Theravāda budističko društvo

SN XXXVI.6: Salla sutta

Download PDF

Samyutta nikāya XXXVI.6

Salla sutta
Strela


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


"Monasi, neuk, običan čovek oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola, osećaj ni zadovoljstva ni bola. Dobro upućen sledbenik plemenitih takođe oseća osećaj zadovoljstva, osećaj bola, osećaj ni zadovoljstva ni bola. Pa kakva je razlika, koja odlika, koja karakteristika koja razdvaja dobro upućenog sledbenika plemenitih od neukog, običnog čoveka?"

"Za nas, gospodine, učenje ima Blaženog kao svoj koren, kao svog vodiča i utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovoga što je malopre rekao. Ono što čuju od Blaženog, monasi će to i zapamtiti."

"U tom slučaju, monasi, slušajte i dobro pazite. Kazaću vam."

"Kako vi kažete, gospodine," odgovoriše monasi. A Blaženi reče: "Kada ga pogodi osećaj bola, neuk, običan čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol dve strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, neuk, običan čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni.

I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se odupire. Tu na scenu stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer neuk, običan čovek ne vidi nijedan drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On ne uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto ne uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.

Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se
poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se poistovećuje. To znači da je neuk, običan čovek vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On je vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.

Ali znalac, sledbenik plemenitih, kada ga pogodi osećaj bola, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom ne biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol samo jedne strele. Na isti način, kada ga pogodi osećaj bola, znalac, sledbenik plemenitih, ne žali, ne tuži i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne postaje mahnit. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni.

I kad ga pogodi osećaj bola, on mu se ne odupire. Tako na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost odupiranju tom osećaju bola. Pogođen bolom, on ne čezne za čulnim zadovoljstvom. A zašto? Zato jer znalac, sledbenik plemenitih, vidi i drugi izlaz iz osećaja bola izuzev čulnog zadovoljstva. Ne prepuštajući se čulnom zadovoljstvu, na scenu ne stupa do tada prikrivena sklonost prema strasti za tim čulnim zadovoljstvom. On uviđa ono što se događa, a to je nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja. I pošto uviđa nastanak i nestanak, zavodljivost, štetu i način da pobegne od tog osećaja, tada na scenu ne stupa skrivena sklonost neznanju u odnosu na osećaj ni zadovoljstva ni bola.

Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistovećuje. To znači da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On nije vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.

To je razlika, to je odlika, to je ono što razdvaja znalca, sledbenika plemenitih, od neukog, običnog čoveka."

Čovek sa uvidom, znalac,
ne doživljava (mentalni) osećaj zadovoljstva ili bola:
To je razlika u znanju
između mudraca i običnog čoveka

Kod učenoga,
koji je razumeo Dhammu,
jasno sagledavajući ovaj svet i sledeći,
prijatne stvari ne zavode um,
a one neprijatne ne rađaju otpor.

On ne poseže ni za čim
niti bilo šta odguruje od sebe,
kad stigne do na kraja života,
za njega novog rođenja nema.

Upoznavši to stanje bez prljanja, bez patnje,
on ispravan uvid stiče,
i time izvan kruga rođenja stiže,
na Drugu obalu stiže.


Videti takođe: SN I:38; SN IV:13AN V:129