Theravāda budističko društvo

SN XV.10: Puggala sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XV.10

Puggala sutta
Osoba

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, na Lešinarevom vrhu. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi".

"Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

"Monasi, ovoj samsāri se ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Osoba koja luta i tumara opterećena neznanjem, okovana žudnjom, ostavila bi iza sebe gomile kostiju, hrpe kostiju, brda kostiju velika poput planine Vepulla, [1] samo kada bi bilo nekog da ih pokupi i kada to što je sakupljeno ne bi nestalo. [2] A zašto? Zato, monasi, što se ovoj sāmsari ne može videti početak. Ne može se videti početna tačka lutanja i tumaranja bića opterećenih neznanjem, okovanih žudnjom. Toliko smo dugo, monasi, doživljavali patnju, bol i nesreću, punili groblja. I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama (sankhara), dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni."

Tako reče Blaženi. Rekavši to, Srećni, Učitelj, nastavi dalje:

"Gomila kostiju koju neko za sobom ostavlja
sa prolaskom jednog jedinog eona
bila bi visoka poput planine:
tako reče Veliki mudrac.
Kaže se da je ona ogromna
kao moćna planina Vepulla
što stoji severno od Lešinarevog vrha
u planinskom vencu oko Māgadhe.

Ali kada ispravnom mudrošću neko vidi
istine plemenitih —
patnju i njezin nastanak,
prevladavanje patnje
i Plemeniti osmostruki put,
što vodi ka smirenju patnje —
onda takav, pošto se ponovo rodio
još najviše sedam puta,
stiže na kraj patnje,
tako što uništi sve okove."


Beleške

[1] Planina kraj Rāđagahe. [Natrag]  

[2] Komentar: za ova bića vreme kada su se rađala kao beskičmenjaci duže je od vremena kad su se rađala kao kičmenjaci; jer kad su bila stvorenja kao što su crvi i slično, tada nisu imali kosti. Ali kada su se rodili kao ribe, kornjače i slično, njihove kosti su bile mnogobrojne. Otuda, zanemarujući vreme kada su bila beskičmenjaci i vreme kada su imala izuzetno mnogo kostiju, trebalo bi uzeti u obzir samo vreme kada su imala umeren broj kostiju (samatthikakālo va) [Natrag]