Theravāda budističko društvo

SN XXXV.205: Vina sutta

Samyutta nikāya XXXV.205

Vina sutta
Lauta


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


"Monasi, ako se u nekom monahu ili monahinji javi želja, strast, odbojnost, obmana ili uznemirenost uma zbog oblika dostupnog oku, on/ona treba dobro da motri na svoj um. [Pomislivši] "Opasan i nepouzdan je taj put, pun trnja i zarastao, bolan je to put, stranputica je to, ne vodi nikuda. Tim putem idu ljudi neznalice, a ne ljudi koji znaju cilj. Taj put nije vredan tebe", tako on/ona treba da motri na svoj um u vezi sa oblikom dostupnim oku.

Ako se u nekom monahu ili monahinji javi želja, strast, odbojnost, obmana ili uznemirenost uma zbog zvuka dostupnog uhu… mirisa dostupnog nosu… ukusa dostupnog jeziku… dodira dostupnog telu… ideja dostupnih razumu, on/ona treba dobro da motri na svoj um. [Pomislivši] "Opasan i nepouzdan je taj put, pun trnja i zarastao, bolan je to put, stranputica je to, ne vodi nikuda. Tim putem idu ljudi neznalice, a ne ljudi koji znaju cilj. Taj put nije vredan tebe", tako on/ona treba da motri na svoj um u vezi sa idejama dostupnim razumu.

Pretpostavimo da je letina zrela i da je čuvar neoprezan. Gladan vo ješće je koliko mu je volja. Na isti način, neuk, prosečan čovek, ne vežbajući uzdržavanje u pogledu šest čula zagađuje sebe kroz pet kanala čulnosti koliko mu je volja.

A sad pretpostavimo da je letina zrela i da je čuvar oprezan. Gladan vo će krenuti na nju, ali će ga tada čuvar čvrsto zgrabiti za njušku, Čvrsto ga zgrabivši za njušku okrenuće ga na drugu stranu. Okrenuvši ga na drugu stranu, snažno će ga udariti štapom. Snažno ga udarivši štapom, oteraće ga.

Drugi put… Treći put, gladan vo će krenuti na nju, ali će ga tada čuvar čvrsto zgrabiti za njušku, Čvrsto ga zgrabivši za njušku okrenuće ga na drugu stranu. Okrenuvši ga na drugu stranu, snažno će ga udariti štapom. Snažno ga udarivši štapom, oteraće ga.

Kao rezultat toga, taj vo — bilo da je otišao u selo ili na pašu, bilo da stoji ili leži — više neće zalaziti u letinu, jer se seća ranijih batina.

Na isti način, kada je monahov um odvraćen, sasvim odvraćen od onoga što do njega dolazi putem šest čulnih organa, njegov se um smiruje iznutra, sve je trezveniji, nepokolebljiviji i koncentrisaniji.

Pretpostavimo da postoji kralj ili kraljev ministar koji nikada ranije nije čuo zvuk laute. Tako on jednom začu njezin zvuk i reče: ’Kakav je to zvuk, prijatelji — tako čaroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako očaravajući?’ A oni oko njega mu rekoše: ’To se, gospodine, zove lauta, njezin zvuk je tako čaroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako očaravajući.’ Onda on odgovori: ’Idite i donesite mi tu lautu.’ Njegovi potčinjeni odoše po lautu i vratiše se s rečima: ’Evo je ta lauta, gospodine, čiji je zvuk tako čaroban, tako bolan, tako primamljiv, tako zanosan, tako očaravajući.’ I on im reče: ’Ma ne zanima mene lauta. Uhvatite mi taj zvuk.’ A ovi mu odgovoriše: ’Lauta je, gospodine, sačinjena od delova, mnoštva delova. Zahvaljujući njihovom sklopu ona proizvodi taj zvuk; to znači, u zavisnosti od tela, oklopa, vrata, kostura, žica, kobilice i odgovarajućeg čovekovog truda. Tako ova lauta — sačinjena od delova, mnoštva delova — zvuči zahvaljujući usklađenosti mnogih delova.’

Onda taj kralj rastavi lautu na deset delova, na stotinu delova. Rastavivši lautu na deset delova, na stotinu delova, on svaki od njih isecka na najmanje komade. Isekavši ih na najmanje komade, baci ih on u vatru. Spalčivši ih u vatri, pretvori ih u pepeo. Pretvorivši ih u pepeo, propusti on taj pepeo kroz sito na jakom vetru ili ga baci u krivudavi potok. I onda reče: ’Žalosna je stvar ta lauta — šta god to bilo — kad tako lako zavede i očara ljude.’

Na isti način monah istražuje oblik, blizak ili dalek. Razmatra on osećaj… opažaj… mentalne obrasce… svest, ma koliko daleko svest mogla otići. Dok istražuje oblik… osećaj… opažaj… mentalne obrasce… svest, ma koliko daleko svest mogla otići, u njemu se takva misao kao što je ’ja’ ili ’moje’ ili ’ja sam’ ne javlja."