Theravāda budističko društvo
Download PDF

Samyutta nikāya 12:15

Kaććānagotta sutta
Govor Kaććānagotti
(O ispravnom razumevanju)


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Kraj Sāvatthija. Onda poštovani Kaććānagotta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane, pa mu reče: "Poštovani gospodine, rečeno je: 'Ispravno razumevanje, ispravno razumevanje'. Na koji način, gospodine, postoji ispravno razumevanje?"

"Ovaj svet, Kaććāna, najvećim delom počiva na dualnosti — na pojmu postojanja i na pojmu nepostojanja. [1] Ali za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi poreklo ovoga sveta onako kakvo ono jeste, ne postoji pojam nepostojanja u odnosu na ovaj svet. I za onoga ko uz pomoć ispravne mudrosti vidi prestanak ovoga sveta onako kakav on jeste, ne postoji pojam postojanja u odnosu na ovaj svet. [2]

Ovaj svet, Kaććāna, za većinu ljudi sapet je okovima angažovanja, vezivanja i sleđenja. Ali onaj ko ima ispravno razumevanje se ne angažuje, niti vezuje kroz to angažovanje i vezivanje, fiksacije svesti, sleženje ili skrivene sklonosti; niti on razmišlja o "svom sopstvu". U njemu nema neizvesnosti, niti sumnje da kada nešto nastaje, to samo patnja nastaje i da kada nešto nestaje, to samo patnja nestaje. Njegovo znanje o tome ne zavisi od drugih. Na taj način, Kaććāna, postoji ispravno razumevanje. [3]

'Sve postoji!': to je jedna krajnost. 'Sve ne postoji': to je druga krajnost. Izbegavajući ta dva ekstrema, Tathāgata podučava Dhammu sledeći srednji put: 'Na osnovu neznanja kao neophodnog uslova nastaju mentalni obrasci. Na osnovu mentalnih obrazaca kao neophodnog uslova nastaje svest. Na osnovu svesti kao neophodnog uslova nastaju ime i oblik. Na osnovu (razlikovanja) imena i oblika kao neophodnog uslova nastaje šest područja čula. Na osnovu šest područja čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt. Na osnovu kontakta kao neophodnog uslova nastaje osećaj. Na osnovu osećaja kao neophodnog uslova nastaje žudnja. Na osnovu žudnje kao neophodnog uslova nastaje vezivanje. Na osnovu vezivanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje. Na osnovu bivanja kao neophodnog uslova nastaje rođenje. Na osnovu rođenja kao neophodnog uslova nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.
Tako nestaje čitav ovaj okean patnje. Ali sa potpunim iščezavanjem i nestankom upravo tog neznanja nestaju i mentalni obrasci. Sa nestankom mentalnih obrazaca dolazi nestanak svesti. Sa nestankom svesti dolazi nestanak imena i oblika. Sa nestankom imena i oblika dolazi nestanak šest područja čula. Sa nestankom šest područja čula dolazi nestanak kontakta. Sa nestankom kontakta dolazi nestanak osećaja. Sa nestankom osećaja dolazi nestanak žudnje. Sa nestankom žudnje dolazi nestanak vezivanja. Sa nestankom vezivanja dolazi nestanak bivanja. Sa nestankom bivanja dolazi nestanak rođenja. Sa nestankom rođenja dolazi nestanak starosti i smrti, tuge, naricanja, patnje, jada i očaja. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje."


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Dvayanissito khvayam, kaććāna, loko yebhuyyena atthitan ć' eva natthitan ća. Komentar: "Najvećim delom" (yebhuyyena) znači: za veliku većinu ljudi, sa izuzetkom oplemenjenih bića (ariyapuggala). Pojam postojanja (atthita) jeste eternalizam (sassata); pojam nepostojanja (natthita) jeste anihilacionizam (uććheda). Pojam postojanja jeste eternalizam, zato to podrazumeva da čitav svet (ličnog iskustva) postoji zauvek. Pojam nepostojanja jeste anihilacionizam, zato što podrazumeva da čitav svet ne postoji (zauvek), već se prekida. Na osnovu ovoga ne treba tvrditi da Buda odbacuje sve ontološke pojmove kao pogrešne same po sebi. Budine reći u recimo SN XXII.94 pokazuju da on nije oklevao da iznosi tvrdnje i sa jasnim ontološkim pečatom kada je to bilo potrebno. No, u ovom odlomku atthitanatthita su apstraktne imenice formirane od glagola atthinatthi. I metafizičke pretpostavke implicitne u ovakvim apstrakcijama su pogršene, a ne pripisivanje postojanja ili nepostojanja samo po sebi. O pobijanju ova dva ekstrema videti i SN XII:48, a o Budinom učenju o nastanku i nestanku ovog sveta videti SN XII:44.

Nažalost i atthita i bhava se često prevode sa "egzistencija", što skriva činjenicu da su u paliju ove dve reči izvedene iz različitih korena. Dok atthita označava egzsitenciju u apstraktnom smislu, bhava je konkretna individualna egzistencija u jednoj od tri vrste svetova. Da bi se zadržala ova distinkcija bhava se može prevoditi i kao "život". [Natrag]

[2] U njemu ne postoji takvo shvatanje zahvaljujući ispravnom razumevanju, koje vidi da svet nastaje u zavisnosti od tako raznorodnih uslova kao što su kamma, neznanje, žudnja itd. [Natrag]

[3] Komentar za SN objašnjava dukkhu ovde kao "pukih pet sastojaka podložnih prijanjanju" (pañćupādānakkhandhamattam eva). Tako ono što plemeniti učenik vidi jeste, kada promišlja o svojoj ličnoj egzistenciji, nije sopstvo ili suštinski postojeća osoba, već puki skup uslovljenih fenomena koji nastaju i nestaju kroz uslovljavajuće procese usmeravane uslovljenim nastankom. S ovim u vezi videti stihove monahinje Vađire u SN 5:10. Zahvaljujući tome – napuštanju ideje bića (satta-saññā) – postoji ispravno viđenje. [Natrag]