Vipassana u praksi
Henepola Gunaratana
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Sigurno ste već čuli savet kako treba da ste sabrani sve vreme, bilo da ste kod kuće ili na poslu, u autobusu ili u kolima itd. Možda taj savet tumačite tako da stalno treba svoju pažnju da držite fokusiranu na dah. Dok vozite, ako vam je um jednostavno zaokupljen disanjem, možete dospeti u nepriliku da recimo ne obratite dovoljnu pažnju na samu vožnju i druge učesnike u saobraćaju. Možete, na kraju, doživeti saobraćajnu nezgodu.
Nekad pomislite da "biti sabran sve vreme" znači obraćati pažnju samo na ono što radite u određenom trenutku. Ovo je, naravno, upravo ono što svako ko je dovoljno ozbiljan u svom poslu obično i radi. Umentik, slikar, pisac, pevač, govornik, strelac, kuvar itd. moraju u svakom trenutku usmeriti svoju pažnju upravo na ono što rade.
To ne rade samo ljudska bića. Verovatno ste primetili kako se mačke potpuno usredsrede na svoju žrtvu, pokušavajući pri tom da je ni na koji način ne uznemire. Tigrovi, lavovi i krokodili usmeravaju svu svoju pažnju na ono što su namerili da ulove. Možda ste videli kako ždral dugo stoji na jednom mestu kako bi ulovio ribu. Psi ovčari su potpuno zaokupljeni kretanjem stada, tako da mogu hitro da ga usmere u pravom smeru. Na žalost, ni mačka, ni ždral, a ni pas ovčar ne mogu da eliminišu svoju pohlepu, požudu itd., niti da odneguju ni mrvu uvida samo posvećivanjem potpune pažnje na svoj objekat.
Postojano usmeravanje pažnje na ono što radite neće eliminisati vašu pohlepu, mržnju i neznanje. To je upravo ono što radite tokom meditacije smirenja ili koncentracije. Usmeravajući svoju pažnju samo na jednu stvar u jednom trenutku ne možete se osloboditi onoga što vas iritira. Možete fokusirati um na jedan jedini objekat pedeset godina i opet će ono što vas u vašem umu iritira ostati nepromenjeno. Neko se može pridržavati svih moralnih pravila. Drugi može naučiti napamet sve tekstove. Neko treći može razviti koncentraciju. A neko može čitav svoj život provesti u samoći. Svako od njih možda misli da će ih to dovesti do potpunog oslobođenja od svakog psihičkog uznemirenja, a što nije moguće običnim smrtnicima. No, niko od njih ne može doživeti oslobođenje ako ne ukloni ta psihička uznemirenja. Zato, uz svu svoju praksu, oni moraju da uklone sve nečistoće u umu i tek onda dožive blaženstvo oslobođenosti od svake vrste patnje.
Ono što nedostaje u fokusiranju celokupne pažnje na jedan jedini objekat jeste mudrost. Vaša potpuna pažnja treba da bude udružena sa mudrom pažnjom. Šta je mudra pažnja? To je pažnja zasnovana na tri povoljna temelja. A koja su to tri povoljna temelja? To su velikodušnost, saosećajna ljubav i mudrost. To znači da kada obraćate pažnju na nešto, uvek pokušavate da ta pažnja bude lišena pohlepe, mržnje i obmanutosti, već da bude praćena mišlju o velikodušnosti, saosećajnoj ljubavi i mudrosti. To su dobri temelji; pohlepa, mržnja i obmanutost su loši temelji. Ne dopustite da se vaš um oslanja na loše temelje kada na nešto usmeravate svoju pažnju. Neka misli o velikodušnosti, ljubavi i mudrosti dominiraju vašim umom.
Kada pažnju obratite na lonce i šerpe u nameri da ih operete, možda vam tada ne trebaju velikodušnost, ljubav i mudrost. Vi sabranost pažnje negujete ne radi lonaca i šerpi, već radi živih bića. Treba da obratite pažnju na svaku misao koja se odnosi na vas ili bilo koje drugo živo biće. Imajte pažljive reakcije dok nosite odeću, jedete hranu, pijete vodu, razgovarate sa nekim, slušate neki zvuk, vidite neki predmet, hodatre ili vozite.
Kada usmeravate potpunu pažnju praćenu mudrim promišljanjem, vaša pohlepa, mržnja i obmanutost blede, jer u vašoj mudroj pažljivosti velikodušnost, ljubav i mudrost su aktivni. Vaše misli ispunjene velikodušnošću, ljubavlju i mudrošću imaju moć da minimalizuju pohlepu, mržnju i obmanutost u trenutku dok ste zaokupljeni bilo kojom aktivnošću. Ako usmeravate pažnju na nešto, ali bez mudrog promišljanja, možete i nehotice razvijati pohlepu, mržnju i zbunjenost. Na primer, ugledate neki predmet. Možda vam je taj predmet privlačan, lep, prijatan za vaše oči, a možda vam je i neprijatan. U tom trenutku, ako nemate mudro promišljanje, može vam se desiti da počnete da razvijate pohlepu prema tom predmetu ili pak odbojnost i mogu vam na pamet pasti krajnje zbrkane ideje o tom predmetu. Ili možete pomisliti da je taj objekat trajan umesto da shvatite njegovu prolaznost, da vas može trajno zadovoljiti i da ima nekakvu trajnju, nepromenljivu suštinu, što su sve pogrešne pretpostavke.
Možete se zatim zapitati kako vaše misli ispunjene velikodušnošću mogu pomoći da se oslobodite svojih misli ispunjenih pohlepom, jer pohlepa je sklona da se snažno veže za neki predmet, da ga potpuno zgrabi. Kada objekt posmatrate s mišlju ispunjenom pohlepom, vaš um će se vezati za njega i neće dopustiti da se bilo koja naredna misao oslobodi pohlepe. Možda će vam biti teško da odvojite pogled od tog objekta. Zapravo, vaš um privremeno postaje slep za bilo kakvu misao o velikodušnosti. Čak i ako želite da se oslobodite vezanosti, možda ćete to raditi s mnogo oklevanja. Možda ćete se čak osećati kako ste velikodušni. Ali vaša velikodušnost je tu samo da bi ispunila cilj vaše pohlepe, kao kada na primer očekujete da nešto dobijete za uzvrat ili da vam se drugi dive i da postanete poznati zbog svoje velikodušnosti. U svemu tome je mnogo pohlepe. Već na prvi kontakt sa nekim poželjnim predmetom um se veoma brzo vezuje za njega. Odvajanje od tog predmeta postaje bolno kao da sami sebi sečete ruku ili neki drugi deo tela i vi ne možete da taj predmet izbacite iz svoje glave.
I tu vam je zaista potrebno vaše mudro promišljanje. To je tačka u kojoj morate naučiti da vidite prolaznost predmeta koji posmatrate, nemogućnost da vas on trajno zadovolji i nepostojanje ničeg trajnog u njemu. Vaše mudro promišljanje ukazuje vam da ni sam predmet, niti vaš osećaj u pogledu tog objekta ne ostaju isti čak ni u dva uzastopna trenutka. Nećete imati isti osećaj kasnije. Menjate se, objekat koji posmatrate se menja. S mudrom pažnjom uvidećete da je sve nestalno Ovo znanje o prolaznosti omogućuje vam da se oslobodite ogorčenja u sebi. Kada svojom mudrošću uvidite da sve što je nezadovoljavajuće jeste i prolazno, tada uviđate vezu između nedovoljnosti i pohlepe. Ako ste vezani za neki prolazan objekat, bićete razočarani njegovim promenama. Uz mudro promišljanje, uviđate da ono što je prolazno i ne zadovoljava vas trajno, nema ni nepromenljivu suštinu.
Onda možete pomisliti: "Ah! Pošto će se ovaj objekat promeniti, moram biti brz i lukav kako bih ga iskoristio sada i uživao što je brže moguće pre nego što nestane. Već sutra možda neće biti ovde." Ovde se morate prisetiti one narodne, da sve što je brzo jeste i kuso. Ako napravite brzu odluku i uradite nešto nepromišljeno, kasnije ćete zažaliti zbog toga. Nekada ste vezani za neku osobu, na primer, i čvrsto je se držite i ne razišljajući mnogo o njoj. Tek kasnije ćete možda toj osobi naći mnoge zamerke. Ne možete je sprečiti da se menja, niti to prenebregnuti svojim slepilom.
Kada je vaša sabranost dobro razvijena, tada čak i u žurbi donosite pravu odluku. Jedina stvar koja ima smisla u žurbi da preduhitrite prolaznost jeste da se izmaknete jedan korak, proverite sopstveni um i vidite da li odluku donosite na osnovu mudrog promišljanja. Kada ste sabrani, znaćete kako da iskoristite sadašnji trenutak tako da zbog toga ne zažalite u budućnosti. Svaka promišljena odluka učiniće vas srećnijim i spokojnijim, zbog nje se nećete kasnije kajati.
Uvek imajte na umu da je sabranost pažnje stanje uma ispunjenog velikodušnošću, saosećajnom ljubavlju i mudrošću, udruženim sa saosećanjem, radošću zbog uspeha drugih i spokojstvom. Kad god obratite pažnju na bilo šta, morate sebe zapitati je li vaš um ispunjen tim kvalitetima. Ako nije, tada niste sabrani.
Kada imate velikodušnost na umu, bez imalo oklevanja moći ćete da se odvojite od bilo kakvom privlačnog prizora, zvuka, mirisa, dodira ili misli. Svakako da treba da ih prepoznate kao privlačne u konvencionalnom smislu. Znajte da upravo zbog te njihove privlačnosti ljudi posatju vezani za njih i zaokupljeni njima. Što su više zaokupljeni, to je veća njihova patnja. Kada imate ljubav u svom umu, nećete pokušavati da od sebe odbacite bilo koji prizor, zvuk, miris, dodir ili misao ukoliko su neprivlačni. Sabrano ih posmatrajte s mišlju o prolaznosti. Kad god se neki prizor, zvuk, miris, dodir ili misao učine da poseduju nepromenljivo sopstvo, gledajte na to kao na jedan nerealan koncept stvoren u vašem umu zahvaljujući uslovljavanju tokom dužeg perioda i posmatrajte sve to sa mudrošću.
Sabranost nije obična pažljivost. To nije oštroumnost. Svako može da bude pažljiv i oštrouman. Čovek koji hoda na žici razapetoj pedeset metara iznad zemlje je pažljiv. Setite se svih onih akrobata koji izvode svoje tačke. Mnogobrojnih avanturista koji se uspinju strmim liticama, prelaze nabujale reke, svi su oni vrlo pažljivi. Mnogi lopovi su vrlo oštroumni i nadmudre policiju. Mnogi dileri droge, pljačkaši banaka, kriminalci, vrlo su oštroumni. Ali nijedan od njih se ne može smatrati sabranim.
Sabranost je ono stanje uma u kojem on motri na samog sebe da ne uleti u zamku pohlepe, mržnje i neznanja, koji donose patnju i nama i drugima.
Kada se od ljudi traži da ne gaje ljutnju, neki odgovaraju pitanjem kako je moguće živeti bez ljutnje? To je čudo sabranosti. Kada praktikujete sabranost možete naučiti da i najteže stvari radite na lakši način. Ne biti besan, požudan ili zbunjen vrlo je teško. Zahvaljujući neprekidnom vežbanju u sabranosti učite da živite bez ljutnje, požude i zbunjenosti. Štaviše, biti sabran je teže nego biti nesmotren i vi učite da to što je teže radite lakše nego ono što je lakše. Upravo zato je Buda rekao:
Za dobroga je lako da radi ono što je dobro
Za lošega je lako da radi ono što je loše
Za lošega je teško da radi ono što je dobro
Za plemenitog je teško da radi ono što je loše. (Udana 61)
Ovo jednostavno znači da ono što je najteže na početku postaje lako zahvaljujući upornom vežbanju.