Theravāda budističko društvo

Pun krug

Download PDF

Dajem vam svoj život

Autobiografija budističke monahinje rođene na Zapadu

Ayya Khema


Prevod Branislav Stojiljković
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Posvećujem "svoj život" Budi, Dhammi i Sanghi
koji su moje utočište

Stupnjevi

Kao svaki cvet i svaka mladost vene
Starosti uzmiče, cveta svaki životni stupanj,
Cveta svaka mudrost i svaka vrlina
U svoje vreme i večno ne sme trajati.
Srce na svaki zov života mora
Spremno biti na oproštaj i nove početke,
Da bi se hrabro i bez tuge
Podalo novim, drugim okvirima.
Neka čar se krije u svakom početku,
Ona nas štiti i pomaže nam živeti.

Koračajmo veselo kroz prostor u prostor,
Ne prionimo nijednom kao zavičaju,
Duh sveta neće da nas okuje i stesni,
Stupanj po stupanj hoće da nas digne, proširi.
Tek što smo u jednom životnom krugu zavičajni
I prisni postali, već preti mlitavost,
Samo ko je spreman na polazak i put,
Može se oteti navici koja koči.

Možda će nas još i smrtni čas
Ka novim prostorima mlade poslati,
Zov života nikad neće prestati…
Onda hrabro, srce, oprosti se i isceli!

(preveo dr Mihajlo Smiljanić)

 

PUN KRUG

Veoma je dug put od Berlina, grada mog rođenja, do Budine kuće u Algau, mesta u kome sada živim. Ova dva mesta su u stvarnosti udaljena samo devet stotina kilometara, ali između njih leži čitav moj život. Kada sam imala petnaest godina, morala sam da napustim Nemačku, iz razloga što zbog progona Jevreja koji se događao u to vreme nisam imala nikakav drugi izbor. Danas imam sedamdeset četiri godine i nosim smeđu nošnju budističkih monahinja.

Tokom svog života sam mnogo toga videla i iskusila, a spoljašnje putovanje koje sam preduzela mi je pomoglo da pronađem mir i oprostim sve što se dogodilo meni i mojoj porodici. Ovo mi je omogućilo da zaokružim krug, i da moje spoljašnje i unutrašnje putovanje okončam u mojoj rodnoj zemlji, Nemačkoj.

Mnogo puta su me prijatelji, učenici i kolege molile da napišem svoju autobiografiju. To sam uvek odbijala. Monasi i monahinje bi trebalo da prenose Budino učenje, a ne da pričaju priče o sebi.

Godine detinjastva u Berlinu
Ispred Budine kuće, Algau

Sada sam se konačno složila sa njima. Dozvolila sam sebi da steknem ubeđenje da će moja životna priča možda nekom poslužiti kao inspiracija da krene novim putem. Ako ostavimo po strani spoljašnje okolnosti, to je priča o prosečnoj ženi koja se mnogo godina kretala unutar uobičajenog mentalnog sveta, ali koja je takođe bila i sposobna da raskine veze sa njim i dođe do novog nivoa svesnosti.

Moj život je bio pun avantura. Ali, to nema nikakve veze sa mnom. Kada sada razmišljam o tome, shvatam da nisam imala nikakav uticaj na većinu stvari koje su se dogodile. Odluke su se donosile bez mog učešća, a ja sam ih samo sledila.

U ovom životu sam igrala mnoge uloge: bila sam veoma zaštićeno dete, stidljiva mlada žena u stranoj zemlji, potpuno sama na teretnjaku za Šangaj; bila sam supruga, majka, svetski putnik, farmer, i sada monahinja.

Nekoliko godina sam živela načinom života srednje klase, u kući u predgrađu u Kaliforniji, sa baštom, garažom i mašinom za veš u kuhinji.  

Tokom nekoliko godina sam proputovala pola sveta: Južnu Ameriku, Indiju, Pakistan, Nepal, Kašmir, Hunzu. To je bilo vreme kada sam bila u potrazi za nečim, a da nisam znala ni šta je to, kao što tada nisam znala ni da ću to nešto uspeti da pronađem jednoga dana – koji je došao mnogo, mnogo kasnije.

Radila sam u banci u Los Anđelesu i imala farmu u Australiji na kojoj smo gajili šetlandske ponije. Po mom mišljenju, novorođeni šetlandski poni, koji liči na poveću pudlicu, je najdražesnija životinja na svetu.

Sa svim tim je sada gotovo; nalazi se u prošlosti i nastavlja da živi samo u sećanju. Verovatno je da su ove mnoge promene i oproštaji koje sam proživela doprinela mom razumevanju neophodnosti otpuštanja. Za mene, opipljivi simbol ovog otpuštanja je oduvek bila moja kosa, sa kojom sam morala da se oprostim pre osamnaest godina kada sam postala monahinja. Bila je duga, gusta i tamna; a onda je ošišana do lobanje. Na tradicionalni način, u ruci sam neko vreme držala uvojak kako bih kontemplirala o ne-ego svojstvu telesnosti. Ostavila sam je na stranu bez imalo žaljenja, u stvari sa osećanjem olakšanja. Jedno vezivanje manje.

Sada ću započeti sa pričom o mom životu, koju sam nazvala Dajem vam svoj život, zato što osećam da se svakom čitaocu ponaosob obraćam lično. Nadam se da ćete je čitati srcem.

Svako poglavlje započinje stihom za koji verujem da odgovara određenom delu moga života. Stihovi su uzeti iz Dhammapade, kolekciji Budinih izreka namenjenih dobrobiti ljudskih bića u raznim prilikama. Njihova mudrost me je impresionirala mnogo puta. Želela bih da ova priča o mom životu bude poklon namenjen vama, koji dolazi iz mog srca.

Mart 1997.
Ayya Khema
Budina kuća u Algau