Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 48

Kosambiya sutta
Govor Kosambijanima


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u Kosambiju, u Ghositinom parku.

2. A tom prilikom monasi u Kosambiju su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, povređujući jedni druge verbalnim bodežima. Niti su oni mogli da ubede druge, a ni drugi da ubede njih; niti su oni mogli da uvere druge, a ni drugi da uvere njih. [1]

3. Onda neki monah otide do Blaženog i pošto mu se poklonio, sede sa strane i obavesti ga šta se događa.

4. Na to se Blaženi ovako obrati tom monahu: „Hajde monaše, reci tim monasima u moje ime da ih Učitelj zove.“ – „Da, poštovani gospodine“, odgovori on, te ode do tih monaha i reče im: „Učitelj poziva poštovane“.

„Da, prijatelju“, odgovoriše oni i odoše do Blaženog. Pošto su se poklonili, sedoše oni sa strane. A Blaženi ih upita: „Monasi, je li istina da se svađate i prepirete, da ste duboko podeljeni, te povređujete jedni druge verbalnim bodežima; da niti vi možete da ubedite druge, a ni drugi mogu da ubede vas, da niti vi možete da uverite druge, a ni drugi mogu da uvere vas?“

„Da, poštovani gospodine.“

5. „Monasi, šta mislite? Kada se svađate i prepirete, kada ste duboko podeljeni, te povređujete jedni druge verbalnim bodežima, da li time na javnom ili privatnom mestu postupate telom, govorom i umom vođeni prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu?“

„Ne, poštovani gospodine.“

„Dakle, monasi, kada se svađate i prepirete, kada ste duboko podeljeni, te povređujete jedni druge verbalnim bodežima, time na javnom ili privatnom mestu ne postupate telom, govorom i umom vođeni prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. O neznalice, šta uopšte možete znati, šta uopšte možete videti, ako se prepuštate svađama i prepirkama, ako ste duboko podeljeni, te povređujete jedni druge verbalnim bodežima? Ako niti vi možete da ubedite druge, a ni drugi mogu da ubede vas, ako niti vi možete da uverite druge, a ni drugi mogu da uvere vas? Neznalice, to će biti na vašu štetu i patnju za dugo vremena.“

6. Onda se Blaženi ovako obrati monasima: „Monasi, postoji ovih šest nezaboravnih kvaliteta koji stvaraju ljubav i poštovanje, doprinose uzajamnom pomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu. Kojih šest?

Tako monah na javnom ili privatnom mestu telom postupa vođen prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. To je nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi uzajamnom pomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu.

I opet, monah na javnom ili privatnom mestu rečima postupa vođen prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. To je takođe nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi uzajamnom pomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu.

I opet, monah na javnom ili privatnom mestu mišlju postupa vođen prijateljskom ljubavlju prema svojim saputnicima u svetačkom životu. To je takođe nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah koristi stvari zajedno sa svojim vrlim saputnicima u svetačkom životu; ne zadržavajući bilo šta za sebe, sa njima deli sve što je dobijeno u skladu sa Dhammom i sve što poklonjeno u skladu sa Dhammom, uključujući čak i sadržaj svoje prosjačke zdele. To je takođe nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah boravi na javnom ili privatnom mestu sa vrlinama zajedničkim i njegovim saputnicima u svetačkom životu, a koje su postojane, stalne, neuprljane, nenarušene, oslobađajuće, mudri ih preporučuju, ispravno shvaćene i pomažu koncentraciju. To je takođe nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi… jedinstvu.

I opet, monah boravi na javnom ili privatnom mestu sa razumevanjem zajedničkim i njegovim saputnicima u svetačkom životu, a koje je plemenito i oslobađajuće, navodi ga da vežba u skladu sa njim, kako bi potpuno uklonio patnju. [2] To je takođe nezaboravan kvalitet koji stvara ljubav i poštovanje, doprinosi uzajamnom pomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu.

To je šest nezaboravnih kvaliteta koji stvaraju ljubav i poštovanje, doprinose uzajamnom pomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu.

7. Od tih šest nezaboravnih kvaliteta, najviši, najobuhvatniji, najvažniji jeste razumevanje, koje je plemenito i oslobađajuće, navodi ga da vežba u skladu sa njim, kako bi potpuno uklonio patnju. Baš kao što je najviši, najobuhvatniji, najvažniji deo zgrade sa kulom sama kula, isto tako od ovih šest nezaboravnih kvaliteta, najviši… jeste razumevanje, koje je plemenito i oslobađajuće…

8. A kako ga to razumevanje, koje je plemenito i oslobađajuće, navodi da vežba u skladu sa njim, kako bi potpuno uklonio patnju?

Tako što monah, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu, razmišlja ovako: ’Postoji li bilo koja neuočena opsesija u meni koja bi mogla zaokupiti moj um, tako da ne mogu znati ili videti stvari kakve zaista jesu?’ Ako je monah opsednut čulnom željom, tada njegov um jeste opsednut. Ako je opsednut mržnjom, tada njegov um jeste opsednut. Ako je opsednut pospanošću i tromošću, tada njegov um jeste opsednut. Ako je opsednut nemirom i kajanjem, tada njegov um jeste opsednut. Ako je opsednut sumnjom, tada njegov um jeste opsednut. Ako je monah opsednut spekulacijama o ovome svetu, tada njegov um jeste opsednut. Ako je monah opsednut spekulacijama o onome svetu, tada njegov um jeste opsednut. Ako se monah upušta u svađe i prepirke, ako je zaglibljen u rasprave, te povređuje druge verbalnim bodežima, tada njegov um jeste opsednut.

On razume ovako. ’Ne postoji bilo koja neuočena opsesija u meni koja bi mogla zaokupiti moj um, tako da ne mogu znati ili videti stvari kakve zaista jesu. Moj um je spreman da se probudi za istine’. [3] To je prvo znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

9. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Kada praktikujem, razvijam i negujem ovakvo gledište, stičem li unutrašnju vedrinu, unutrašnji mir?'

On razume ovako: 'Kada praktikujem, razvijam i negujem ovakvo gledište, ja stičem unutrašnju vedrinu, unutrašnji mir'. To je drugo znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

10. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Postoji li neki drugi asketa ili braman izvan [Budinog učenja] koji poseduje razumevanje koje ja posedujem?'

On razume ovako: 'Ne postoji neki drugi asketa ili braman izvan [Budinog učenja] koji poseduje razumevanje koje ja posedujem?' To je treće znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

11. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Imam li ja karakter [4] osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' Kakav je karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje? Ovakav je karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje: iako možda načini neku vrstu prekršaja za koju je određen način rehabilitacije, [5] ipak on ga odmah ispovedi, otkrije i prizna učitelju ili mudrim saputnicima u svetačkom životu; učinivši to, on sebe obuzdava ubuduće. Baš kao što malo, nešno dete istog momenta trgne ruku ili nogu kad dodrne užaren komad uglja, isti takav je i karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje.

On razume ovako: 'Ja imam karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' To je četvrto znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

12. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Imam li ja karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' Kakav je karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje? Ovakav je karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje: iako je aktivan u različitim stvarima vezanim za njegove saputnike u svetačkom životu, ipak on veoma poštuje vežbanje u višoj vrlini, vežbanje u višem umu i vežbanje u višoj mudrosti. Baš kao što krava sa mladim teletom, dok pase motri i na to tele, isti takav je i karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje.

On razume ovako: 'Ja imam karakter osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' To je peto znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

13. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Imam li ja snagu [6] osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' Kakva je snaga osobe koja poseduje ispravno razumevanje? Ovo je snaga osobe koja poseduje ispravno razumevanje: kada Učenje i disciplina koje je objavio Tathāgata bivaju podučavani, on pomno prati, pazi, upija čitavim umom, sluša Učenje otvorenih ušiju.

On razume ovako: 'Ja imam snagu osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' To je šesto znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

14. I opet, plemeniti učenik ovako razmišlja: 'Imam li ja snagu osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' Kakva je snaga osobe koja poseduje ispravno razumevanje? Ovo je snaga osobe koja poseduje ispravno razumevanje: kada Učenje i disciplina koje je objavio Tathāgata bivaju podučavani, on biva nadahnut njihovim značenjem, biva nadahnut Učenjem, biva preplavljen radošću povezanim sa Učenjem.

On razume ovako: 'Ja imam snagu osobe koja poseduje ispravno razumevanje?' To je sedmo znanje koje je osvojio, plemenito, transcendentno, nepoznato za obične ljude.

15. Kada plemeniti učenik poseduje ovih sedam činilaca, on ima sve što mu treba da dostigne plod „ulaska u tok“. Kada plemeniti učenik poseduje ovih sedam činilaca, on dostiže plod „ulaska u tok“. [7]

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Pozadina ove sutte jeste svađa u Kosambiju o kojoj se govori u Vinaya pitāki, My Kh  10 (Vin I,335 i dalje), a opisuje je i Nanamoli u svojoj knjizi The Life of the Buddha, str. 109-119. Ova svađa, koja je započeli manjim nesporazumom oko pravila discipline, brzo se rasplamsala i podelila velike delove Sanghe, kao i stanovnike Kosambija, na dve neprijateljske frakcije. [Natrag]

[2] Komentar za MN: To je ispravno razumevanje koje pripada Plemenitom putu. [Natrag]

[3] Četiri plemenite istine. [Natrag]

[4] Dhammata. [Natrag]

[5] Ovo je kršenje monaške discipline, za koji monah može biti rehabilitovan ili kroz formalni čin Sanghe ili ako prizna drugom monahu. Iako plemeniti učenik može učiniti takav prekrčaj nenamerno ili iz neznanja, on ne pokušava da ga prikrije, već ga odmah ispovedi i traži način da za njega bude rehabilitovan. [Natrag]

[6] Balata [Natrag]

[7] Komentar za MN ovih sedam činilaca naziva „velika razmatrajuća znanja“ (mahāpaććavekkhanañāna) onoga ko je „ušao u tok“. O ovim znanjima pogledati Visuddhimagga XXII, 19-21. [Natrag]