Theravāda budističko društvo

Prevazilaženje mentalnih nečistoća

Download PDF

Budistički pogled na bol,
napetost i bolest

Bhikkhu Sumedha


Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


6. Prevazilaženje mentalnih nečistoća

Šta su mentalne nečistoće?

To su sile koje nas prisiljavaju da prekršimo zakon, a kao rezultat toga gurnuti smo u patnju. U osnovi postoje njih tri.

• žudnja
• odbojnost
• neznanje

Sve ostale, uključujući takve stvari kao što su zavist, ljubomora, uznemirenost, lenjost, žaljenje i tako dalje, su razna ispoljavanja tri osnovna korena nečistoća.

1. Kako žudnja stvara napetost

Sredovečna žena (V) je uznemirena usled unukine smrti. Ona sreće savetnika (B). Ono što sledi je dijalog između njih (zasnovan prema Udāni 8.8).

B: Zašto izgledate tako tužno?
V: Kći moga sina je preminula.
B: Da li biste želeli da se vrati živa? Da li bi vam to olakšalo tugu?
V: Naravno, gospodine, … ali, nje nema zauvek.
B: Izgleda da je veoma volite. Da li biste želeli da imate sve kćeri u vašem gradu za vaše kćeri?
V: Da. Imala bih veliku ljubav prema njima.
B: U tom slučaju plakali biste svaki dan.
V: Oh! Što to?
B: Zato što svaki dan kćer umire negde u vašoj oblasti.
V: (zapanjena) … Pa odakle je onda moja uznemirenost?
B: Da li biste bili uznemireni da je nikada ranije niste videli?
V: Ne, gospodine. Da je nisam videla, ne bih bila vezana za nju.
B: Vezanost, vezanost je uzrok vaše tuge a ne smrt vaše unuke!

Smrt je prirodan fenomen. Ako postoji rođenje, neizbežno će postojati i smrt. Dozvolite da se priroda ispolji bez suprotstavljanja njoj očekujući da živite večno. To će biti kraj vašoj patnji.

Majko, sve dok mislite da je smrt uzrok vaše patnje, patite jer pokušavate da promenite ono što ne može da bude promenjeno. Kada jednom shvatite da je vezanost uzrok vaše patnje, tada ćete moći da pokušate da promenite ono što može da bude promenjeno, a time ćete se osloboditi od vaše patnje.

2. Kako ljutnja stvara napetost

Razmotrimo uobičajeni primer vožnje vozila kroz saobraćajnu gužvu. Gospodin Ljutković, vozač vozila, postaje vrlo iznerviran ujutro pokušavajući da zaobiđe vozila na zakrčenom putu. Pažljivo pogledajte donju raspravu.

P: Zašto ste tako napeti dok vozite?
O: Znate, ljudi prosto ne poštuju pravila. Pešaci prelaze put gde god im se ćefne! A Vozači trotočkaša su najgori! Njihova vožnja je totalno nepredvidiva. Danas sam vikao na dva vozača autobusa jer su parkirali svoja vozila nasred puta. Kako da vozim smireno ako ljudi ne poštuju pravila u ovoj zemlji?
P: Ali da li ste ipak uspeli da stignete bez zakašnjenja?
O: Da… ali ne bih bio tako iznerviran da su putevi bili prohodni.
P: Postoji način da vozite smireno čak i ako je gust saobraćaj.
O: Ma kako to, gospodine?
P: Kontrolišite ono što je u vama, vašu ljutnju, i negujte srdačnost. Vidite koja je razlika. Otkrićete da je to vrlo umirujuće.
O: Ako svako krene tako da misli saobraćajna gužva se nikad neće raščistiti! Mora da bude nekoga na koga može da se izdere! I način da se problem reši.
P: Naravno! Možete da vičete i grdite ako je to odgovarajuće rešenje. Ali proverite da li vičete iz unutrašnje osnove saosećanja, a ne osnove ljutnje. Kada prihvatite zakrčenje bez unutrašnjeg nemira videćete bolje rešenje za problem.

3. Kako neznanje stvara napetost

Neznanje je neophodni podržavajući faktor za žudnju i ljutnju. U dva gore navedana primera neznanje prave prirode stvari rezultira u napetosti. Pored stvaranja žudnje i ljutnje, neznanje samo po sebi može da izazove patnju na nekoliko načina. Jedan takav slučaj je dole opisan.

Osoba kojoj je stalo do sopstvene bezbednosti hoda putem. Kada vidi kamenje, trnje, i rupe na putu, on ih izbegava. Vid mu pomaže da prepozna bilo kakvu opasnost. Kada vidi travu i peščane predele, ide tim putem i uživa u njihovom dodiru. Tako je izbegao svaku povredu tokom šetnje.

Sledeći faktori su mu pomogli da bude bezbedan:

1. shvatanje da je posedovanjem fizičkog tela podložan povredi
2. dobar i neoštećen vid
3. korišćenje tog vida u prepoznavanju opasnih i bezbednih predela
4. veština u izbegavanju opasnih predela i držanja za bezbedne predele

Isti princip se primenjuje kod ublažavanja napetosti. Faktori koje treba primenjivati za slobodu od napetosti:

1. shvatanjem da je posedovanjem uma podložan napetosti izazvanoj mentalnim nečistoćama
2. pozornost na misli
3. korišćenje pozornosti u prepoznavanju nečistoća i zdravih misli
4. veština u izbegavanju mentalnih nečistoća i negovanje zdravih misli

Kad su mentalne nečistoće odstranjene

• pošto ne može da ubije bez odbojnosti, prestaje da ubija
• pošto ne može da krade bez žudnje, prestaje da krade
• pošto ne može da počini seksualno neprikladno delo bez žudnje, odustaje od seksualno neprikladnog delovanja

Njegova mentalna, glasovna i telesna dela postaju neškodljiva po druge. Tada koje god delo da počini, ono donosi sreću i spokoj drugima. Tada on voli svakoga bez ikakve vezanosti. Tada njegova ljubav postaje sveopšta ljubav. On otpušta sve što se dogodi bez sviđanja ili nesviđanja. Dakle, u njemu se ne stvara nikakva patnja.

A šta sa telesnim bolom?

Ko god da živi u skladu sa istinom prirode ostavlja telesni bol telu. On ga neće pretvoriti u mentalni bol. On još uvek oseća bol ali ostavlja osećajima da osećaju bol i nikakvo „ja“ ne pati. Tada je bol samo još jedna senzacija koja se pojavila usled uzroka. Bol ne misli da tamo postoji neko „ja“. Telo ne misli da tamo postoji nekoj „ja“. Čak ni um nije „ja“. Svi su oni nestabilne posledice uzroka, i to je sve. Samo neko ko je u zabludi vidi iluzorno „ja“.

Ako se sve prepusti prirodi, da li to znači da ne činim ništa?

Delovanje je način stvaranja uzroka. Kada postoje uzroci, rezultati ih prate. Tada može da se obrazuje življenje u skladu sa prirodom uzroka i posledice; može da se zarađuje novac bez vezanosti za njega; može čak i da se živi u luksuznoj palati bez ikakve vezanosti, znajući istinu prolaznosti, napetosti i ne-sopstvenosti. Samo tada život počinje da se živi punim plućima, bez ikakve napetosti, u spokojstvu.

Slažem se sa onim što je ovde rečeno ali to nije praktično.

Naši uobičajeni šabloni sviđanja i nesviđanja su toliko snažni da nam se čini da ja njihovo prevazilaženje van naših mogućnosti. Međutim, pogrešna šablonska navika je zasnovana na laži. Dakle, kada se zna istina, problem se sam rešava.

Razvivši razumevanje gore navedenog puta, mogu da se posmatraju telesni bolovi i žiganje koji se pojavljuje usled bolesti. Zatim se shvata da su bolovi i žiganje takođe nestalni, stresni i ne-sopstveni sve dok se vezuje za njih. Tada će se znati kako da se nosi sa telesnim bolovima. Još uvek se osećaju telesni bolovi ali se ne pati mentalno. Osetni deo uma oseća bol ali nema reakcije u vidu sviđanja ili nesviđanja. Priča se završava sa pozornošću na bol. Vežbajući na ovaj način ubrzo vidimo da je uzrok napetosti neznanje kojeg svo ovo vreme nismo bilo svestni. Nakon toga se doživljava i prihvata bol ili zadovoljstvo sa uravnoteženim umom.

Telesni bol je neprijatan

Ovo predstavlja uobičajeni psihološki odgovor na bol. Kada je bol prisutan mi pokušavamo da ga se rešimo – vidimo bol kao svojeg neprijatelja. Zato kada postoji bol pacijenti viču, uvrću se i postaju nemirni.

Na površinskom nivou izgleda da patimo zbog bola ali u stvarnosti patimo zbog navike patnje u nama. Odbojnost prema bolu je ta koja nas pogrešno navodi da kažemo da je bol neprijatan.

Bol je bol. Um je um. Ako postoji bol na telesnom nivou neka ga nek bude tamo. Ne dozvolite umu da se umrsi u njega. Kada se jednom zamrsi, bol se proširuje u emocije. Ljudi to često ne mogu da prihvate jer nisu sebe pribrano promatrali. Učinivši to postaje jasno da osećaji i um postoje u odvojenim sferama i da nema potrebe da se stvaraju negativne misli u umu.

Na početku, kada osećamo bol, impulsivna reakcija odbojnosti se gradi. U tom trenutku treba da postanemo pribrani i da pokušamo da održimo um u ravnoteži, bez ikakvog sviđanja ili nesviđanja. Prirodno, za početnika to će biti težak zadatak. Možemo da osećamo sve više i više bola. Ponekad možemo da postanemo još uznemireniji nego ranije. Međutim, ako ne odustanemo, preko granične tačke um postaje prilično staložen u prisustvu bola.

Takvim iskustvom shvatamo da je bol tamo kao što je i ranije bio no um se toliko smirio da nema nameru uklanjanja bola. Tek tada postaje jasno da je patnja bila tek šablonska navika, a mi smo postali zarobljenici te pogrešne navike. Bol je samo senzacija, koja ne treba ni da nam se sviđa ili nesviđa nego koja treba da se otpusti. Time postajemo gospodari nad samim sobom, a ne robovi svojih iznurujućih navika.