Meditacija
Ađan Đagaro
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Meditaciju praktikujemo kako bismo negovali mir, mir u svom umu, mir u svom životu. I možemo se lako uveriti da je prilično teško ustaliti se u takvom miru, čak i ako smo u najidealnijim uslovima. Neizbežno će se pojaviti nešto što nas u tome ometa, obično nešto što dolazi iznutra. Tih ometanja ima raznih. No, zlovolja, odbojnost, bes ili mržnja najlakše remete mir u umu. Ne samo u vreme meditacije, već i tokom dana. Kad god bes, zlovolja ili iritiranost nastanu, oni nas poremete, uznemire naše mentalno blagostanje. Mnogo je stvari, mnogo ljudi, mnogo situacija koje mogu pokrenuti reakciju u umu, ali mora nam biti jasno da je uvek problem u nama, a ne “tamo negde”.
Najčešće kada smo “ljuti”, kada smo uznemireni, sebe opravdamo, ali nam to ne pomaže da stignemo do mira i blagostanja u životu. Zapravo, što više opravdamo bes, to ćemo mu se lakše prepustiti. Što mu se lakše prepuštamo, to nam on više prelazi u naviku i češće ga doživljavamo. Na mnogo mesta Buda je upozoravao na opasnosti od prepuštanja mislima ispunjenim zlovoljom, besom i odbojnošću. Ohrabrivao je svoje učenike da se na različite načine vežbaju u smanjivanju moći takve odbojnosti, da pobeđuju svog neprijatelja, da se oslobađaju okova koji se zove ljutnja. Važno je sve ovo razmatrati i uvideti negativnosti besa, videti ga kao nešto vredno prekora, videti ga kao izvor problema u životu. Prvi korak je vrlo često razmatranje rezultata koje nam sve to donosi, šta je posledica te stvari zvane ljutnja, i to na naš život fizički, mentalno i socijalno.
Buda je ukazao na neke od očiglednih problema. Tak oje zlovolju, bes i odbojnost uporedio sa neprijateljem. Neprijatelj nam želi loše stvari i raduje se kad nas one i pogode, a ljutnja to vrlo lako postiže.
Neprijatelj ne želi da lepo izgledate ili da ste privlačni, on ili ona želi da budete ružni i izgledate jadno. Buda je govorio da nam ljutnja upravo to čini. Ako smo besni, ako nam se to često dešava, čitav izgled našeg lica se menja i ono postaje neprijatno za gledanje. Bes, mržnja i zlovolja imaju osobinu da kvare naš fizički izgled. Kada se gnevni, puni mržnje i besa, vaše lice nije prijatno, privlačno, izvor zadovoljstva, niti je na bilo koji način lepo. Zašto? Zašto što je lice odraz našeg mentalnog stanja. Kada je um zbunjen, negativan, uznemiren, lice se izobličuje. I to je mana, prvi nedostatak prepuštanja umu ispunjenom besom – fizički izgled postaje odbojan.
Drugi nedostatak je da, kao što bi vaš neprijatelj ne bi želeo da vam je dobro, niti da ste u stanju da se odmorite i osetite spokojno i ugodno, već bi želeo da se osećate loše, da vas muči nespokojstvo i bol, to isto vam čini i bes. Kada ste ljuti, kada ste iritirani, ne drži vas jedno mesto, ne možete da se opustite, niti da spavate, ne možete da jedete. Patite od nesanice, od loše ishrane, dobijete čir na želucu i razne druge zdravstvene probleme kao posledicu besa.
Treći nedostatak, govorio ej Buda, da kao što vaš neprijatelj ne bi želeo da napredujete i budete uspešni, tako vas i bes osujećuje u napredovanju i u tome da budete uspešni. Ako ne možete da se oduprete ljutnji, um vam je uznemiren, niste u stanju da dobro prosuđujete. Kada se ne oduprete ljutnji, zlovolji i odbojnosti, mnoge stvari vam idu loše u životu: posao, porodica, učenje. Posledica besa jeste da pravimo greške. Ako smo često obuzeti gnevom, ako ga često ispoljavamo, imamo takav opšti stav, tada ćemo izbiti na glas, ali ne dobar. Nećemo važiti za odgovornu, trezvenu osobu, onu koju će ljudi poštovati. Znaće nas kao nekog ko nije u stanju da kontroliše sopstvene emocije, ko lako plane. Baš kao što i naš neprijatelj ne želi da imamo dobre i bliske prijatelje, ako izbacujemo svoj gnev unaokolo, lako besnimo i mrzimo, sigurno nećemo imati mnogo prijatelja i poznanika. Nije lako živeti sa nekim ko je stalno besan, uznemiren i ko pokazuje mnogo nestrpljenja.
Ako od ljutnje načinimo naviku, zaista jaku naviku, posledice toga sežu dalje od samo ovog života, tako što će to postati uzrok preporađanja na nesrećnom mestu. Negativno stanje uma uzrokuje da se i telom i govorom ponašamo nepromišljeno, a to je štetna kamma, koja, ako se pretvori u naviku, vodi u loše preporađanje u budućem životu.
Dakle, Buda je ukazao na opasnosti zlovolje, besa i mržnje. Pa kako se onda nosimo sa besom? Šta možemo da uradimo kako bismo umanjili njegovu moć, umanjili njegovu snagu, izbegli sve ove zamke i posledice, izbegli patnju? Buda je dao mnogo primera, mnogo korisnih načina na koji se možemo nositi sa besom. U jednom od svojih govora Buda ih je naveo ukupno pet. I savetovao da isprobamo te stvari, da razvijamo tih pet stvari jednu po jednu, kako bismo se suprotstavili besu i zlovolji, pokušali da umanjimo njihovu snagu.
Prva, koja je direktna suprotnost besu i zlovolji, jeste ljubav. Negovati dobronamernost, učvrstiti um u ljubavi, metta, kao izvanrednom leku protiv besa. To je kontemplacija koja slabi našu sklonost ka ozlojeđenosti, ka negativnom gledanju na stvari. Ljubav znači negovanje jednog pozitivnijeg stava.
Ukoliko imamo želju i težnju ka dobronamernosti, sopstvenoj i tuđoj dobrobiti, možemo da je razvijamo tokom meditacije, i tada zlovolja i odbojnost ne mogu da se probiju, ne mogu da dođu do nas i poremete nas, uznemire naš um koji je čvrsto ustaljen u stavu ljubavi, čak i u teškim situacijama. Da bismo se suprotstavili zlovolji i razvili dobronamernost, bilo bi dobro da ne usmerava um samo ka negativnom, samo ka onome što je pogrešno, što je loše, već da namerno, svesno, ulažemo napor da isto tako vidimo i dobru stranu te iste stvari. Za ovo je veoma korisna meditacija ljubavi. Vrlo je važno često je praktikovati, pronalaziti puteve kako da unesemo u um pozitivne načine percipiranja i da ih tu što duže i održimo.
Drugi način jeste razvijanje saosećanja. Saosećanje je prepoznavanje patnje i želja da se ona olakša, kako u nama tako i u drugima. Kada jednom vidimo patnju, većina nas će na to reagovati i poželeti da je umanji. Kada smo ispunjeni zlovoljom, averzijom prema ljudima, vrlo često ne primećujemo da neka osoba pati. Patnja ima mnogobrojne oblike. Ako se neko prema vama odnosi zaista loše, umesto da na to reagujete, jeste li ikada zastali i upitali se zašto je takav, zašto je tako agresivan? Ili zašto je tako nepromišljen? Emocionalno, mentalno, ta osoba je nesrećna, zato se tako ponaša. Srećna osoba, radosna osoba se ne ponaša na takav način. Ako nas neko tretira na nedoličan način, ako smo pri tome sabrani, onda s epodsetimo i kažemo: “Pa, možda mu je teško. Možda ima zaista velik problem.” Kada je vidite kako pati, osetite saosećanje i nećete biti poneseni naviknutom reakcijom zlovolje i besa. Bićete spremniji da oprostite i razumete. Zapamtite da uočite patnju i poželećete da olakšate tu patnju, nećete reagovati na način koji će je načiniti samo još gorom. Iznenada neprijatelj postaje neko do koga vam je stalo. Saosećanje je čudesan kvalitet uma i vrlo ga je lako podstaći, pod uslovom da na neki način sebe podsetimo da vidimo i prepoznamo patnju u životu, u srcima svih bića. To će izmeniti naš pogled na tu osobu. I ta percepcija je vrlo bitna, jer ona zapravo određuje kako ćemo reagovati, kako ćemo postupiti.
Drugo korisno sredstvo jeste da razvijamo uravnoteženost, ne-reagovanje. Ukoliko niste u stanju da razvijate prijateljsku ljubav, niti da osetite saosećanje, razvijajte uravnoteženost. Mi nismo u stanju da sve učinimo onakvim kako bismo želeli da bude. To nije moguće. Podsetite sebe na to, prihvatite da su stvari upravo takve kakve jesu. Ljudi si upravo takvi kakvi jesu. Mnogo je onoga što možemo da uradimo, ali je i ogromno polje izvan naše kontrole, izvan onoga što možemo da oblikujemo. Uravnoteženost je suštinski deo života, ukoliko želite da ostanete mentlno zdravi. Inače ćete poludeti ili tek završiti kao jedna nervozna osoba, koju svet neprekidno nervira jer nikako da bude onakav kakav bi ona želela. Uravnoteženost znači ceniti stvari, razumeti, prihvatiti, izmiriti se sa njima, pomiriti se sa činjenicom da postoji granica onome što možemo uraditi i postići. Jednostavno prihvatamo da su ljudi takvi i onda stanemo sa strane, dopustimo stvarima da budu. Da budu u miru.
Još jedna Budina sugestija jeste ideja zapravo izbegavanja, ne približavanja situaciji, ne uključivanja. Ukoliko zaista ne možete da se nosite sa situacijom ili određenom osobom, onda izbegavajte tu situaciju. Ponekad je to jedino što ljudi mogu da učine. To ne znači samo fizičko izbegavanje, već isto tako i mentalno. Jer ponekad ih izbegnete fizički, ali su itekako ostale u vašoj glavi, zar ne? Mentalno mi neprekidno nešto donosimo, ono oživljuje i tada sa tim moramo i da živimo. To je vrlo nezdravo. Odložite ga, zaboravite. Napustite ga.
Poslednji pristup na koji je Buda ohrabrivao bio je kontempliranje zakona kamme. Pravda postoji. Pravda uvek postoji. Niko ništa ne može da izbegne. Niko ne može da izbegne plod svoje kamme. Kada bilo ko stvori štetnu ili bolnu kammu, kada nekog opljačka, prevari, zlostavlja, bilo da ga izvedete pred sud ili ne, bilo da ga kaznite ili ne, takva osoba ne može umaći svojoj kammi. Dobro je pokušati da kontempliramo zakon kamme, jer nam pomaže da izdignemo i prihvatimo neke prividne nepravde u životu. To ne znači da ne treba da sve učinimo kako bismo sebe zaštitili ili ispravili nepravdu, ali nekada ništa ne možemo da učinimo. Da biste sebe oslobodili tog osećaja nepravde, tog gneva pravednika, što je samo ulepšani način da kažemo “Ja sam ljut, ogorčen”, kontemplirajte zakon kamme.
To su vrlo korisna, delotvorna sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo smanjili moć zlovolje i odbojnosti. I ako uspemo da je smanjimo, time smanjujemo i sopstvene muke. Ako je pak eliminišemo, eliminisali smo svog neprijatelja, našeg unutrašnjeg neprijatelja. Zato je Buda govorio:
“Makar pobedio hiljadu neprijatelja
na bojnom polju, sam samcit,
makar ih pobedio i više od hiljadu puta,
ipak je od toga veća pobeda kada pobediš samoga sebe.”
Pobediti sebe znači pobediti “nečistoće” u sebi i, u ovom slučaju, znači pobediti zlovolju i odbojnost. Pozivam vas sve da kontemplirate, da razmotrite prirodu zlovolje, da počnete da prepoznajete njezine nedostatke, opasnosti, i nastojite da negujete i razvijate sledeća korisna sredstva: prijateljsku ljubav, saosećanje, uravnoteženost, izbegavanje i kontempliranje kamme, tako da sami sebe oslobodite tih nedostataka, te patnje.
Objavljeno u Newsletter, oktobar-decembar 1993, Buddhist Society of Western Australia.