Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 67

Ćatuma sutta
Govor u Ćatumi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u Ćātumi, u gaju crve­nolisne šljive.

2. U to vreme pet stotina monaha, predvođeni poštovanim Sāriputtom i poštovanim Mahā Moggallānom, dođoše u Ćātumu da vide Blaženoga. I dok su se novopridošli monasi pozdravljali s monasima koji su tu već bili, pripremali sebi mesto gde će prenoćiti i odlagali prosjačku zdelu i gornji ogrtač, bili su vrlo bučni.

3. Na to Blaženi ovako reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, ko su ti bučni ljudi? Neko bi pomislio da je reč o ribarima koji na obali prodaju ribu.”

„Poštovani gospodine, to su pet stotina monaha, predvođeni poštova­nim Sāriputtom i poštovanim Mahā Moggallānom, koji su došli u Ćātumu da vide Blaženoga. I dok se novopridošli monasi pozdravljaju s monasima koji su već tu, pripremaju sebi mesto gde će prenoćiti i odlažu prosjačku zdelu i gornji ogrtač, vrlo su bučni.”

4. „Tada, Ānanda, reci tim monasima u moje ime da Učitelj poziva poštovane.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori Ānanda, pa otide do onih mona­ha i reče im: „Učitelj poziva poštovane.”

„Da, prijatelju”, odgovoriše i odoše do Blaženog, poklone mu se i sedoše sa strane. Kad su tako učinili, Blaženi ih upita: „Monasi, zašto ste toliko bučni i galamite? Neko bi pomislio da je reč o ribarima koji na obali prodaju ribu.”

„Mi smo pet stotina monaha koji su, predvođeni poštovanim Sāri­puttom i poštovanim Mahā Moggallānom, došli u Ćātumu da vide Blaže­noga. I dok smo se mi novopridošli monasi pozdravljali s monasima koji su već tu, pripremali sebi mesto gde ćemo prenoćiti i odlagali prosjačku zdelu i gornji ogrtač, bili smo vrlo bučni i galamili.”

5. „Idite, monasi, raspuštam vas. Ne možete živeti sa mnom.”

„Dobro”, odgovoriše i digoše se sa svog mesta. Poklonili su se Bla­ženom i pazeći da im on ostane sa desne strane, odoše da pospreme svoja mesta za prenoćište. Zatim, uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, odoše.

6. A tom prilikom su neki Sakyani iz Ćātume sedeli u dvorani za oku­pljanje radi nekog posla. Videvši monahe još izdaleka kako dolaze, izađoše pred njih i upitaše: „Kuda idete, poštovana gospodo?”

„Prijatelji, ovu zajednicu monaha Blaženi je raspustio.”

„Neka poštovani sednu ovde neko vreme. Možda ćemo mi biti u sta­nju da povratimo njegovo poverenje.”

„Da, prijatelji”, odgovoriše ovi.

7. Zatim Sakyani iz Ćātume odoše do Blaženoga, pokloniše mu se, sedoše sa strane i rekoše:

„Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha, neka Blaženi primi zajednicu monaha, neka Blaženi pokaže milosrđe prema mo­nasima sada kao što ga je pokazivao i ranije. Ovde ima novih monaha, tek zamonašenih, onih koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena. Baš kao što se u mladim izdancima može dogoditi promena kad nemaju vode, tako je moguće, poštovani gospodine, i s novim monasima, tek za­monašenim, onima koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena. Baš kao što se u mladom teletu može dogoditi promena kad ne vidi svoju majku, tako je moguće, poštovani gospodine, i sa novim monasima, tek zamonašenim, onima koji su tek nedavno pristupili ovom učenju i pravilima. Ako nemaju priliku da vide Blaženog, u njima se može dogoditi promena. Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha, neka Bla­ženi primi zajednicu monaha, neka Blaženi pokaže milosrđe prema zajed­nici monaha sada, kao što ga je pokazivao i ranije.”

8. Tada se u umu Brahme Sahampatija pojavi misao ista kao i u umu Blaženog, pa isto tako hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade u Brahminom svetu i pojavi se pred Bla­ženim. Prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog i reče:

9. „Poštovani gospodine, neka se Blaženi raduje zajednica monaha,… (kao u §7)… sada, kao što ga je pokazivao i ranije.”

10. Sakyani iz Ćātume i Brahmā Sahampati uspeli su da povrate pove­renje Blaženog svojim poređenjima s mladim izdancima i teletom.

11. Onda se poštovani Mahā Moggallāna ovako obrati monasima:

„Ustajte, prijatelji, uzmite svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač. Sakyani iz Ćātume i Brahmā Sahampati uspeli su da povrate poverenje Blaženog svojim poređenjima s mladim izdancima i teletom.”

12. „Da, prijatelju”, odgovoriše ovi. Pošto su uzeli prosjačku zdelu i gornji ogrtač, odoše do Blaženog, pokloniše mu se i sedoše sa strane. Kad to učiniše, Blaženi upita poštovanog Sāriputtu: „Šta si pomislio Sāriputta, kada sam raspustio zajednicu monaha?”

„Poštovani gospodine, ovako sam pomislio: ‘Blaženi je raspustio za­jednicu monaha. Blaženi će sada boraviti u miru, predati se prijatnom bo­ravištu ovde i sada; a i mi ćemo isto boraviti u miru, predati se prijatnom boravištu ovde i sada.’”

„Stani, Sāriputta, stani! Ne treba tako da razmišljaš.”

13. Zatim se Blaženi obrati poštovanom Mahā Moggallāni: „Šta si ti pomislio, Mahā Moggallāna, kad sam raspustio zajednicu monaha?”

„Ovako sam pomislio: ‘Blaženi je raspustio zajednicu monaha. Bla­ženi će sada boraviti u miru, predati se prijatnom boravištu ovde i sada. Sada ćemo poštovani Sāriputta i ja predvoditi zajednicu monaha.” „Dobro je, Moggallāna! Ili ću ja predvoditi zajednicu monaha ili će je predvoditi Sāriputta i Moggallāna.”

14. Zatim se Blaženi ovako obrati monasima:

„Monasi, četiri vrste straha mogu se očekivati u onima koji se spuste do vode. Koje četiri? To su: strah od talasa, strah od krokodila, strah od virova i strah od proždrljivih riba. To su četiri vrste straha koje se mogu očekivati u onima koji se spuste do vode.

15. Isto tako, monasi, četiri vrste straha mogu se očekivati u onima koji su napustili dom i postali beskućnici u ovom učenju i pravilima. Koje četiri? To su: strah od talasa, strah od krokodila, strah od virova i strah od proždrljivih riba.

16. A šta je, monasi, strah od talasa? Tako sin dobre porodice iz po­verenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, njegovi saputnici u svetačkom životu ga savetuju i upućuju ovako: ‘Trebalo bi da tamo i ovamo ideš ovako; trebalo bi da gledaš pravo i na stranu ovako; trebalo bi da pružaš i savijaš udove ovako; trebalo bi da svoj gornji ogrtač, zdelu i unutrašnji ogrtač no­siš ovako.’ Onda sin dobre porodice pomisli: ‘Ranije, kada sam živeo kod kuće, savetovao sam i upućivao druge, a sada ovi monasi, koji bi mogli biti moji sinovi ili unuci, misle da mogu da me savetuju i upućuju.’ Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od talasa. Ovde ‘talasi’ označavaju bes i ogorčenje.

17. A šta je, monasi, strah od krokodila? Tako sin dobre porodice iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žr­tva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, njegovi saputnici u svetačkom životu ga savetuju i upućuju ovako: ‘Ovo možeš smatrati glavnom hranom, ovo ne možeš smatrati glavnom hranom; ovo možeš smatrati povremenom hra­nom, ovo ne možeš smatrati povremenom hranom; ovo možeš smatrati do­datkom hrani, ovo ne možeš smatrati dodatkom hrani; ovo možeš smatrati napitkom, ovo ne možeš smatrati napitkom. Možeš da jedeš kao glavnu hranu ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao glavnu hranu ono što nije dopušteno; možeš da jedeš kao povremenu hranu ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao povremenu hranu ono što nije dopušteno; možeš da jedeš kao dodatak hrani ono što je dopušteno, ne možeš da jedeš kao dodatak hrani ono što nije dopušteno; možeš da piješ ono što je dopušteno, ne možeš da piješ ono što nije dopušteno. Možeš uzimati glavnu hranu u propisano vreme, ne možeš uzimati glavnu hranu izvan propisanog vremena; možeš uzimati povremenu hranu u propisano vreme, ne možeš uzi­mati povremenu hranu izvan propisanog vremena; možeš uzimati dodatnu hranu u propisano vreme, ne možeš uzimati dodatnu hranu izvan propisa­nog vremena; možeš piti napitke u propisano vreme, ne možeš piti napitke izvan propisanog vremena.’

Onda sin dobre porodice pomisli: ‘Ranije, kad sam živeo kod kuće, jeli smo glavnu hranu koju smo voleli i nismo jeli glavnu hranu koju nismo voleli; jeli smo povremenu hranu koju smo voleli i nismo jeli povremenu hranu koju nismo voleli; jeli smo dodatnu hranu koju smo voleli i nismo jeli dodatnu hranu koju nismo voleli; pili smo ono što smo voleli i nismo pili ono što nismo voleli. Jeli smo kao glavnu hranu i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno; jeli smo kao povremenu hranu i ono što je do­pušteno i ono što nije dopušteno; jeli smo kao dodatnu hranu i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno; pili smo i ono što je dopušteno i ono što nije dopušteno. Jeli smo glavnu hranu i u propisano vreme i izvan pro­pisanog vremena; jeli smo povremenu hranu i u propisano vreme i izvan propisanog vremena; jeli smo dodatnu hranu i u propisano vreme i izvan propisanog vremena; pili smo napitke i u propisano vreme i izvan propisa­ nog vremena. Sada, kada nam predani domaćini daju različitu hranu tokom dana, izvan propisanog vremena, čini se kao da ovi monasi imaju katanac na ustima.’ Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on na­ziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od krokodila. Ovde ‘krokodili’ označavaju proždrljivost.

18. A šta je, monasi, strah od virova? Tako sin dobre porodice iz po­verenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, ujutro se obuče, uzme svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa ode u selo da prosi hranu. Ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih. Onda vidi ne­kog domaćina ili domaćinovog sina sa pet struna zadovoljstva čula, kako im se prepustio. Tada pomisli: ‘Ranije, kad sam živeo kod kuće, bilo mi je dostupno svih pet struna čulnog zadovoljstva i uživao sam u njima. Moja porodica je imućna; mogao bih da uživam u tom imetku, ali i da stičem zasluge darujući ga.’ Zato napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od virova. Ovde ‘virovi’ označavaju pet struna zadovoljstva čula.

19. A šta je, monasi, strah od proždrljivih riba? Tako sin dobre porodi­ce iz poverenja napusti domaćinski život i ode u beskućnike, razmišljajući: ‘Žrtva sam rođenja, starenja i smrti, žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Sigurno je moguće saznati gde je kraj čitavog tog okeana patnje.’ Pošto je tako učinio, ujutro se obuče i uzme prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da prosi hranu, ali ne motri na svoje telo, na svoj govor, nije ustalio svesnost, čula neobuzdanih. Onda vidi ženu slabo pokrivenu, oskudno obučenu. Kada ugleda takvu ženu, strast zatruje njegov um. Zato što mu je um zatrovan strašću, napušta vežbanje i vraća se nižem životu. Tada se on naziva onaj koji je napustio vežbanje i vratio se nižem životu, zato što ga je savladao strah od proždrljivih riba. Ovde ‘proždrljive ribe’ označavaju žene.

20. Monasi, ove se četiri vrste straha mogu očekivati u onima koji su napustili dom i postali beskućnici u ovom učenju i pravilima.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.