Theravāda budističko društvo

Karma i vipaka

Download PDF

Karma u budizmu

Mahasi Sayadaw


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Karma i vipaka

Karma je akcija, a vipaka, plod i rezultat, jeste njezina reakcija.

Baš kao što svaki predmet ima svoju senku, tako i svaka voljna aktivnost neizbežno ima svoj rezultat. Karma je poput potencijalnog semena: vipaka se može uporediti sa plodom što rađa na drvetu — efekat ili rezultat. Anisamsa i adinaya su listovi, cvetovi i tako dalje koji odgovaraju spoljašnjim razlikama kao što su bogatstvo, bolest i siromaštvo — to su neizbežne posledice, koje se događaju u isto vreme. Strogo govoreći, i karma i vipaka se odnose na um.

Kao što karma može biti dobra ili loša, tako može i vipaka. Kao što je karma mentalna, tako je vipaka mentalna (odnosi se na um). Doživljava se kao sreća, blaženstvo, nesreća ili patnja, u skladu sa prirodom karmičkog semena. Anisamsa su prateće prednosti — materijalne stvari kao što su imetak, zdravlje i dugovečnost. Kada su stvari koje prate vipaku nepovoljne, one se nazivaju Adinaya, sve ono što je loše, i ispoljavaju se kao siromaštvo, ružnoća, bolest, kratkovečnost i tome slično.

Kako sejemo, tako i žanjemo, u ovom životu ili u budućem. To što žanjemo danas je ono što smo posejali ili u sadašnjosti ili u prošlosti.

Samyutta nikāya kaže:

"U skladu sa semenom posejanim,
Takav je i plod koji iz njega raste,
Činitelju dobroga će roditi dobro,
Činitelju lošega će roditi zlo,
U početku je seme i po njemu je
potom i ukus ploda."

Karma je i sam zakon, koji dejstvuje u svom području bez bilo kakve intervencije nekog njemu spoljašnjeg, nezavisnog tela.

Sreća i nesreća, koje su sasvim uobičajene u svetu ljudi, neizbežan su efekat mnogih uzroka. Sa budističke tačke gledišta, one nisu nagrada i kazna koje dodeljuje natprirodna, sveznajuća sila duši koja se ponašala dobro ili loše. Teisti, koji sve u ovom prolaznom i budućem večnom životu pokušavaju da objasne ignorišući prošlost, veruju u "postmortem" pravdu i mogu smatrati sadašnju sreću ili patnju kao blagoslov ili kletvu koju im je poslao sveznajući i svemogući Božanski vladar što sedi na nebu i kontroliše sudbinu ljudske rase. Budizam, koji odlučno odriče postojanje takvog Svemoćnog vladara, milosrdnog Boga stvoritelja i neopravdano pretpostavljeno postojanje besmrtne duše, veruju u prirodan zakon i pravdu koju ne može omesti ni Svemogući bog, ni milosrdni Buda. Prema tom prirodnom zakonu, dela donose svoju nagradu i kaznu pojedincu počiniocu bilo da to učini ljudska pravda ili ne.

Ima onih koji prigovaraju: "Dakle vi budisti takođe propovedate kapitalistički opijum za narod govoreći 'Rođeni ste siromašni u ovom životu zahvaljujući svojoj lošoj karmi. On je rođen bogat zahvaljujući svojoj dobroj karmi. Dakle, budi zadovoljan sa tim što imaš, ali čini dobro da bi bio bogat u sledećem životu. Vas tlače sada zbog vaše loše karme. To je vaša sudbina. Budite ponizni i trpite strpljivo svoju pantju. Činite dobro sada. I možete biti sigurni da ćete imati bolji i srećniji život posle smrti'."

Budino učenje o karmi ne zastupa takva smešno fatalistička stanovišta. Niti zagovara pravdu posle smrti. Svemilosrdni Buda, koji nije imao ni najmanje sebičan motiv, nije podučavao zakon karme da bi zaštitio bogate i utešio siromašne obećavajući im iluzornu sreću posle smrti.

Iako smo rođeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji mogućnost da svojim naporom stvorimo novo, povoljnije okruženje i to ovde i sada. Ne samo individualno, već i kolektivno, slobodni smo da stvaramo svežu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju upravo u ovom životu.

Prema Budinom učenju o karmi, nas ne goni uvek 'gvozdena nužnost', jer karma nije ni sudbina, niti predodređenje koje nam je odredila neka tajanstvena, nepoznata sila, a kojoj se bespomoćno moramo potčiniti. Ona je reakcija na ono što činimo i tako imamo mogućnost da bar donekle izmenimo tok sopstvene karme. Dokle ćemo u tome uspeti zavisi samo od nas.

Da li svako žanje ono što je posejao u potpuno tačnoj srazmeri?

Buda na ovo daje odgovor:

"Ako bilo ko kaže da muškarac ili žena moraju žnjeti u ovom životu u skladu sa svojim sadašnjim delima, u tom slučaju nema religijskog života, niti postoji mogućnost za potpuno iskorenjivanje patnje. Ali ako bilo ko kaže da muškarac ili žena žanju u ovom  ili budućim životima u skladu sa svojim sadašnjim i prošlim delima, u tom slučaju ima religijskog života, i postoji mogućnost za potpuno iskorenjivanje patnje." (Anguttara nikāya)

Mada se u Dhammapadi kaže da "Niti na nebu, niti usred mora, niti u nutrini planinskog klanca, nema takvog mesta na svetu
gde bi se mogao sklonuti iko da umakne posledicama zlodela", ipak nismo uvek obavezni da platimo sve prošle dugove naše karme. Ako bi to bio slučaj, oslobađanje bi bilo nemoguće. Večno ponavljanje bi bio naš neumitni udes.