Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 98

Vāseṭṭha sutta
Govor Vāseṭṭhi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale.

2. U isto vreme jedan broj uglednih, dobrostojećih brahmana boravio je u Iććhānangali, i to brahman Ćankī, brahman Tārukkha, brahman Pokk­harasāti, brahman Đāṇusoṇi, brahman Todeyya i drugi ugledni, dobrosto­jeći brahmani.

3. Onda, dok su brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, ovakva se rasprava povede među njima.

„Kada je neko brahman?” A brahmanski učenik Bhāradvāđa reče: „Kada je neko dobro rođen s obe strane, čistog majčinog i očevog porekla sedam generacija unazad, kada mu se ništa ne može zameriti i besprekoran je u pogledu loze, tada je neko brahman”. A brahmanski učenik Vāseṭṭha reče: „Kada je neko čestit i ispunjava dužnosti, tada je neko brahman.”

4. Ali brahmanski učenik Bhāradvāđa nije mogao ubediti brahman­skog učenika Vāseṭṭhu, niti je brahmanski učenik Vāseṭṭha mogao ubediti brahmanskog učenika Bhāradvāđu.

5. Onda se brahmanski učenik Vāseṭṭha obrati brahmanskom učeniku Bhāradvāđi: „Gospodine, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je na­pustio klan Sakyana, živi kraj Iććhānangale, u šumi blizu Iććhānangale. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi ple­menit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj bo­žanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Hajde, Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamti­ti.” – „Dobro, gospodine”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.

6. Dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Bla­ženog i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi zavr­šen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome u stihovima:

7. Vāseṭṭha

1. Za obojicu nas je potvrđeno
da posedujemo znanje triju Veda,
jer ja sam učenik Pokkharasātija,
a on učenik Tārukkhe.

2. Potpuno smo savladali
sve o čemu vedski znalci podučavaju;
vešti u filologiji i gramatici,
svojim učiteljima u raspravi ravni.

3. A između nas izbi rasprava, Gotama,
u vezi s pitanjem rođenja i klase:
Bhāradvāđa kaže da se brahman postaje rođenjem,
dok ja smatram da se brahman postaje delima.
Takva je, o mudri, bila naša rasprava.

4. Pošto nijedan nije mogao ubediti onog drugog
ili ga navesti da uvidi njegovo stajalište,
došli smo da pitamo vas, gospodine,
koji je nadaleko čuven kao Budni.

5. Kao što se ljudi otvorenih dlanova okrenu
prema mesecu kad je u punoj snazi,
isto tako u svetu cene vas
i iskazuju vam poštovanje, Gotama.

6. Zato pitamo vas, Gotama,
znalca što se u ovom svetu javi:
postaje li neko brahman rođenjem ili delima?
Objasnite nama koji to ne znamo,
kako ćemo prepoznati brahmana.”

8. Buda

7. „Objasniću vam onako kako zaista jeste,
Vāseṭṭha”, reče Blaženi,
„opšte podele živih bića;
jer mnogo je vrsta rođenja.

8. Uzmite prvo travu i drveće:
iako nemaju samosvest,
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

9. Zatim dolaze moljci i leptiri
i sve tako tamo čak do mrava:
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

10. Zatim poznaj vrste četvoronožaca
[raznih vrsta] malih i velikih:
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

11. Poznaj one što noge su im stomak,
naime, dugorepu porodicu zmija:
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

12. Poznaj takođe ribe u vodama
što lutaju svetom tečnosti:
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

13. Sledeće poznaj ptice što krilima krče svoj put
dok jurišaju u nebeske visine:
rođenje je njihovo upadljivo obeležje;
jer mnogo je vrsta rođenja.

9.

14. I dok među tim rođenjima razlike
u rođenjima čini upadljivo obeležje,
među ljudima nerazlikovanje u rođenjima
čini njihovo upadljivo obeležje.

15. Ni po kosi, ni po glavi,
ni po ušima, ni po očima,
ni po usnoj, ni po nosnoj šupljini,
ni po usnama, ni po obrvama;

16. Niti po ramenima ili vratu,
ni po stomaku ili leđima,
ni po stražnjici ili grudima,
ni po anusu ili genitalijama;

17. Ni po šakama, ni po stopalima,
ni po prstima ili noktima,
ni po kolenima, ni po butinama,
niti po boji njihovog glasa:
Ovde rođenje ne čini upadljivo obeležje,
kao među drugim vrstama rođenja.

18. U samim ljudskim telima
nikakvu razliku nije moguće naći.
Razlika među ljudskim bićima
čista je verbalna oznaka.

10.

19. Bilo ko među ljudima
ko živi od obrade zemlje,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste zemljoradnik, a ne brahman.

20. Bilo ko među ljudima
ko živi od različitih zanata,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste zanatlija, a ne brahman.

21. Bilo ko među ljudima
ko živi od trgovine,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste trgovac, a ne brahman.

22. Bilo ko među ljudima
ko živi služeći drugima,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste sluga, a ne brahman.

23. Bilo ko među ljudima
ko živi uzimajući tuđe,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste lopov, a ne brahman.

24. Bilo ko među ljudima
ko živi zahvaljujući luku i streli,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste vojnik, a ne brahman.

25. Bilo ko među ljudima
ko živi zahvaljujući ritualima,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste sveštenik, a ne brahman.

26. Bilo ko među ljudima
ko živi globeći sela i zemlju,
za takvoga, Vāseṭṭha, znaj
da jeste vladar, a ne brahman.

11.

27. Ne nazivam nekog brahmanom
zbog njegova porekla i loze.
Ako u njemu još prepreka ima,
on je tek neko ko govori „gospodine”.
Ko je nesputan i bez vezanosti,
njega brahmanom zovem.

28. Ko presekavši sve okove ne drhti,
ko vezivanje zaista nadiđe,
bez spona je ikakvih,
njega brahmanom zovem.

29. Ko preseče am (zlovolje) i remen (žudnje),
lanac pogrešnih stavova,
ko prepreku neznanja ukloni, probuđen,
njega brahmanom zovem.

30. Ko ne čineći ništa nažao,
strpljivo podnosi porugu, udarce i zatvor,
čija je snaga u strpljenju, toj sili moćnoj,
njega brahmanom zovem.

31. Ko je bez srdžbe uzeo zavet,
vrlina pun, pročišćen,
ukroćen, u poslednjem telu,
njega brahmanom zovem.

32. Ko se ne vezuje za slasti čula,
baš kao ni kap kiše za list lotosov
ili gorušice seme za vrh igle,
njega brahmanom zovem.

33. Ko upravo na ovom mestu upozna
i kraj sopstvenoj patnji,
odloži tovar i bez ikakvih je veza,
njega brahmanom zovem.

34. Ko je dubokog znanja, mudrosti ima
da dobar put od lošeg razluči,
ko na najviši cilj stigne,
njega brahmanom zovem.

35. Ko se ne meša ni s kućedomaćinima,
a ni sa beskućnicima,
ko svoga boravišta nema, sa malo želja,
njega brahmanom zovem.

36. Ko god se okanuo štapa
prema svakom biću,
ko ne ubija, niti zbog njega iko ubijen biva,
njega brahmanom zovem.

37. Trpeljiv među netrpeljivima,
miran među nasilnima,
ne žudi među žudnjom zaslepljenima,
njega brahmanom zovem.

38. Sa koga su strast i mržnja,
gordost i licemerje otpali
kô seme gorušice sa vrha igle,
njega brahmanom zovem.

39. Ko god zbori reči ne grube,
već poučne, prijatne,
reči koje nikoga ne vređaju,
njega brahmanom zovem.

40. I ko god ne uzima ono
što mu dato nije, dugo ili kratko,
malo ili veliko, prijatno ili neprijatno,
njega brahmanom zovem.

41. Ko želja nema za svetom ovim,
za svetom narednim,
takvoga bez strasti, nesputanoga,
brahmanom zovem.

42. Ko želja nema,
koga sumnje ne muče
i na čvrsto tlo besmrtnosti stupa,
njega brahmanom zovem.

43. Ko god je vezanost
i za dobro i za zlo nadišao,
bez žalosti, bez strasti,
njega brahmanom zovem.

44. Blistavog i čistog poput Meseca,
spokojnog, a ne uzburkanog,
s radošću i bez žeđi za novim rođenjem,
njega brahmanom zovem.

45. Ko je prešao močvaru želja,
ko obmanu ovu prozre i drugu obalu dosegne,
zadubljen, bez žeđi i sumnji, ko do nibbāne stigne,
njega brahmanom zovem.

46. Ko god odustavši od slasti čula,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim životom,
njega brahmanom zovem.

47. Ko god odustavši od žudnje,
među beskućnike pobegne,
bez žudnje za užicima i novim životom,
njega brahmanom zovem.

48. Ko je leđa okrenuo vezama ljudskim
i božanske nadišao,
svaku sponu presekao,
njega brahmanom zovem.

49. Napustio je i zadovoljstvo i nezadovoljstvo,
ohlađen, bez gomilanja,
pobednik nad čitavim svetom, heroj,
njega brahmanom zovem.

50. Ko god zna sve načine
nestanka i nastanka bića,
nesputan, dobrih dela, budan,
njega brahmanom zovem.

51. Čije mesto preporađanja ne znaju
ni božanstva, ni duhovi, a ni ljudi,
arahant bez otrova u sebi,
njega brahmanom zovem.

52. Za njega ničega nema,
ni pre ni posle, a ni u sredini,
ko je nesputan i više se ne vezuje,
njega brahmanom zovem.

53. Ko god je predvodnik ljudi,
plemenit, heroj, veliki mudrac,
utrnulih žudnji, čist, probuđen,
njega brahmanom zovem.

54. Ko svoja ranija boravišta zna,
ko vidi i nebesa i čistilišta,
a života novih pred njim nema,
njega brahmanom zovem.

12.

55. Jer ime i poreklo jesu
tek puke oznake u svetu ovome;
potekle iz starih običaja,
daju se čas ovde, čas tamo.

56. U onima koji tu činjenicu ne znaju,
pogrešna gledišta dugo su obeležje njihovog srca;
i pošto ne znaju, objavljuju nam:
’Brahman se rođenjem postaje.’

57. Ne postaje se brahman rođenjem,
kao što se rođenjem ni ne-brahman postaje.
Delima neko brahman postaje,
delima drugi ne-brahman postaje.

58. Jer ljudi su zemljoradnici delima svojim,
kao što dela i zanatliju stvore;
ljudi su trgovci zbog dela svojih,
njihova dela ih slugama čine.

59. U lopove se ljudi premetnu delima svojim,
po delima svojim vojnici postaju;
zbog dela svojih drugi su sveštenici,
kao i vladare što njihova dela načine.

13.

60. Tako, dakle, istinski mudraci
vide postupak onakvim kakav zaista jeste,
vidioci uslovljenog nastanka
vešti u delovanju i njegovim rezultatima.

61. Dela pokreću ovaj svet,
dela ovu generaciju pokreću.
Živa su bića delima sputana
kao i čivijom točak kočije.

62. Posvećenošću, svetačkim životom,
samoobuzdanošću i unutrašnjim radom –
time neko brahman postaje,
u tome najviše brahmanstvo počiva.

63. Onoga ko poseduje trostruko znanje,
mirnoga, bića sasvim utrnuloga:
Njega, o Vāseṭṭha, prepoznaj kao
Brahmu i Sakku za one koji razumeju.”

14. Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa re­koše Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama!… Neka nas učitelj Gotama prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”