Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 7

Vatthupama sutta
Poređenje sa tkaninom

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, zamislite parče tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili lju­bičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog ne­čistoća na tkanini. Isto tako, monasi, kad je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište. Monasi, zamislite parče tkanine, čiste i svetle, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kad je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.

3. Koje su to, monasi, nečistoće koje prljaju um? Gramzivost i ne­opravdan tvrdičluk su nečistoće koje prljaju um. Zlovolja… bes… osvetoljubivost… prezir… oholost… zavist… sebičnost… pretvaranje… prevara… tvrdoglavost… rivalitet… uobraženost… arogancija… taština… nepažljivost je nečistoća koja prlja um.

4. Pošto zna da su gramzivost i neopravdana škrtost nečistoća koja prlja um, monah ih napušta. Pošto zna da je zlovolja… nepažljivost neči­stoća koja prlja um, monah je napušta.

5. Kad monah zna da su gramzivost i neopravdana škrtost nečistoća koja prlja um i napusti je; kad monah zna da je zlovolja… nepažljivost nečistoća koja prlja um i napusti je, stiče ovakvo potpuno pouzdanje u Budu: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’

6. On stiče ovakvo potpuno poverenje u Dhammu: ‘Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.’

7. On stiče ovakvo potpuno pouzdanje u sanghu: ‘Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta za­jednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’

8. Kada je jednim delom odustao, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od nečistoća uma], ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u Budu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kad je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zado­voljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

9. On ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u Dhammu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje koncentrisan.

10. On ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u sanghu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje koncentrisan.

11. On ovako razmišlja: ‘[Od nečistoća uma] sam jednim delom odu­stao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

12. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti jede isprošenu hranu, koja se sastoji od odabranog pi­rinča, zajedno sa različitim prelivima i karijem, čak ni to nije prepreka za njega. Baš kao što i tkanina koja je prljava i masna postaje čista i svetla pomoću čiste vode ili kao što zlato postaje čisto i sjajno pomoću peći za topljenje, isto tako, ako monah takvih vrlina… jede isprošenu hranu…, čak ni to nije prepreka za njega.

13. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijatelj­skom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzviše­nom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

14–16. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim sao­sećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

17. Onda razume ovako: ‘Postoji ovo, postoji niže, postoji više i izvan toga je izlaz iz čitavog ovog polja opažaja.’

18. Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zado­voljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kad se oslo­bodi, tada dolazi znanje: „Slobodan sam.” On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ Monasi, takav monah se nazi­va okupan iznutra.”

19. Tom je prilikom brahman Sundarika Bhāradvāđa sedeo nedaleko od Bude. I onda reče Blaženome: „Da li učitelj Gotama odlazi do Bāhukā reke da se okupa?”

„Zašto bih, brahmane, išao baš do Bāhukā reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bāhukā?”

„Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bāhukā donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bāhukā reci.”

20. Onda se Blaženi obrati brahmanu Sundarika Bhāradvāđi ovim sti­hovima:

„Bāhukā i Adhikakkā,
Gayā i Sundarikā takođe,
Payāga i Sarassatī,
a i potok Bahumatī
– u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedela oprati.

Šta to Sundarikā može odneti?
Šta Payagā? Šta Bāhukā?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.

Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan;
onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.

To je mesto, brahmane, na kojem treba da se okupaš, da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži,
ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti, zašto bi uopšte išao u Gayu?
Jer svaki izvor bi za tebe bio Gayā.”

21. Kad ovo bi rečeno, brahman Sundarika Bhāradvāđa reče: „Izvr­sno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispra­vio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam uči­telja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

22. I brahman Sundarika Bhāradvāđa postade iskušenik pod Blaženim i primi puno zaređenje.

Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, marljiv, predan i odlučan, poštovani Bhāradvāđa stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Bhāradvāđa postade jedan od arahanata.