Theravāda budističko društvo

SN XV.1: Tinakattha sutta

Samyutta nikāya XV.1

Tinakattha sutta
Trava i grane


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, ovoj samsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Pretpostavite, monasi, da neki čovek poseče svu travu, pruće, grane i lišće što ih ima na ovoj Đambudipi i sve to sakupi na jednu gomilu. Pošto je tako učinio, on uzme travku po travku i za svaku kaže: 'Ova predstavlja moju majku, ova majku moje majke' i tako sve dalje unazad. Niz majki i baka ovog čoveka ne bi stigao do kraja čak i kad bi za svaku iskoristio sve one travke, pruće, grane i lišće. A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāmsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko ste dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama (sankhara), dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni."