Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 68

Naḷakapāna sutta
Govor u Naḷakapāni

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Kosala, kraj Naḷakapāne, u Palāsa gaju.

2. U to vreme mnogo je sinova dobrih porodica napustilo dom i otišlo u beskućnike iz poverenja u Blaženog – poštovani Anuruddha, poštovani Nandiya, poštovani Kimbila, poštovani Blagu, poštovani Kuṇḍadhāna, po­štovani Revata, poštovani Ānanda i drugi ugledni domaćini.

3. Tako je jednom Blaženi sedeo na otvorenom, okružen grupom mo­naha. Imajući na umu upravo te sinove dobrih porodica, obrati se on oku­pljenim monasima ovim rečima: „Monasi, sinovi dobrih porodica koji su napustili dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene – uživaju li oni u svetačkom životu?”

Kada ovo bi izrečeno, monasi ostadoše nemi.

Drugi i treći put, imajući na umu upravo te sinove dobrih porodica, obrati se Blaženi monasima ovim rečima: „Monasi, sinovi dobrih porodica koji su napustili dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene – uživaju li oni u svetačkom životu?”

Po drugi i po treći put monasi ostadoše nemi.

4. Na to on pomisli ovako: „A kako bi bilo da pitam te sinove dobrih porodica?”

Pa se obrati poštovanom Anuruddhi ovako: „Anuruddha, uživate li vi u svetačkom životu?”

„Poštovani gospodine, svakako da uživamo u svetačkom životu.”

5. „Dobro je, dobro je, Anuruddha! Dobro je za vas sinove dobrih porodica koji ste napustili svoj dom i otišli u beskućnike iz poverenja u mene, da uživate u svetačkom životu. Pošto ste još uvek mladi, crne kose i obdareni blagoslovom mladosti, u najboljim godinama, mogli ste da uživa­te u čulnim zadovoljstvima, a ipak ste napustili dom i otišli u beskućnike. I niste to učinili zato što su vas naterali kraljevi, niti lopovi, niti vaši dugovi, iz straha ili da biste sebe prehranili. Umesto toga, niste li napustili dom i otišli u beskućnike pošto ste ovako razmišljali: ‘Žrtva sam rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; žrtva sam patnje, plen patnje. Možda je moguće pronaći kraj čitavom ovom okeanu patnje?’” – „Da, po­štovani gospodine.”

6. „A šta bi, Anuruddha, trebalo da čini sin iz dobre porodice koji je otišao u beskućnike? Dok još nije dostigao ushićenje i zadovoljstvo od­vojeno od zadovoljstava čula i odvojeno od štetnih mentalnih stanja ili dok nije dostigao neko stanje još mirnije od toga, gramzivost obuzme njegov um i tu ostane, mržnja obuzme njegov um i tu ostane, tupost i tro­most obuzmu njegov um i tu ostanu, nemir i kajanje obuzmu njegov um i tu ostanu, sumnjičavost obuzme njegov um i tu ostane, nezadovoljstvo obuzme njegov um i tu ostane, umor obuzme njegov um i tu ostane. To se događa dok još nije dostigao ushićenje i zadovoljstvo odvojeno od zado­voljstava čula i odvojeno od štetnih mentalnih stanja ili dok nije dostigao neko stanje još mirnije od toga. Kad jednom dostigne ushićenje i zadovolj­stvo odvojeno od zadovoljstava čula i odvojeno od štetnih mentalnih stanja ili neko stanje još mirnije od toga, gramzivost ne obuzima njegov um i tu ne ostaje, mržnja… tupost i tromost… nemir i kajanje… sumnjičavost… nezadovoljstvo… umor ne obuzima njegov um i tu ne ostaje. To se događa kada on jednom dostigne ushićenje i zadovoljstvo odvojeno od zadovolj­stava čula i odvojeno od štetnih mentalnih stanja ili neko stanje još mirnije od toga.

7. Da li onda, Anuruddha, o meni misliš ovako: ‘Tathāgata nije napu­stio otrove koji prljaju, uzrokuju obnavljanje bića, stvaraju nevolje, dozre­vaju u patnji i vode budućim rođenjima, starosti i smrti. Zbog toga Tathā­gata koristi neku stvar pošto je razmislio, podnosi drugu pošto je razmislio, izbegava treću pošto je razmislio i uklanja četvrtu pošto je razmislio?’”

„Ne, mi ne mislimo o Blaženom na takav način. Mi o Blaženom mi­slimo ovako: ‘Tathāgata je napustio otrove koji prljaju, uzrokuju obnavlja­nje bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode budućim rođenjima, starosti i smrti. Zbog toga Tathāgata koristi neku stvar pošto je razmislio, podnosi drugu pošto je razmislio, izbegava treću pošto je razmislio i ukla­nja četvrtu pošto je razmislio.’”

„Dobro je, dobro je, Anuruddha! Tathāgata jeste napustio otrove koji prljaju, uzrokuju obnavljanje bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode budućim rođenjima, starosti i smrti; sasekao ih u korenu, načinio po­put palminog panja, uklonio ih, tako da se u budućnosti više ne mogu ja­viti. Baš kao što drvo palme, kad mu se odseče krošnja, nije više u stanju da raste, tako je i Tathāgata napustio otrove koji prljaju… sasekao ih u korenu, načinio poput palminog panja, uklonio ih, tako da se u budućnosti više ne mogu javiti.

8. Šta misliš, Anuruddha? Kakvu svrhu Tathāgata ima na umu da, kada neki učenik umre, objavi njegovo mesto preporađanja ovako: ‘Taj i taj se ponovo rodio na tom mestu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu?’”

„Poštovani gospodine, učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaže­nom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”

9. „Anuruddha, kada neki učenik umre, Tathāgata ne objavljuje nje­govo mesto preporađanja ovako: ‘Taj i taj se ponovo rodio na tom mestu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu’ da bi obmanuo ljude ili da bi im laskao ili radi nekog dobitka, poštovanja i slave, niti sa mišlju: ‘Neka me ljudi znaju kao takvoga.’ Umesto toga, to čini jer ima vernih sinova dobrih porodica nadahnutih i obradovanih onim što jeste uzvišeno, i kada to čuju, usmere svoj um ka takvom stanju, što doprinosi njihovoj dobrobiti i sreći za dugo vremena.

10. Tako monah čuje: ‘Taj i taj monah je umro; Blaženi je za njega objavio: „Učvrstio se u krajnjem znanju.”’ A možda je tog poštovanog video svojim očima ili je čuo da se za njega kaže: ‘Vrline poštovanog su bile takve, njegovo stanje [koncentracije] bilo je takvo, njegova mudrost bila je takva, njegovo življenje bilo je takvo, njegovo oslobođenje bilo je takvo.’ Sećajući se njegove predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, usmerava on svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monah u miru.

11. Tako monah čuje: ‘Taj i taj monah je umro; Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se preporodio [u čistim boravištima] i tu će dostići konačno oslobođenje, da se više nikada ne vrati u ovaj svet.”’ A možda je tog poštovanog video svojim očima… usmerava on svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monah u miru.

12. Tako monah čuje: ‘Taj i taj monah je umro; a Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova i ublažio strast, mržnju i obma­nutost, postao je jednom-povratnik, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju.”’ A možda je tog poštovanog video svojim očima… usmerava on svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monah u miru.

13. Tako monah čuje: ‘Taj i taj monah je umro; Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova, ušao je u tok, tako što se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju.”’ A možda je tog poštovanog video svojim očima… usmerava on svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monah u miru.

14. Tako monahinja čuje: ‘Ta i ta monahinja je umrla; Blaženi je za nju objavio: „Učvrstila se u krajnjem znanju”.’ A možda je tu sestru videla svo­jim očima ili je čula da se za nju kaže: ‘Vrline ove sestre bile su takve, nje­no stanje [koncentracije] bilo je takvo, njena mudrost bila je takva, njeno življenje bilo je takvo, njeno oslobođenje bilo je takvo.’ Sećajući se njene predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, usmerava ona svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monahinja u miru.

15. Tako monahinja čuje: ‘Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula pet nižih okova, spontano se preporodila [u čistim boravištima] i tu će dostići konačno oslobođenje, a da se više nikad ne vrati u ovaj svet.”’ …

16. Tako monahinja čuje: ‘Ta i ta monahinja je umrla; a Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova i ublažila strast, mržnju i obmanutost, postala je jednom-povratnik, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončala patnju.”’ …

17. Tako monahinja čuje: ‘Ta i ta monahinja je umrla; Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova, ušla je u tok, više se ne može preporađati u nižim svetovima, sigurna da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju.”’ A možda je tu sestru videla svojim očima… usmerava ona svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi monahinja u miru.

18. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ‘Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se preporodio [u čistim boravištima] i tu će dostići konačno oslo­bođenje, a da se više nikad ne vrati u ovaj svet.”’ …

19. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ‘Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova i ubla­žio strast, mržnju i obmanutost, postao je jednom-povratnik, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončao patnju.”’ …

20. Tako nezaređeni sledbenik čuje: ‘Taj i taj nezaređeni sledbenik je umro; Blaženi je za njega objavio: „Pošto je raskinuo tri niža okova, ušao je u tok, tako što se više ne može preporađati u nižim svetovima, siguran da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju.”’ A možda je tog poštovanog video svojim očima ili je čuo da se za njega kaže: ‘Vrline poštovanog su bile takve, njegovo stanje [koncentracije] bilo je takvo, njegova mudrost bila je takva, njegovo življenje bilo je takvo, njegovo oslobođenje bilo je takvo.’ Sećajući se njegove predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, usmerava on svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi neza­ređeni sledbenik u miru.

21. Tako nezaređena sledbenica čuje: ‘Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula pet nižih okova, spontano se preporodila [u čistim boravištima] i tu će dostići konačno oslo­bođenje, a da se više nikad ne vrati u ovaj svet.”’ …

22. Tako nezaređena sledbenica čuje: ‘Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova i ubla­žila strast, mržnju i obmanutost, postala je jednom-povratnica, tako što će se još jednom vratiti u ovaj svet, kako bi okončala patnju.”’ …

23. Tako nezaređena sledbenica čuje: ‘Ta i ta nezaređena sledbenica je umrla; Blaženi je za nju objavio: „Pošto je raskinula tri niža okova, ušla je u tok, više se ne može preporađati u nižim svetovima, sigurna da će se osloboditi, ide pravo ka probuđenju.”’ A možda je tu sestru videla svojim očima ili je čula da se za nju kaže: ‘Vrline ove sestre su bile takve, nje­no stanje [koncentracije] bilo je takvo, njena mudrost bila je takva, njeno življenje bilo je takvo, njeno oslobođenje bilo je takvo.’ Sećajući se njene predanosti, vrline, učenosti, velikodušnosti i mudrosti, usmerava ona svoj um ka takvom stanju. Na taj način živi nezaređena sledbenica u miru.

24. Zato, Anuruddha, kad neki učenik umre, Tathāgata ne objavljuje njegovo mesto preporađanja ovako: ‘Taj i taj se ponovo rodio na tom me­stu; taj i taj se ponovo rodio na onom mestu’ da bi obmanuo ljude ili da bi im laskao ili radi nekog dobitka, poštovanja i slave, niti sa mišlju: ‘Neka me ljudi znaju kao takvoga.’ Umesto toga, to čini jer ima vernih sinova dobrih porodica nadahnutih i obradovanih onim što jeste uzvišeno, i kada to čuju, usmere svoj um ka takvom stanju, što doprinosi njihovoj dobrobiti i sreći za dugo vremena.

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Anuruddha se obradova re­čima Blaženoga.