Nema Ađan Čaa
Antologija citata
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
12. Učitelj
125. Ti si sopstveni učitelj. Traganje za učiteljem ne može rešiti tvoje sumnje. Istražuj sebe da bi pronašao istinu unutra, ne spolja. Sebe upoznati je najvažnije.
126. Jedan od mojih učitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao. A ipak je nama govorio da jedemo polako i sabrano. Često sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on! Gledao sam spoljašnjost. Kasnije sam naučio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali pažljivo; drugi voze sporo i imaju česte nezgode. Ne vezuj se za pravila, za formu. Ako druge posmatraš najviše deset posto vremena, tvoja praksa je u redu.
127. Učenike je teško poučiti. Neki znaju, ali se ne laćaju vežbanja. Neki ne znaju ali se ni ne trude da saznaju. Ne znam sa njima šta da radim. Zašto ljudi imaju takve umove? Nije dobro biti neznalica, ali čak i kad se njima obraćam oni me još uvek ne slušaju. Ljudi su prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno nešto sumnjaju. Hteli bi da stignu do nibbane, ali ne bi da krenu stazom. Ne razumem to. Kad im kažem da meditiraju, plaše se, a ako se ne plaše, onda jednostavno zaspu. Uglavnom vole da rade one stvari kojima ih ne poučavam. To je muka svakog učitelja.
128. Kad bismo istinu Budinog učenja mogli tako lako da vidimo, ne bi nam trebalo toliko mnogo učitelja. Kada razumemo učenje, jednostavno činimo ono što se od nas traži. Ali ono zbog čega je ljude tako teško podučavati je to što ne prihvataju učenje i raspravljaju se s učiteljima oko učenja. Kad su sa učiteljem oči u oči, oni su malo bolji, ali iza njegovih leđa sasvim se razbaškare. Ljude je zaista teško poučiti.
129. Ja ne savetujem svoje učenike da žive i vežbaju bez pažnje. Ali oni to čine kada mene nema u blizini. Kad policajca nema u blizini, tad se lopovi sami pokažu. Kad ih pitate ima li lopova unaokolo, naravno da uglas tvrde da nema, da nikada nisu nijednog videli. Ali čim policajac zamakne za ćošak, evo ih opet. Tako je bilo čak i u Budino vreme. Zato samo sebe posmatraj i ne lupaj glavu oko toga što drugi čine.
130. Pravi učitelji govore samo o teškoj praksi odustajanja ili oslobađanja od sopstva. Šta god da se dogodi, ne napuštaj učitelja. Neka te vodi, jer tako je lako zaboraviti na Put.
131. Tvoje sumnje u učitelja mogu ti biti od pomoći. Uzmi od svoga učitelja ono što je dobro i budi svestan sopstvene prakse. Mudrost je u tome da sam sebe posmatraš i razvijaš.
132. Ne veruj učitelju na reč da je plod sladak i ukusan. Sam ga probaj i tek tada sve sumnje biće raspršene.
133. Učitelji su ti koji ukazuju na Put. Pošto smo učitelja saslušali, samo od nas zavisi hoćemo li ili ne krenuti Putem vežbajući sami sebe i tako steći plod prakse.
134. Ponekad je podučavanje mukotrpan posao. Učitelj je poput kante za đubre u koju ljudi ubacuju svoje frustracije i probleme. Što više ljudi podučavaš, sve veći problem sa odlaganjem otpada imaš. No, podučavanje je i prekrasan način da se praktikuje Dhamma. Oni koji podučavaju snaže svoju strpljivost i razumevanje.
135. Učitelj zapravo ne može da reši naše probleme. On je samo izvor istraživanja Puta. On ga ne može preći umesto nas. Zapravo, to što on govori nije ni vredno slušanja. Buda nikada nije hvalio verovanje u nekog drugog. Moramo verovati u sami sebe. Jeste, to je teško, ali tako stvari stoje. Gledamo oko sebe i nikada zapravo ne vidimo. Moramo odlučiti da zaista vežbamo. Sumnja ne nestaje zapitkivanjem drugih, već samo našom neprekidnom praksom.