Theravāda budističko društvo

Pet duhovnih svojstava

Eseji

Bhikkhu Bodhi


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


PET DUHOVNIH SVOJSTAVA

Praktikovanje Budinog učenja se najčešće prikazuje kao putovanje, pri čemu osam elemenata Plemenitog osmostrukog puta predstavljaju glavnu stazu kojom učenik treba da putuje. Budistički tekstovi, međutim, traganje za oslobođenjem ilustruju i na mnoštvo drugih načina, od kojih svaki baca drugačije svetlo na prirodu ove prakse. Iako se različite formulacije neizbežno formiraju od istog bazičnog skupa mentalnih elemenata koji ulaze i u osmostruki put, one ih ipak organizuju oko različite "osnovne metafore" — one slike koja budi specifičan repertoar asocijacija i osvetljava različite vidove nastojanja da se stigne na kraj patnje.

Jedna grupa tih elemenata koja se posebno ističe u suttama, a Buda ih je uključio među 37 uslova za probuđenje, jesu i pet duhovnih svojstava: svojstvo vere, energije, svesnosti, koncentracije i mudrosti. Termin indriya, svojstvo, koji se primenjuje na ovu grupu kao celinu, izveden je iz imena starog vedskog boga Indre, vladara bogova, te taj termin prema tome sugeriše "božanstveni" kvalitet kontrole i dominacije. Pet svojstava su, dakle, tako nazvani zato što obezbeđuju kontrolu svako u svom specifičnom domenu duhovnog života. Kao što je Indra porazio demone i uspostavio vlast među bogovima, isto tako i svako od ovih svojstava treba da obuzda određenu mentalnu smetnju, a da odgovarajući potencijal uma dovede do proboja ka konačnom probuđenju.

Ovakvo shvatanje svojstva je naročito blisko starogrčkom pojmu vrlina. Kao i vrline, i ova svojstva su aktivne sile koje koordiniraju i kanališu naše prirodne energije, upravljajući ih ka postizanju jedne unutrašnje harmonije i ravnoteže, koja je ključ naše istinske sreće i mira. Pošto ova svojstva služe kao poluge takve unutrašnje kontrole, to podrazumeva da, mimo njihovog obuzdavajućeg uticaja, naša priroda nije pod sopstvenom kontrolom. Prepušten sam sebi, bez vođstva jednog višeg izvora uputstava, um je lak plen sila koje bujaju iz njega samog, tamnih sila koje nas drže u ropstvu i sprečavaju da postignemo svoje najviše zdravlje i istinsku dobrobit. Te sile se nazivaju nečistoćama (kilesa). Sve dok živimo i delujemo pod njihovim uticajem, mi nismo sami svoji gospodari, već puki pioni, gonjeni svojim slepim željama na ponašanje koje obećava ispunjenje, ali na kraju vodi samo do patnje i vezanosti. Istinska sloboda neizbežno uključuje ostvarivanje unutrašnje autonomije, snage da se odupremo pritiscima svojih prohteva, a to se postiže upravo razvijanjem ovih pet duhovnih svojstava.

Kvaliteti po kojima se uočava delovanje ovih svojstava su u početku skromni, tek zameci koji se javljaju tokom svakodnevnom života. U tim skromnim oblicima oni se ispoljavaju kao iskreno poverenje u više vrednosti, kao odlučan napor usmeren ka dobru, kao pažljiva svesnost, kao fokusirana koncentracija i kao inteligentno razumevanje. Budino učenje ne usađuje ove sklonosti u um ni iz čega, već one naše već postojeće prirodne kapacitete usmerava kao višem cilju – ka ostvarenju Neuslovljenoga – i time im daje jedan transcendentalni značaj. Dodeljujući im zadatak koji otkriva njihov ogroman potencijal i vodeći ih putem koji taj potencijal može odvesti do njegovog ostvarenja, Dhamma te obične mentalne sadržaje transformiše u duhovna svojstva, moćne instrumente traganja za slobodom, koji su u stanju da obuhvate i najdublje zakone postojanja i oslobode vrata Besmrtnog.

Kroz praktikovanje Dhamme svako od ovih svojstava mora istovremeno da obavlja svoju specifičnu funkciju i da se uskladi sa ostalim svojstvima, kako bi se uspostavio balans neophodan za jasno razumevanje. Ta petorka do potpune zrelosti stiže kroz kontemplativni razvoj uvida, kao direktnog puta ka probuđenju. U tom procesu svojstvo vere obezbeđuje element inspiracije i aspiracije, koji um okreće od močvare sumnje i usmerava ka vedrom poverenju u Trostruki dragulj kao najpouzdaniju osnovu izbavljenja. Svojstvo energije pali vatru istrajnog nastojanja, koja sagoreva prepreke i dovodi do zrelosti one elemente čiji je plod probuđenje. Svojstvo svesnosti doprinosi jasnom viđenju, kao protivotrovu nepažljivosti i preduslovu za uvid. Svojstvo koncentracije drži zrak pažnje neprekidno fokusiranom na nastanak i nestanak telesnih i mentalnih fenomena, miran i sabran.

Upravo onoliko koliko ovih pet svojstava, posmatranih individualno, svaka obavlja specifičan zadatak u svom domenu, kao grupa ona obavljaju grupni zadatak uspostavljanja unutrašnje ravnoteže i sklada. Da bi se postiglo ovako izbalansirano stremljenje, svojstva su podeljena u dva para, u kojima svaki od članova čini protivtežu nepoželjnoj tendenciji svojstvenoj onom drugom, te mu tako omogućuje da ostvari svoj pun potencijal. Svojstva vere i mudrosti čine jedan par, s ciljem da uravnoteže kapacitete predanosti i shvatanja; svojstva energije i koncentracije čine drugi par, čiji je cilj balansiranje kapaciteta za aktivno delovanje i mirno posmatranje. Iznad ovih komplementarnih parova stoji svojstvo svesnosti, koje štiti um od ekstrema i obezbeđuje da članovi oba para drže jedan drugog u međusobnoj obuzdanosti, u nekoj vrsti napetosti koja obe strane obogaćuje.

Rođena iz skromnih zametaka kao svakodnevne funkcije uma, zahvaljujući Dhammi ovih pet svojstava su usmereni ka transcendentnom. Kada se razvijaju i strpljivo neguju, kaže Učitelj, "oni vodi do Besmrtnog (nibbana), predodređeni su za Besmrtno, kulminiraju u Besmrtnom."


Buddhist Publication Society Newsletter #22 (zima 1992), uvodni esej
Copyright © 1992 Buddhist Publication Society