Fragmenti učenja
Ađan Ča
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Svi ste vi do sada mnogo toga čuli o budizmu, iz različitih izvora — naročito od različitih monaha i učitelja. U nekim slučajevima Dhammu su vam izlagali veoma široko i neodređeno, do tačke kada je teško znati kako sve to pretočiti u praksu svakodnevnog života. U drugim prilikama Dhamma se izlaže suviše stručnim terminima ili posebnim žargonom do tačke kada je za većinu ljudi to teško da razumeju, naročito ako se to izlaganje drži suviše kruto kanonskih tekstova. Na kraju, ima slučajeva kada se dhamma podučava na uravnotežen način, ni preopširno ni prekomplikovano, ni neodređeno ni suviše ezoterično — upravo primereno slušaocu kako bi je mogao razumeti i praktikovati, na sopstvenu dobrobit. I ja ću danas sa vama podeliti učenje na način na koji sam i do sada podučavao svoje učenike, učenje za koje smatram da vam može biti od velike koristi ako ga saslušate.
Onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu
Onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu mora kao temelj da poseduje veru, odnosno poverenje. On mora razumeti značenje Buddha-Dhamme na sledeći način:
Buddha: onaj koji je stekao znanje, onaj koji je pročišćen, blistav i spokojan u srcu.
Dhamma: kvaliteti pročišćenosti, blistavosti i spokojstva nastali na osnovu morala, koncentracije i mudrosti.
Otuda, onaj ko želi da ostvari Buddha-Dhammu jeste onaj koji neguje i razvija moral, koncentraciju i mudrost unutar sebe.
Napredovanje putem Buddha-Dhamme
Prirodno, ljudi koji žele da stignu u svoj dom ne mogu samo da sede i da razmišljaju o putovanju. Oni zapravo moraju da se otisnu na to putovanje, korak po korak, i to u pravom smeru, kako bi na kraju ipak stigli do kuće. Ukoliko se zapute pogrešnim putem, mogu kasnije upasti u neprilike, kao što je nepovoljan teren ili druge prepreke koje je teško savladati. Ili se mogu naći u opasnoj situaciji, zbog koje možda nikad neće ni stići kući.
Oni što ipak kući stignu, mogu da se opuste i ugodno spavaju — jer dom je mesto odmora za telo i um. Sada su zaista kod kuće. Ali ako isti putnik samo prođe ispred svoje kuće ili napravi jedan krug oko nje, onda neće imati bilo kakve koristi od čitavog tog puta.
Na isti način, hodanje putem da bismo stigli do Buddha-Dhamme je nešto što svako od nas mora uraditi sam za sebe, jer niko drugi to ne može učiniti umesto nas. I to moramo preći pravi put morala, koncentracije i mudrosti, sve dok ne pronađemo blagoslove pročišćenosti, blistavosti i spokojstva uma, koji su plod toga putovanja. Međutim, ako posedujemo znanje jedino na osnovu knjiga i svetih spisa, propovedi i kanonskih tekstova, odnosno ako poznajemo samo mapu ili plan putovanja, čak ni kroz sto života nećemo upoznati pročišćenost, blistavost i spokojstvo uma. Umesto toga, samo ćemo gubiti vreme i nikada nećemo dobiti prave plodove prakse. Učitelji samo pokazuju koji je pravi put. Pošto smo ih saslušali, samo na nama je da odlučimo hoćemo li krenuti putem i time doći do plodova prakse ili ne.
Još jedan način kako sve to možemo posmatrati jeste da praksu uporedimo sa lekom koji je lekar ostavio pacijentu. Na bočici je detaljno uputstvo za uzimanje leka, ali bez obzira koliko stotina puta pacijent pročitao to uputstvo, on će sigurno umreti ako je to sve što je učinio. Od tog leka on neće imati koristi. I pre nego što umre, možda će se gorko požaliti kako mu lekar uopšte nije pomogao, da ga lek uopšte nije izlečio! Misliće da je lekar bio neki šarlatan ili da je lek bezvredan, a on je svoje vreme utrošio na razgledanje bočice i čitanje uputstva. Nije poslušao lekara i popio taj lek.
Međutim, ako pacijent sledi lekareve savete i uzima lek onako kako je prepisano, oporaviće se. Ako je jako bolestan, biće potrebno da dugo uzima lek, a ako je samo malo bolestan, izlečenje će doći sasvim brzo. Činjenica da moramo mnogo leka da uzimamo proizlazi iz ozbiljnosti naše bolesti. To je tako prirodno i ako bolje razmislite biće vam jasno.
Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino učenje se propisuje da bi se bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda može smatrati lekarem koji propisuje lekove za um. On je, zapravo, najveći lekar na ovome svetu.
Mentalne bolesti se nalaze u svima nama, bez izuzetka. Kada postanete svesni tih mentalnih bolesti, zar nije razumno potražiti Dhammu kao potporu, kao lek da se te bolesti izleče? Putem Buddha-Dhamme ne putuje telo. Njime morate putovati svojim umom da biste imali koristi. A razne putnike možemo podeliti u tri grupe:
Prvi nivo: Čine ga oni koji razumeju da moraju sami vežbati i znaju kako to da čine. Oni uzimaju kao svoja utočišta Buddhu, Dhammu i Sanghu i rešeni su da vežbaju marljivo u skladu sa učenjem. Ovi ljudi su odbacili puko sleđenje običaja i tradicija i umesto njih koriste razum da sami za sebe istraže prirodu ovoga sveta. To je grupa "Budinih sledbenika"
Srednji nivo: Ovu grupu čine oni koj isu vežbali sve dok su imali čvrstu veru u Buddhu, Dhammu i Sanghu. Oni su takođe stigli do razumevanja prave prirode svega što je nastalo. Te osobe postepeno smanjuju svoje prijanjanje i vezanost. Ne vezuju se za stvari i njihovi umovi dostižu duboko razumevanje Dhamme. Zavisno od stepena oslobođenosti i mudrosti, oni se nazivaju "onaj koji je ušao u struju", "jednom povratnik" i "ne-povratnik" ili, jednostavno, plemeniti.
Najviši stupanj: Ovo je grupa onih koje je njihova praksa odvela do tela, govora i uma Bude. Oni su izvan ovoga sveta, oslobođeni ovoga sveta i lišeni svakog prijanjanja i vezanosti. Znani su kao arahanti ili oslobođeni, kao najviši stupanj među plemenitima.
Kako pročistiti sopstveni moral
Moral je obuzdavanje i disciplinovanje tela i govora. Na formalnom nivou, podeljen je na grupe pravila za nezaređene i za monahe i monahinje. Međutim, govoreći uopšteno, postoji jedna osnovna karakteristika — a to je NAMERA. Kada smo sabrani, usredsređene pažnje, tada imamo ispravnu nameru. Vežbanje sabranosti i usredsređenosti pažnje stvoriće dobar moral.
Tako je prirodno da ćemo, ako obučemo prljavu odeću, i naše telo postati prljavo, a um će nam se osećati neugodno i potišteno. Međutim, ako svoje telo održavamo čistim i nosimo čistu, urednu odeću, to će naš um učiniti poletnim i radosnim. Isto tako, kada se ne držimo morala, naši postupci i reči su prljavi, što je uzrok da naš um postane nesrećan, potišten i trom. Udaljili smo se od prave prakse i to nas sprečava da prodremo u suštinu dhamme u našem umu. Moralni postupci i govor i sami zavise od uma, na pravi način uvežbanog, jer um određuje kakvo ćemo postupati i šta ćemo reći. Zato, moramo uporno vežbati svoj um.
Praksa vežbanja koncentracije
Trening u koncentraciji jeste vežbanje tokom kojeg se trudimo da nam um bude smiren i postojan. To umu donosi smirenje. Obično naši neuvežbani umovi neprestano skaču sa jedne stvari na drugu i teško ih je kontrolisati i njima upravljati. Um sledi čulne utiske, baš kao što voda teče sad u ovom sad u onom smeru, tražeći sve niže tlo. Agronomi i inženjeri, međutim, znaju kako da kontrolišu vodu tako da čovečanstvo od nje ima veću korist. Ljudi su mudri, znaju kako da pregrade vodeni tok, naprave akumulaciono jezero i sistem kanala — a sve to samo zato da usmere vodu i učine je što korisnijom. Uz to, prikupljena voda postaje izvor električne energije, što je još jedna korist od kroćenja njezinog toka, koji sada nije toliko nepredvidljiv i beskoristan.
Isto će tako, um koji je obuzdan i kontrolisan, neprestano uvežbavan, doneti beskrajnu korist. Sam Buda je govorio: "Ukroćen um donosi istinsku sreću, zato vežbajte svoj um na svoju najveću korist." Slično, životinje koje vidimo oko sebe — slonovi, konji, goveda itd. — moraju biti ukroćene pre nego što se koriste za rad. Tek kad su ukroćene njihova snaga može nam biti korisna.
Na isti način, um koji je uvežban doneće daleko više koristi nego neuvežban um. Buda i njegovi probuđeni učenici su svi bili tu gde smo mi sada – sa neuvežbanim umom; ali pogledajte kasnije koliko su poštovanja zadobili od nas i pogledajte koliko smo mi imali koristi od njihovog učenja. Zaista, koliko je koristi proizašlo za čitav svet od tih ljudi koji su okončali vežbanje uma stigavši do oslobođenosti. Kontrolisan i obučen um je bolje opremljen da nam pomogne u svakom poslu, u svakoj situaciji. Disciplinovan um će naše živote zadržati u ravnoteži, učiniti rad lakšim, razviti i negovati stavove koji određuju naše postupke. Na kraju, srazmerno svemu tome porašće i naša sreća.
Um možemo vežbati na razne načine, različitim metodima. Metod koji je najkorisniji i koji mogu praktikovati sve vrste ljudi poznat je kao "sabranost pažnje na dah". To je razvijanje svesnosti naših udaha i izdaha. U ovom manastiru pažnju vezujemo za oblast nozdrva i trudimo se da budemo svesni svakog svog udaha i izdaha, koristeći uz to, kao neku vrstu mantre, reč "BUD-DHO". Ukoliko meditant želi da koristi neku drugu reč ili da jednostavno bude svestan samo vazduha koji ulazi i izlazi, to je takođe dobro. Prilagodite praksu sebi. Jer suština vežbanja je da uočavanje ili svesnost daha održavamo u sadašnjem trenutku, tako da smo svesni svakog pojedinačnog udaha i izdaha u trenutku dok se događaju. Kada radimo meditaciju u hodu, pokušavamo da neprestano budemo svesni onog osećaja kada stopalo dodiruje tlo. 
Ovu praksu meditacije treba održavati što je moguće duže da bi dala rezultat. Nemojte meditirati jednom kratko, a onda napraviti pauzu nedelju-dve ili čitav mesec. To vam neće doneti rezultat. Buda nas je savetovao da često vežbamo, da vežbamo marljivo, što znači da što je moguće redovnije praktikujemo mentalni trening. Za meditaciju nam je takođe neophodno prikladno mesto, mirno, bez stvari koje će nam odvlačiti pažnju. Vrt, u hladu drveta iza kuće ili na mestima gde možemo biti sami. Ako ste monah ili monahinja, trebalo bi da pronađete prikladnu kolibu, mirno mesto u šumi ili pećinu. Planine predstavljaju izuzetno pogodno mesto za vežbanje.
U svakom slučaju, gde god da smo, moramo uložiti napor da bismo neprestano bili svesni svojih udaha i izdaha. Ukoliko pažnja odluta ka nekim drugim stvarima, pokušajte da je blago vratite na objekat meditacije. Pokušajte da odložite sve druge misli i brige. Nemojte razmišljati o bilo čemu — samo posmatrajte dah. Ukoliko smo svesni misli čim se pojave i uporno se vraćamo na objekat meditacije, um će postajati sve smireniji i smireniji. Kada je um stišan i skoncentrisan, odvojte ga od daha kao objekta koncentracije. Sada počnite da istražujete telo i um sačinjene od pet sastojaka (khandha): materijalni oblik, osećaji, opažaji, mentalni sadržaji i svest. Ispitujte tih pet khandhi kako nastaju i nestaju. Jasno ćete videti da su prolazni, da ih ta prolaznost čini nedovoljnim da nas trajno zadovolje i nepoželjnim, kao i da nastaju i nestaju prema svom ritmu — ne postoji nikakvo "ja" koje bi njima upravljalo. Pronaći ćemo samo prirodu koja se kreće u skladu sa zakonom uzroka i posledice. Sve stvari na ovome svetu imaju te tri karakteristike: nestabilnost, nedovoljnost i odsustvo bilo kakve trajne suštine ili duše. Kada celinu egzistencije sagledamo u tom svetlu, vezanost i prijanjanje za khandhe postepeno će se smanjivati. Zato što počinjemo da uviđamo pravu prirodu ovoga sveta. Mi to nazivamo rađanjem mudrosti.
Rađanje mudrosti
Mudrost jeste uvideti različite manifestacije tela i uma. Kada svoj uvežban i skoncentrisan um iskoristimo da ispitamo pet sastojaka (khanda) jasno ćemo videti da su i telo i um prolazni, nedovoljni i bez suštine. Sagledavajući sve stvari kroz prizmu mudrosti, mi ne posežemo za njima, niti se vezujemo za njih. Šta god dobijemo, primamo to sa pažnjom. Nismo preterano srećni. Kada nešto naše propadne ili nestane, nismo nesrećni i ne muče nas bolna osećanja — jer jasno uviđamo prolaznost svake stvari. Kada naiđe bolest ili bol bilo koje vrste, ravnodušni smo jer su naši umovi dobro uvežbani. Istinsko utočište je dobro izvežban um.
Sve ovo poznato je kao mudrost koja poznaje istinske karakteristike stvari koje nastaju. Mudrost nastaje na osnovu sabranosti i koncentracije. Koncentracija nastaje na osnovu morala ili vrline. Sve ove stvari, moral, koncentracija i mudrost su tako međusobno isprepletene da ih zapravo i nije moguće potpuno razdvojiti. U praksi, to se može ovako posmatrati: prvo je disciplinovanje uma da bude vezan za dah. To je učvršćivanje morala. Kada se pažnja na dah praktikuje dovoljno dugo i um postane smiren, to je učvršćivanje koncentracije. Tada, istražujući takvim umom, uviđamo da je dah prolazan, nedovoljan i bez suštine, iz čega nastaje nevezivanje, i to je učvršćivanje mudrosti. Zato se za praktikovanje sabranosti pažnje na dah može reći da je put razvoja morala, koncentracije i mudrosti. Sve to ide jedno sa drugim.
Kada su moral, koncentracija i mudrost razvijeni, mi to nazivamo praktikovanjem osmostrukog puta kojem je Buda podučavao kao našem jedinom putu izvan patnje. Osmostruki put je iznad svih drugih, jer ukoliko se valjano praktikuje vodi direktno do nibbane, do smirenja. Možemo reći da ovakva praksa dostiže Buddha-Dhammu istinski i potpuno.
Koristi od prakse
Kada smo praktikovali meditaciju na već opisan način, plodovi te prakse će doći na sledeća tri stupnja:
Prvo, za one koji su na nivou "budista po veri", porašće vera u Budu, Dhammu i Sanghu. Ova vera će postati stvarna unutrašnja potpora za svakoga. Takođe, oni će razumeti prirodu stvari zasnovanu na zakonu uzroka i posledice, da dobri postupci donose dobre stvari i da loši postupci donose loše stvari. Takvim osobama sve ovo doneće mnogo sreće i mentalnog smirenja.
Drugo, oni koji su ostvarili plemenita postignuća "ulaska u struju", jednom-povratnika" ili "ne-povratnika" imaju nepokolebljivu veru u Budu, Dhammu i Sanghu. Oni su radosni i idu u pravcu nibbane.
Treće, za arahante ili potpuno usavršene, postoji sreća oslobođenosti od svake patnje. To su Bude, oslobođeni ovoga sveta, oni koji su do kraja prošli plemeniti put.
Svi mi bili smo dovoljno srećni da se rodimo kao ljudska bića i da čujemo učenje Budino. To je prilika koju milioni drugih bića nemaju. Zato ne budite nepažljvi i nesmotreni. Požurite i prikupljajte zasluge, činite dobro i sledite put prakse od početka, preko sredine, do najvišeg nivoa. Ne dozvolite da vam vreme prolazi uludo i bez cilja. Pokušajte da prodrete do istine Budinog učenja još danas. I da završim sa laoškom narodnom izrekom: "Mnogo zabava i zadovoljstava je za nama, uskoro će veče. Pijan od suza sada, zastani i pogledaj, uskoro će biti prekasno da završiš putovanje."
Izvor: Bodhinyana, A Collection of Dhamma Talks by Ajahn Chah