslobođenog od njih. Kada to vidi, u njemu se rađa radost. Kada je rado­ stan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovolj­stvo, um postaje koncentrisan.

9. I on živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijatelj­skom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; tako­đe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

10–12. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim sa­ osećanjem… umom ispunjenim radošću zbog sreće drugih… umom is­punjenim spokojstvom… obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

13. Zamislite jezerce sa čistom, bistrom, hladnom i providnom vo­dom, pitomih obala, prekrasno. Ako bi čovek spržen i iscrpljen vrućinom, umoran, omamljen i žedan išao sa istoka, sa zapada, severa ili juga ili bilo iz kojeg drugog pravca, pa stigao do tog jezera, on bi ugasio žeđ i ošamuće­nost vrućinom. Isto tako, monasi, ako bi bilo ko plemenitog roda napustio dom i otišao u beskućnike i pošto je naišao na ovu Dhammu i praksu koju je objavio Tathāgata razvija prijateljsku ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih i spokojstvo, te na osnovu toga stekne unutrašnji mir, tada on, kažem vam, zbog tog unutrašnjeg mira praktikuje put koji je valjan za asketu. I ako bi bilo ko među brahmanima… bilo ko među trgovcima… bilo ko među najamnicima napustio dom i otišao u beskućnike i pošto je naišao na ovu Dhammu i praksu koju je objavio Tathāgata razvija prijatelj­sku ljubav, saosećanje, radost zbog sreće drugih i spokojstvo, te na osnovu toga stekne unutrašnji mir, tada on, kažem vam, zbog tog unutrašnjeg mira praktikuje put koji je valjan za asketu.

14. Monasi, ako bi bilo ko plemenitog roda napustio dom i otišao u be­skućnike, te razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uđe i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, tada je on već asketa upravo zbog tog uklanjanja otrova. I ako bi bilo ko među brahmanima… bilo ko među tr­govcima… bilo ko među najamnicima napustio dom i otišao u beskućnike, te razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uđe i bora­vi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen, tada je on već asketa upravo zbog tog uklanjanja otrova.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.