Theravāda budističko društvo

Govor o temeljima sabranosti

Suština budističke meditacije

Ñāṇaponika Thera


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


GOVOR O TEMELJIMA SABRANOSTI

Deo 2
Osnovni tekst

Dugi govor o temeljima sabranosti — Mahā-satipaṭṭhāna sutta

Namo Tassa Bhagavato Arahato Sammā-Sambuddhassa

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammasadhamma. Tu se Blaženi obrati monasima: "Monasi". "Da, gospodine", odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

2. "Monasi, [1] postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne — a taj put su četiri temelja sabranosti.

3. A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. [2] Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira um kao um, [3] marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet.

[A. KONTEMPLACIJA TELA]

(1. Sabranost na dah)

4. A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo? Tako što, ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u praznu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; [4] neprekidno sabran, on udiše i, neprekidno sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna 'Sada udišem dugi dah'; izdišući dugi dah, on zna 'Sada izdišem dugi dah'; udišući kratak dah, on zna 'Sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah, on zna ' Sada izdišem kratak dah'. Ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, izdisaću'. Ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, izdisaću'. [5] Kao što vešti drvodelja ili njegov pomoćnik, kad pravi dugi okret zna: 'Sad pravim dugi okret', ili kad pravi kratki okret zna: 'Sad pravim kratki okret', isto tako i monah udišući dugi dah zna: 'Sada udišem dugi dah'; izdišući dugi dah, on zna 'Sada izdišem dugi dah'; udišući kratak dah, on zna 'Sada udišem kratak dah'; izdišući kratak dah, on zna ' Sada izdišem kratak dah'. Ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Osećajući čitavo telo, izdisaću'. Ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, udisaću'; ovako sebe vežba: 'Smirujući telesni sklop, izdisaću'.

(Uvid)

5. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. [6] Ili boravi i kontemplira faktore nastanka [7] u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka [8] u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka [9] u telu. Ili je sabranost na činjenicu 'postoji telo' [10] u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. [11] Nezavisan, [12] boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(2. Četiri položaja tela)

6. I opet, monasi, kada hoda monah zna: 'Hodam'; kada stoji zna: 'Stojim', kada sedi zna: 'Sedim'; kad leži zna: 'Ležim'; svestan je i svakog drugog položaja tela.

7. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. [13] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji telo' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(3. Jasno razumevanje)

8. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; [14] kad gleda pravo i kad gleda u stranu, primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava, budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.

9. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(4. Neprivlačnost tela)

10. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće, ovako: 'Ovo je telo načinjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, pluća, creva, crevne opne, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima, mokraće.' [15] Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek sa dobrim vidom, odvezavši je, prebira po njoj: 'Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito'. Isto tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: 'Ovo je telo sačinjeno od: kose … mokraće'.

11. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(5. Elementi)

12. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.' [16] Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima. 'U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha'.

13. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

(6-14. Devet kontemplacija na groblju)

14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

15. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

16. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

17. … Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

18-24. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive… razbacane kosti na sve strane – ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja — monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

25. … Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

26-30. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke… gomila kostiju stara više od godinu dana… kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: 'Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i tome ne može umaći'.

(Uvid)

31. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu, boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na činjenicu 'postoji telo' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao telo.

[B. KONTEMPLACIJA OSEĆAJA]

32, A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira osećaje kao osećaje? Kad oseti prijatan osećaj, monah zna: 'Osećam prijatan osećaj'; kad oseti bolan osećaj, on zna: 'Osećam bolan osećaj'; kad oseti ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam ni-bolan-ni-prijatan osećaj'. Kad oseti nizak prijatan osećaj, on zna: 'Osećam nizak prijatan osećaj'; kad oseti uzvišen prijatan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen prijatan osećaj'; kad oseti nizak bolan osećaj, on zna: 'Osećam nizak bolan osećaj'; kad oseti uzvišen bolan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen bolan osećaj'; kad oseti nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam nizak ni-bolan-ni-prijatan osećaj'; kad oseti uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj, on zna: 'Osećam uzvišen ni-bolan-ni-prijatan osećaj'. [17]

(Uvid)

33. Tako on boravi i kontemplira osećaje kao osećaje unutar ili kontemplira osećaje kao osećaje izvan ili kontemplira osećaje kao osećaje i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore nestanka u osećajima, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u osećajima. [18] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji osećaj' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira osećaj kao osećaj.

[C. KONTEMPLACIJA UMA]

34. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira um kao um? Tako što, kada se u umu pojavi požuda, monah zna da je to požuda, a kada u umu nema požude, da je to um bez požude. On zna kada se u umu pojavi mržnja, da je to mržnja, a kada u umu nema mržnje, da je to um bez mržnje. On zna kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost, a kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti. On zna zgrčen um kao zgrčen um, [19] a rastresen um kao rastresen um. [20] On zna ushićen um kao ushićen um, [21] a neushićen um kao neushićen um. [22] On zna nadmašiv um kao nadmašiv um, [23] a nenadmašiv um kao nenadmašiv um. [24] On zna skoncentrisan um kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. On zna oslobođen um kao oslobođen um, [25] a neoslobođenum kao neoslobođen um.

(Uvid)

35. Tako on boravi i kontemplira um kao um unutar ili kontemplira um kao um izvan ili kontemplira um kao um i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u umu, boravi i kontemplira faktore nestanka u umu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u umu.[26] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji um' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira um kao um.

[D. KONTEMPLACIJA OBJEKATA UMA (DHAMMA)]

(1. Pet prepreka)

36. A kako to, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma (dhamma)? Tako što monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka. [27] A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka? Tako što, kada se u njemu javi čulna želja, [28] monah razume: 'U meni je čulna želja', ili kada čulne želje nema, on razume: 'U meni nema čulne želje'. On takođe razume kako se pojavljuje još nepostojeća čulna želja; on razume kako se postojeća čulna želja napušta; i on razume kako se napuštena čulna želja u budućnosti više ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah razume: 'U meni je ljutnja', ili kada ljutnje nema, on razume: 'U meni nema ljutnje'. On razume kako se još nepostojeća ljutnja pojavljuje; on razume kako se postojeća ljutnja napušta; i on razume kako se napuštena ljutnja u budućnosti više ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah razume: 'U meni su lenjost i tromost', ili kada lenjosti i tromosti nema, on razume: 'U meni nema lenjosti i tromosti'. On razume kako se još nepostojeća lenjost i tromost pojavljuju; on razume kako se postojeća lenjost i tromost napuštaju; i on razume kako se napuštena lenjost i tromost u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje, monah razume: 'U meni su uznemirenost i kajanje', ili kada uznemirenosti i kajanja nema, on razume: 'U meni nema uznemirenosti i kajanja'. On razume kako se još nepostojeći uznemirenost i kajanje pojavljuju; on razume kako se postojeći uznemirenost i kajanje napuštaju; i on razume kako se napušteni uznemirenost i kajanje u budućnosti više ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah razume 'U meni je sumnja', ili kada sumnje nema, on razume: 'U meni nema sumnje'. On razume kako se još nepostojeća sumnja pojavljuje; on razume kako se postojeća sumnja napušta; i on razume kako se napuštena sumnja u budućnosti više ne pojavljuje. [29] (Uvid)

37. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. Ili je sabranost na činjenicu 'postoji objekat uma' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma.

(2. Pet sastojaka)

38. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju? [30] Tako što razume na ovaj način: 'Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakav je osećaj, ovakav je nastanak osećaja, ovakvo je nestajanje osećaja; ovakav je opažaj, ovakav je nastanak opažaja, ovakvo je nestajanje opažaja; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je nastanak mentalnih obrazaca, ovakvo je nestajanje mentalnih obrazaca; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti.'

39. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. [31] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako zaista, monasi, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića podložnih prijanjanju.

(3. Šest osnova čula)

40. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula? Tako što, monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov [32] koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje. On razume uvo i zvuk … nos i mirise … jezik i ukuse … telo i dodire … um i objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

41. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. [33] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji objekat uma' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih osnova čula.

(4. Sedam elemenata probuđenja)

42. I opet monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja? [34] Tako što, monasi, kada svesnost kao elemenat probuđenja postoji u njemu, monah razume: 'U meni je svesnost kao elemenat probuđenja'; ili kada svesnosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: 'U meni nema svesnosti kao elementa probuđenja'. I on razume kako se još nepostojeća svesnost kao elemenat probuđenja pojavljuje; i kako se već nastala svesnost kao elemenat probuđenja dalje do savršenstva razvija. Kada je istraživanje pojava [35] kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je istrajnost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je radost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je smirenost kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je koncentracija kao elemenat probuđenja u njemu… Kada je uravnoteženost kao elemenat probuđenja u njemu, monah razume: 'U meni je uravnoteženost kao elemenat probuđenja'; ili kada uravnoteženosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: 'U meni nema uravnoteženosti kao elementa probuđenja'. I on razume kako još nenastala uravnoteženost kao elemenat probuđenja nastaje; i kako se već nastala uravnoteženost kao elementa probuđenja dalje do svog savršenstva razvija.

43. Tako on boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar ili kontemplira objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplira objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. [36] Ili je sabranost na činjenicu 'postoji objekat uma' u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja.

(5. Četiri plemenite istine)

44. I opet, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine? Tako što, monasi, monah razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je patnja'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je uzrok patnje'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je prestanak patnje'; razume u skladu sa stvarnošću: 'Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje'.

A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji ?

Rođenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga što nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono što želimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja.

A šta je rođenje? Rođenje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo začeće, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka čovekovog bića, sticanje osnova čula – to se naziva rođenjem.

A šta je starost? Starost je starenje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove životne snage, slabljenje sposobnosti čula – to se naziva starošću.

A šta je smrt? Odlazak i nestajanje bića koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iščezavanje, umiranje, okončavanje njihovog života, razlaganje pet ogranaka čovekovog bića, propast tela – to se naziva smrću.

A šta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili nesreće koja nas zadesi; tuženje, um ispunjen tugom, unutrašnja tuga, unutrašnji jad – to se naziva tugom.

A šta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesreća koja nas zadesi znači jadikovanje i plač, stanje jadikovanja i plača – to se naziva naricanjem.

A šta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica telesnog kontakta – to se naziva bolom.

A šta je žalost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj kao posledica mentalnog kontakta – to se naziva žalošću.

A šta je očaj? Jad i beznađe kao posledica ovog ili onog gubitka ili nesreće koja nas zadesi, stanje ojađenosti i beznađa – to se naziva očajem.

A šta znači „ne dobiti ono što želimo jeste patnja”? U bićima koja su podložna rađanju javlja se želja: „Oh, kad ne bismo bili podložni rađanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo više novih života!” I u bićima koja su podložna starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju, bolu, žalosti i očaju javlja se želja: „Oh, kad ne bismo bili podložni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama!” Ali to se ne može postići tek željom; a ne dobiti ono što želimo je patnja.

A šta je (značenje reči) „Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja”? To su materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest. Na to se misli kad se kaže „ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja”.

Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji.

A šta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje ?

To je ona žudnja koja vodi do novog rođenja, što združena sa ushićenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo — dakle, to je žeđ za čulnim užicima, žeđ za postojanjem i žeđ za nepostojanjem.

Ali odakle izvire ta žeđ i šta joj je koren? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadražaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Svest o viđenom, svest o čutom, svest o pomirisanom, svest o okušenom, svest o dodirnutom i svest o mišljenom… (odgovarajući šestostruki) kontakt – osećaj rođen iz tog šestostrukog kontakta – šestostruka volja (za vizualnim oblicima itd.) – šestostruka žudnja – šestostruki pojam (vezan za vizuelne oblika itd.) – šestostruka diskurzivna misao jesu ugodni i prijatni: tu ta žeđ izvire i to joj je koren.

Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje. [37]

A staje, monasi, plemenita istina o prestanku patnje?

To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje.

Ali gde se ta žudnja može napustiti, gde se ona može iskoreniti?

Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta žudnja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta žudnja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadražaji i objekti uma: tu se ta žudnja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma… (odgovarajući šestostruki) kontakt – osećaj rođen iz tog šestostrukog kontakta – šestostruka volja – šestostruka želja – šestostruki pojam –šestostruka diskurzivna misao: jesu ugodni i prijatni: tu se ta žudnja može napustiti, tu se ona može iskoreniti.

Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje. [38]

A šta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje?

To je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog načina življenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti i ispravne koncentracije.

A šta je to, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje.

A šta je to ispravna namera? Misli lišene požude, misli lišene zlovolje, misli lišene okrutnosti: to je ispravna misao.

A šta je to ispravan govor? Uzdržavati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor.

A šta je to ispravno delovanje? Uzdržavanje od ubijanja, od uzimanja onoga što nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje.

A šta je to ispravan način življenja? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajući pogrešan način zarađivanja za život, provodi svoj život na ispravan način: to je ispravno življenje.

A šta je to ispravan napor? Kada se u monahu probudi želja da izbegava nastanak loših, nekorisnih stanja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi prevazišao loša, nekorisna stanja koja su već nastala, u njemu se budi želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi podstakao korisna stanja koja još nisu nastala, u njemu se javlja želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži. Da bi zadržao korisna stanja koja su već nastala, da ih ne bi zapostavio, već ih osnažio do pune zrelosti i savršenstva, u njemu se javlja želja, tada on čini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome teži: to je ispravan napor.

A šta je to ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujući kontemplaciju tela kao tela – praktikujući kontemplaciju osećaja kao osećaja – praktikujući kontemplaciju uma kao uma – praktikujući kontemplaciju objekata uma kao objekata uma, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost u odnosu na ovaj svet: to je ispravna sabranost.

A šta je to ispravna koncentracija? Kada monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđe i boravi na prvom stupnju zadubljenja, koje je praćeno usmerenošću misli i istraživanjem, a ushićenje i zadovoljstvo se rode iz osame. Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja ulazi on i boravi na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Sa bleđenjem i ushićenja, ostaje on spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi i boravi na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: 'Spokojan i svestan, ima on prijatno boravište'. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola – kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – ulazi on i boravi na četvrtom stupnju zadubljenja, koje nije ni bolno ni prijatno, a u sebe uključuje pročišćenje svesnosti kroz spokojstvo. To je ispravna koncentracija. Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.

(Uvid)

45. Tako monah boravi i kontemplira objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Boravi i kontemplira faktore nastanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore nestanka u objektima uma ili boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u objektima uma. [39] Ili je njegova sabranost na činjenicu 'ovo su objekti uma' učvršćena u meri neophodnoj za znanje i sabranost. Nezavisan, boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah i kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine.

(E. Zaključak)

46. Zaista, monasi, ko god bude vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam godina, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje [40] ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika. [41] To važi za sedam godina, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom šest godina … pet godina … četiri godine … tri godine … dve godine … godinu, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ako je još preostalo vezanosti, stanje ne- povratnika. To važi za godinu, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam meseci … šest meseci … pet meseci … četiri meseca … tri meseca … dva meseca … mesec … pola meseca, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika. To važi za pola meseca, monasi. Ako bi neko vežbao ova četiri temelja sabranosti na ovaj način tokom sedam dana, može očekivati jedan od ova dva rezultata: najviše znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezanosti, stanje ne-povratnika. 47. Zbog toga je rečeno: 'Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne — a taj put su četiri temelja sabranosti'." Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.


Beleške

[1] Monasi (pāli: bhikkhave; jednina: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji je primio više zaređenje (upasampadā) u budističkoj monaškoj zajednici (sangha), zasnovano na prihvatanju pravila discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, međutim, komentar kaže: „Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posvećeni praktikovanju Učenja… Ko god da počne da ga praktikuje… ovde je obuhvaćen terminom bhikkhu.” [Natrag]

[2] Ponavljanja u ovim formulacijama: „kontemplira telo kao telo”, „kontemplira osećaje kao osećaje” itd. treba meditantu da ukažu koliko je važno biti svestan toga da li je pri održavanju pažnje usmerene na odabrani objekat ostao pri njemu ili je zašao u domen neke druge kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant može i nesvesno biti uvučen u razmatranje svojih osećaja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan napuštanja prvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju osećaja. Videti stranu 33. [Natrag]

[3] U prvom delu ove knjige za pāli termine „um” (ćitta) i „objekte uma” (dhamma) dat je ponešto slobodniji prevod „stanje uma” odnosno „mentalni sadržaji”, kako bi njihovo značenje bilo što jasnije. [Natrag]

[4] Doslovno: „stavljajući sabranost pred sebe”. [Natrag]

[5] Radi objašnjenja ovih vežbi videti stranu 98. [Natrag]

[6] Iznutra: kontemplirajući sopstveni dah; spolja: kontemplirajući tuđi dah; iznutra i spolja: kontemplirajući sopstveni i tuđi dah naizmenično, bez prekida u pažnji. [Natrag]

[7] Faktori nastanka (samudaya-dhammā), to jest uslovi koji omogućuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosni otvori i um. [Natrag]

[8] Faktori razlaganja (vaya-dhammā) su: propadanje tela i nosnih otvora i prestanak mentalne aktivnosti. [Natrag]

[9] Kontemplira oboje, naizmenično. [Natrag]

[10] To znači da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve duše, sopstva ili trajne suštine. Odgovarajuću formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj način. [Natrag]

[11] Znanje je ovde četvorostruko jasno razumevanje (videti stranu 46); sabranost je gola pažnja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadrži unutar domena i pravog cilja ovog metoda vežbanja. Ne treba da ga zavedu razmišljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak registrovati i okrenuti se od njih. [Natrag]

[12] Nezavistan od žudnje i pogrešnih gledišta. [Natrag]

[13] Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastanka: neznanje, žudnju, kammu, hranu i opšte karakteristike nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestanak neznanja, žudnje, kamme, hrane i opštih karakteristika razlaganja. [Natrag]

[14] Videti stranu 40. [Natrag]

[15] Uz kasniji dodatak „mozga u lobanji”, ova 32 dela tela čine čest objekat meditacije u budističkim zemljama. Detaljnije o ovoj meditaciji videti Buddhaghosino delo Put pročišćenja, poglavlje VIII, 8. [Natrag]

[16] Ovi „elementi” (dhātu) jesu primarni kvaliteti materije i u budističkoj tradiciji se objašnjavaju kao tvrdoća (zemlja), prijanjanje (voda), toplina (vatra) i kretanje (vazduh). Videti Put pročišćenja, poglavlje XI. [Natrag]

[17] Objašnjenje niskih (sāmisa) i uzvišenih (nirāmisa) tipova ova tri osećaja dato je u 137. govoru Mađđhima nikāye (Zbirke govora srednje dužine). Tu se niski osećaji nazivaju „vezanim za porodičan život”, a uzvišeni osećaji „vezanim za obuzdavanje”. Uzvišeni prijatan osećaj je, na primer, sreća koja dolazi sa meditacijom i uvidom u nepostojanost egzistencije. Uzvišeni bolni osećaj je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzvišeni neutralan osećaj je spokojstvo nastalo zahvaljujući uvidu. [Natrag]

[18] Faktori nastanka za osećaj su: neznanje, žudnja, kamma, kontakt čula (phassa) i opšta karakteristika nastanka. Faktori razlaganja su: nestanak prva četiri i opšta karakteristika razlaganja. [Natrag]

[19] Odnosi se na krutost i tromost uma, uključujući takođe stanja kao što su letargija, sporost reagovanja, neodlučnost, unutrašnja napetost izazvana potiskivanjem itd. [Natrag]

[20] Odnosi se na uznemirenost uma, koja uključuje uzbuđenost, želju za bekstvom ili za promenom itd. [Natrag]

[21] Svesnost meditativnih zadubljenjsfera unutar sfere suptilne materije i sfere nematerijalnog (rūpa- i arūpa-đhāna). [Natrag]

[22] Uobičajena svesnost čulima dostupnog stanja egzistencije. [Natrag]

[23] Svesnost čulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su superiorna druga mentalna stanja. [Natrag]

[24] Svesnost sfere suptilne materije i nematerijalne sfere, koju nijedno ovozemaljsko stanje ne može da nadmaši. [Natrag]

[25] Privremeno oslobođen prljanja, bilo kroz meditativni razvoj uvida koji oslobađa od pojedinačnih loših stanja snagom njihovih suprotnosti, bilo kroz zadubljenje (đhāna). [Natrag]

[26] Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, želja, kamma, telo-i-um (nāma-rūpa) i opšta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: nestanak nabrojana četiri faktora i opšta karakteristika razlaganja. [Natrag]

[27] Ovih pet prepreka (nīvaraṇa) jesu glavne smetnje razvoju uma. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako prisupna koncentracija (upaćāra-samādhi) nužna za potpuni razvoj uvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mentol Hindrances (BPS, Kandy, 1961). [Natrag]

[28] Ovo se odnosi na žudnju za bilo kojim od pet objekata čula. [Natrag]

[29] Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao što su pogrešno razmišljanje o primamljivim objektima itd; faktori razlaganja su oni uslovi koji otklanjaju prepreke, na primer ispravno razmišljanje. [Natrag]

[30] Pāli: upādāna-kkhandha. Ovih pet sastojaka sačinjavaju takozvanu ličnost. Čineći od njih objekte prijanjanja (upādāna), produžavamo egzistenciju u vidu stalno novih rođenja i smrti. [Natrag]

[31] Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika su isti kao i za položaj tela (beleška 13); za osećaj, opažaj i mentalne sadržaje kao u beleški 18; za svest kao u beleški 26. [Natrag]

[32] Deset glavnih okova (saṃyođana), onako kako su nabrojani u Zbirci govora (Sutta piṭaka) jesu: 1) verovanje u postojanje ličnosti, 2) skepticizam, 3) verovanje u mogućnost pročišćenja na osnovu formalnog pridržavanja pravila i rituala, 4) strast, 5) zlovolja, 6) žudnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7) žudnja za egzistencijom u nematerijalnoj sferi, 8) taština, 9) nespokojstvo, 10) neznanje. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opažanje putem bilo kog od šest čula. Njihovo „nepojavljivanje u budućnosti” proizilazi iz postizanja četiri stanja svetosti: ulazak u struju (sotapatti) itd. Videti: Nyanatiloka: The Word of the Buddha (BPS, Kandy 1959) str. 35 i dalje. – Objašnjenje dato u komentaru Govora odnosi se na malo drugačiji spisak okova koji se koristi u Abhidhamma piṭaki, filozofskom delu budističkog kanona. [Natrag]

[33] Faktori nastanka deset fizičkih osnova čula su: neznanje, žudnja, kamma, hrana i opšta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: opšta karakteristika razlaganja i nestanak neznanja itd. Faktori nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti (vidi belešku 26); faktori kod osnove objekta uma su isti kao i oni kod osećaja (vidi belešku 18). [Natrag]

[34] Radi detaljnog objašnjenja videti Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlightenment (BPS, Kandy). [Natrag]

[35] Dhamma-vićaya. Prema komentatorima, termin dhamma ne označava u ovom kontekstu Budino učenje, već se odnosi na mentalne i fizičke fenomene (nāma- i rūpa-dhamma) predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora probuđenja – sabranosti. [Natrag]

[36] Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja elemenata probuđenja obuhvaćeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja. [Natrag]

[37] Ovde je objašnjena istina o patnji, ne uobičajenim rečima, već terminima stvarnog vežbanja satipaṭṭhāne. Svaki put kada se susretne sa različitim manifestacijama žudnje u šestovrsnom čulnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom, sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o šest osnova čula, a naročito za reči: „on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje”. Ovaj tekst takođe služi kao primer za često ponavljanu formulu „on kontemplira faktore nastanka…” [Natrag]

[38] Treća istina je takođe objašnjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje žudnja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se načiniti kada se pažljivo motri na nastanak žudnje (vidi prethodno). Ovaj čin pažljivog motrenja će nužno zaustaviti dalji tok žudnje; jer nepristrasno posmatranje i žudnja ne mogu ići jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu „on razume kako se postojeći okov napušta”. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestiće osećaj prilikom konačnog utrnuća ili nibbāne i to će osnažiti uverenje da se takav cilj može dostići. [Natrag]

[39] Faktore nastanka i razlaganja u okviru četiri plemenite istine trebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili žudnje; i kao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuću ne bi trebalo uključiti u ovu kontemplaciju, pošto nibbāna ni ne postaje, niti se razlaže. [Natrag]

[40] Añña, to jest znanje o krajnjem izbavljenju ili stanju svetosti (arahatta). [Natrag]

[41] To jest nevraćanja u svet čulne egzistencije. To je poslednji stupanj pred postizanjem konačnog cilja.