Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 90

Kaṇṇakatthala sutta
Govor u Kaṇṇakatthali

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Uđuññe, u Kaṇṇa­katthala parku jelena.

2. U to vreme Pasenadi, kralj Kosale, stigao je u Uđuññu nekim po­slom. Tu se obrati nekom čoveku: „Hajde, dobri čoveče, idi do Blaženog, pokloni mu se do zemlje u moje ime i pitaj ga je li bez bolesti i tegoba, uživa li u zdravlju i snazi, da li se dobro oseća, i to ovim rečima: ‘Poštovani gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, klanja se do nogu Blaženom i pita ga je li bez bolesti… da li se dobro oseća?’ I još mu reci ovo: ‘Poštovani gospo­dine, Pasenadi, kralj Kosale, doći će da poseti Blaženog posle doručka.’”

„Da, gospodine”, reče čovek i otide do Blaženog. Kad mu se pokloni, sede sa strane i saopšti poruku.

3. A sestre Somā i Sakulā dočuše: „Danas posle doručka Pasenadi, kralj Kosale, ići će da poseti Blaženog.”

Onda, dok je obrok bio posluživan, obe sestre odoše do kralja i rekoše: „Gospodaru, poklonite se do zemlje Blaženom i u naše ime, pa ga upitajte: ‘Poštovani gospodine, sestre Somā i Sakulā klanjaju se do nogu Blaženom i pitaju ga je li bez bolesti… da li se dobro oseća?’”

4. Kad je završio doručak, Pasenadi, kralj Kosale, otide do Blaženog. Pošto mu se pokloni, sede sa strane i prenese mu poruku sestara Some i Sakule.

„Ali, veliki kralju, zar nisu sestre Somā i Sakulā mogle naći drugog glasnika?”

„Poštovani gospodine, sestre Somā i Sakulā su dočule: ‘Danas posle obroka Pasenadi, kralj Kosale, ići će da poseti Blaženog.’ Onda, dok je obrok bio posluživan, obe sestre dođoše do mene i rekoše: ‘Gospodaru, poklonite se do zemlje Blaženom i u naše ime, pa ga upitajte je li bez bo­lesti… da li se dobro oseća?’”

„Neka sestre Somu i Sakulu sreća prati, veliki kralju.”

5. Na to Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženome: „Ovako sam čuo: ‘Asketa Gotama kaže: „Ne postoji asketa ili brahman koji je sveznajući i svevideći, ko može tvrditi da poseduje celokupno znanje i viđenje; tako nešto nije moguće.”’ Poštovani gospodine, ti koji govore tako, da li govore ono što je Blaženi zaista rekao i ne tumače pogrešno njegove reči onim što je suprotno činjenicama? Da li objašnjavaju u skladu sa Dhammom, na način koji ne ostavlja prostora da se njihove tvrdnje s razlogom kritikuju?”

„Veliki kralju, ti koji govore tako, ne govore ono što je Blaženi zaista rekao, već pogrešno tumače moje reči onim što je suprotno činjenicama.”

6. Potom se Pasenadi, kralj Kosale, obrati generalu Viḍūḍabhi: „Gene­rale, ko je takav izveštaj doneo u palatu?”

„Beše to Sañđaya, vaša visosti, brahman iz Ākāsa klana.”

7. Na to Pasenadi, kralj Kosale, reče: „Idi, dobri čoveče, u moje ime reci Sañđayi, brahmanu iz Ākāsa klana: ‘Poštovani, Pasenadi, kralj Kosale, zove vas.’”

„Da, vaša visosti”, odgovori čovek. On otide do Sañđaye, brahmana iz Ākāsa klana, i reče: „Poštovani, Pasenadi, kralj Kosale, zove vas”.

8. U međuvremenu Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženome: „Pošto­vani gospodine, može li biti slučaj da je Blaženi o tome rekao nešto drugo, a osoba koja je to slušala pogrešno razumela? Na koji način se Blaženi seća da je izgovorio takve reči?”

„Sećam se, veliki kralju, da sam rekao zapravo ovo: ‘Ne postoji asketa ili brahman koji zna sve, koji vidi sve, u isto vreme; tako nešto nije mogu­će.’”

„To što je Blaženi rekao čini se razložno, to što je Blaženi rekao izgle­da u skladu sa zdravim razumom: ‘Ne postoji asketa ili brahman koji zna sve, koji vidi sve, u isto vreme; tako nešto nije moguće.’

9. Postoje ove četiri kaste: plemići, brahmani, trgovci i najamnici. Po­stoje li bilo kakva razlika i nepodudarnost među njima?”

„Postoje te četiri kaste, veliki kralju: plemići, brahmani, trgovci i na­jamnici. Za dve od njih, a to su plemići i brahmani, smatra se da su više, pošto im ljudi iskazuju poštovanje, ustaju kad su u njihovom prisustvu i upućuju im izraze poštovanja i klanjaju im se.”

10. „Poštovani gospodine, nisam pitao o ovom, sadašnjem životu; pi­tao sam o životu koji tek dolazi. Postoje ove četiri kaste: plemići, brah­mani, trgovci i najamnici. Ima li bilo kakve razlike i nepodudarnosti među njima?”

„Veliki kralju, postoji ovih pet sastojaka nastojanja. Kojih pet? Mo­nah ima veru u sebi, veruje u Tathāgatino probuđenje ovako: ‘Zaista je Bla­ženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, uči­telj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Zatim, on je bez bolesti i bolova, ima dobro varenje, koje nije ni suviše hladno, ni suviše toplo, već srednje i u stanju je da podnese silu nastojanja. Zatim je pošten i iskren, pred učiteljem i njegovim saputnicima u svetačkom životu prikazuje se kakav zaista jeste. Zatim je energičan u napuštanju nepovoljnih stanja i prihvatanju povoljnih stanja, postojan, ulaže napor s odlučnošću i istrajava u negovanju povoljnih stanja. Zatim je mudar; poseduje mudrost u pogledu nastanka i prestanka, koja je plemenita i prodorna, a vodi potpunom isko­renjivanju patnje. To su pet sastojaka nastojanja.

Postoje te četiri kaste, veliki kralju: plemići, brahmani, trgovci i najamnici. Ako poseduju tih pet sastojaka napora, to bi bilo na njihovu dobro­ bit i sreću za dugo vremena.”

11. „Poštovani gospodine, postoje ove četiri kaste: plemići, brahmani, trgovci i najamnici. I ako poseduju tih pet sastojaka nastojanja, ima li bilo kakve razlike među njima?”

„Tako, veliki kralju, kažem da bi razlika među njima ležala u razno­likosti njihovog nastojanja. Zamisli, s jedne strane, dva slona, dva konja ili dva bika pogodna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani i, s druge, dva slona, konja ili bika pogodna za kroćenje koji nisu ukroćeni, niti disciplinovani. Šta misliš, veliki kralju? Hoće li ta dva slona, dva konja ili dva bika pogodna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani, pošto su tako ukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti?”

„Da, poštovani gospodine.”

„A hoće li ona dva slona, dva konja ili dva bika pogodna za kroćenje, koji nisu ukroćeni i disciplinovani, pošto su tako neukroćeni, početi da se ponašaju kao neko ko je ukroćen, hoće li dostići stupanj ukroćenosti, ona­ ko kao dva slona, dva konja ili dva bika pogodna za kroćenje, koji su dobro ukroćeni i dobro disciplinovani?”

„Ne, poštovani gospodine.”

„Isto tako, veliki kralju, nije moguće da nešto što je dostižno onome ko ima poverenje, ko nije bolestan, ko je pošten i iskren, ko je energičan i ko jeste mudar, bude isto dostižno onome ko nema poverenje, ko je veoma bolestan, ko je prevrtljiv i lažljiv, ko je lenj i ko nije mudar.”

12. „To što je Blaženi rekao čini se razložno, to što je Blaženi rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom.

Postoje ove četiri kaste: plemići, brahmani, trgovci i najamnici. Tako, ako oni poseduju tih pet sastojaka nastojanja i njihovo nastojanje je isprav­no, ima li bilo kakve razlike među njima?”

„Veliki kralju, kažem da nema bilo kakve razlike među njima, dakle između oslobođenja jednoga i oslobođenja drugih. Zamisli da čovek uzme suvi komad sāka drveta, upali vatru i stvori toplotu; a onda neki drugi čo­vek uzme suvi komad sālovog drveta, upali vatru i stvori toplotu; za njim još jedan čovek uzme suvi komad mangovog drveta, upali vatru i stvori toplotu; pa na kraju još jedan čovek uzme suvi komad smokvinog drveta, upali vatru i stvori toplotu. Šta misliš, veliki kralju? Da li bi bilo neke ra­zlike među vatrama upaljenim drugačijom vrstom drveta, razlike između plamena jedne vatre i ostalih ili između boje jedne vatre i ostalih ili između svetlosti jedne vatre i ostalih?”

„Ne, poštovani gospodine.”

„Isto tako, veliki kralju, kad je vatra upaljena energičnošću, upaljena nastojanjem, kažem, nema nikakve razlike između oslobođenja jednoga i oslobođenja drugih.”

13. „To što je Blaženi rekao čini se razložno, to što je Blaženi rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom. Ali kako stoje stvari: postoje li bo­žanstva?”

„Zašto to pitaš, veliki kralju?”

„Poštovani gospodine, pitao sam zapravo da li se ta božanstva vraćaju u ovo [ljudsko] stanje ili ne.”

„Veliki kralju, ona božanstva koja su još podložna patnji, vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje, ona božanstva koja više nisu podložna patnji ne vra­ćaju se u ovo [ljudsko] stanje.”

14. Kad ovo bi rečeno, general Viḍūḍabha upita Blaženoga: „Mogu li božanstva koja su još podložna patnji i vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje izbaciti ili prognati s tog mesta božanstva koja više nisu podložna patnji i ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje?”

Na to poštovani Ānanda pomisli: „Ovaj general Viḍūḍabha jeste sin Pasenadija, kralja Kosale, a ja sam sin Blaženoga. Vreme je da jedan sin porazgovara sa drugim.” Onda on reče generalu Viḍūḍabhi: „Generale, na tvoje pitanje odgovoriću pitanjem. Odgovori kako misliš da treba. Genera­le, šta misliš? Postoji čitavo ovo kraljevstvo Pasenadija, kralja Kosale, nad kojim on vlada i ima moć; može li Pasenadi, kralj Kosale, izbaciti ili pro­gnati s tog mesta bilo kojeg asketu ili brahmana, bez obzira da li taj asketa ili brahman ima zasluga ili nema i da li živi svetačkim životom ili ne živi?”

„Može učiniti tako, gospodine.”

„A šta misliš, generale? Postoji sva ona teritorija izvan kraljevstva Pasenadija, kralja Kosale, nad kojom on ne vlada i nema moć; može li Pasenadi, kralj Kosale, ili prognati s tog mesta bilo kojeg asketu ili brahmana, bez obzira da li taj asketa ili brahman ima zasluga ili nema i da li živi svetačkim životom ili ne živi?”

„Ne može učiniti tako, gospodine.”

„Kaži mi, generale? Jesi li nekad čuo za božanstva neba trideset tro­jice?”

„Da, gospodine, čuo sam za njih. I Pasenadi, kralj Kosale, čuo je za njih.”

„A šta misliš, generale? Može li Pasenadi, kralj Kosale, izbaciti bo­žanstva neba trideset trojice ili ih prognati s njihovog mesta?”

„Gospodine, Pasenadi, kralj Kosale, ne može čak ni da vidi božanstva neba trideset trojice, pa kako bi onda mogao da ih izbaci ili protera s nji­hovog mesta?”

„Isto tako, generale, božanstva koja su još podložna patnji i vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje, ne mogu da vide ona božanstva koja više nisu podložna patnji i ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje; pa kako bi mogla da ih izbace ili proteraju s njihovog mesta?”

15. Na to Pasenadi, kralj Kosale, upita Blaženoga: „Poštovani gospo­dine, kako se zove ovaj monah?”

„Njegovo ime je Ānanda, veliki kralju.”

„Ānanda [blaženstvo] je on zaista, poštovani gospodine, i kao Ānanda izgleda. To što je poštovani Ānanda rekao čini se razložno, to što je pošto­vani Ānanda rekao izgleda u skladu sa zdravim razumom. Ali kako stoje stvari: postoje li Brahme?”

„Zašto to pitaš, veliki kralju?”

„Pitao sam zapravo da li se te Brahme vraćaju u ovo [ljudsko] stanje ili ne.”

„Veliki kralju, svaki Brahmā koji je još podložan patnji, vraća se u ovo [ljudsko] stanje oni Brahme koji više nisu podložni patnji ne vraćaju se u ovo [ljudsko] stanje.”

16. Tada neki čovek objavi Pasenadiju, kralju Kosale: „Veliki kralju, Sañđaya, brahman iz Ākāsa klana, stigao je.”

A Pasenadi, kralj Kosale, upita Sañđayu, brahmana iz Ākāsa klana: „Brahmane, ko je takav izveštaj doneo u palatu?”

„Beše to general Viḍūḍabha, Vaša visosti.”

Na to general Viḍūḍabha reče: „Beše to Sañđaya, vaša visosti, brah­man iz Ākāsa klana.”

17. Tada neki čovek objavi Pasenadiju, kralju Kosale: „Vaša visosti, vreme je da idemo.”

A Pasenadi, kralj Kosale, reče Blaženome: „Poštovani gospodine, pi­tali smo Blaženoga o sveznanju i Blaženi nam je odgovorio o neznanju; potvrđujemo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženoga o pročišćenju u četiri kaste i Blaženi nam je odgovorio o proči­šćenju u četiri kaste; potvrđujemo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženoga o božanstvima i Blaženi nam je odgo­vorio o božanstvima; potvrđujemo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo zadovoljni. Pitali smo Blaženoga o Brahmāma i Blaženi nam je odgovorio o Brahmāma; potvrđujemo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo zado­voljni. Šta god da smo pitali Blaženoga, odgovorio nam je; potvrđujemo i prihvatamo te odgovore, tako da smo zadovoljni. A sada, poštovani gospo­dine, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.”

„Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.”

18. Onda Pasenadi, kralj Kosale, nadahnut i obradovan rečima Bla­ženog, ustade sa svog mesta i, pošto se poklonio Blaženom, pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.