Pitanja i odgovori

Ađan Ča

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Veoma se trudim oko svoje prakse, ali mi izgleda kao da na taj način nigde ne stižem.

Ovo je veoma važno. Ne pokušavajte da svojom praksom bilo gde stignete. Sama želja da budete oslobođeni ili da budete prosvetljeni biće ona želja koja sprečava vaše oslobađanje. Možete se truditi koliko hoćete, , marljivo vežbati dan i nić, ali ako vam je u umu želja da nešto postignete, nikada neće pronaći mir. Energija te želje biće uzrok sumnje i nespokojstva. Bez obzira koliko dugo ili vredno vežbate, iz želje neće iznići mudrost. Zato, jednostavno se opustite. Pažljivo posmatrajte svoj um i telo, ali ne pokušavajte bilo šta da postignete. Ne vezujte se čak ni za praksu koja vodi ka prosvetljenju.

A šta je sa snom? Koliko bi trebalo da spavam?

Nemojte mene da pitate, ja vam ne mogu reći.. Obično je dobar prosek četiri sata noću. Međutim, ono što je važno je da posmatrate i upoznate sebe. Ako pokušate da premalo spavate, telo će biti iscrpljeno i sabranost pažnje će biti teško održati. Suviše sna vodi do otupelog ili nemirnog uma. Pronađite za sebe prirodan balans. Pažljivo posmatrajte um i telo i vodite računa koliko spavate, sve dok ne pronađete optimum. Ukoliko se probudite, a onda okrenete na dugu stranu da biste još dremali, to je nečistoća uma. Kad otvorite oči uspostavite pažljivost što je moguće pre.

A šta je sa jelom? Koliko bi trebalo da jedem?

Sa jelom je isto kao i sa spavanjem. Morate poznavati sebe. Hrana je neophodna da bi se održavalo telo. Hranu posmatrajte kao lek. Jedete li previše, pa ste zato posle obroka pospani i stalno se gojite? Zastanite! Istražite sopstveno telo i um. Nema potrebe za gladovanjem. Umesto toga, eksperimentišite sa količinom hrane koju unosite. Pronađite prirodnu ravnotežu za svoje telo. Sledeći asketsku praksu, stavite sve što pojedete za jedan obrok u istu posudu. Tada lako možete da prosudite o kojoj se količini radi. Pažljivo posmatrajte sebe dok jedete. Upoznajte sebe. Suština našeg vežbanja je upravo to. Ništa specijalno ne morate da radite. Samo posmatrajte. Istražujte sebe. Posmatrajte um. Tada ćete znati šta je za vas prirodna ravnoteža.

Jesu li umovi Azijata i Zapadnjaka različiti?

U osnovi, ne postoje razlike. Naši običaji i jezici mogu izgledati drugačiji, ali ljudski um ima prirodne karakteristike koje su iste za sve ljude. Pohlepa i mržnja su iste i u umu Istočnjaka i u umu Zapadnjaka. Patnja i prestanak patnje su isti za sve ljude.

Je li preporučljivo čitati ili proučavati kanonske tekstove kao deo prakse?

Budina Dhamma se ne može pronaći u knjigama. Ako zaista hoćete da vidite o čemu je Buda govorio, nije neophodno da se bakćete oko knjiga. Posmatrajte sopstveni um. Ispitujte kako osećanja nastaju i nestaju, kako misli nastaju i nestaju. Ne vezujte se za bilo šta. Samo budite svesni onoga što je moguće uočiti u umu. To je put do Budine istine. Ako praznite posudu sa otpacima ili čistite toalet, ne osećajte kao da to činite za nekog drugog. Dhamma je i u čišćenju otpadaka. Nemojte misliti da vežbate samo kad sedite, nogu prekrštenih. Neki od vas žale se da nemate dovoljno vremena za meditaciju. Imate li dovoljno vremena da dišete? To je vaša meditacija: sabranost pažnje, prirodnost u svemu što radite.

Zašto nema razgovora sa učiteljem svaki dan?

Ako imate neka pitanja, možete doći u bilo koje vreme i postaviti ih. Ali mi ovde nemamo redovne, svakodnevne intervjue. Ako vam budem odgovarao na svako pitanje koje vam padne na pamet, nikada nećete okončati taj proces sumnje u svome umu. Ključno je da naučite da sami sebe istražujete, da sami sebe intervjuišete. Pažljivo saslušajte govor o Dhammi svakih nekoliko dana, tada to učenje uporedite sa svojom praksom. Jesu li isti? Jesu li različiti? Zašto imate sumnje? Ko je taj što sumnja? Jedino kroz samoistraživanje možete razumeti.

Ponekad sam zabrinut oko pravila monaške discipline. Ako ubijem slučajno nekog insekta, je li to loše

Sila ili disciplina i moral jesu suštinski važni za praksu, ali ne smete se slepo vezivati za pravila. U ubijanju životinja ili u kršenju nekog drugog pravila važna stvar jeste volja, namera. Upoznajte sopstveni um. Ne treba suviše da se brinete oko monaške discipline. Ako je koristite na pravi način, ona potpomaže praksu, ali neki monasi su toliko zaokupljeni pravilima da ne mogu ni da spavaju. Disciplinu ne treba nositi kao neki teret. U našoj praksi ovde osnova jeste disciplina, dobra disciplina plus asketska pravila i vežbe. Biti svestan i voditi računa čak i o mnogim sporednim pravilima, kao i o osnovnih 227 pravila, donosi veliku korist. To život čini veoma jednostavnim. Nema potrebe da se kolebamo kako da postupamo, tako da možete izbeći razmišljanje i jednostavno biti pažljivi. Disciplina nam omogućuje da zajedno živimo skladno, zajednica je bez trzavica. Spolja gledano svako izgleda i radi isto. Disciplina i moral su kameni temeljci za dalju koncentraciju i mudrost. Ispravnom upotrebom monaške discipline i asketskih pravila, prinuđeni smo da živimo jednostavno, da ograničimo svoj posed. Tako ovde imamo kompletnu Budinu praksu: uzdržavaj se od lošeg i čini dobro, živi jednostavno, zadovoljavajući osnovne potrebe, pročisti svoj um. To znači, budi pažljiv u odnosu na svoj um i telo u bilo kom da je položaju: sedećem, stojećem, hodajućem ili ležećem.

Šta mogu da uradim sa sumnjama? Ima dana kad sam ophrvan sumnjama o praksi, sopstvenom napredovanju ili učitelju.

Sumnja je prirodna pojava. Svako počinje sa sumnjama. Od njih možete mnogo toga naučiti. Ali je važno da se ne identifikujete sa svojim sumnjama: to znači, ne dopustite da vas one zarobe. One će vaš um vrteti u stalno istom krugu. Umesto toga, posmatrajte čitav taj proces sumnjanja ili čuđenja. Vidite ko je taj koji sumnja. Vidite kako sumnja nastaje i nestaje. Tada više nećete biti žrtva svojih sumnji. Iskoračićete iz njih i um će vam biti miran. Tada možete videti kako sve stvari dolaze i odlaze. Samo napustite ono za šta ste vezani. Napustite svoje sumnje i jednostavno posmatrajte. Tako ćete okončati sumnje.

A šta je sa ostalim metodima vežbanja? Danas izgleda da ima toliko učitelja i toliko različitih sistema meditacije da to zbunjuje.

To vam je kao da idete u grad. Možete mu prići sa severa, sa jugoistoka, iz raznih pravaca. Često se ti sistemi razlikuju samo spolja. Bilo da idete jednim ili drugim putem, brzo ili polako, ako ste pažljivi, sve je to isto. Postoji samo jedna ključna tačka, a to je da svaka dobra praksa mora na kraju doći do – nevezivanja. U krajnjoj liniji, svaki sistem meditacije mora biti oslobađanje. Ne vezujemo se ni za učitelja. Ukoliko sistem vodi ka napuštanju, ka neprijanjanju, onda je to ispravna praksa.

Možete želeti da putujete, da posetite druge učitelje i isprobate druge sisteme. Neki od vas su to već činili. To je prirodna želja. Ali ustanovićete da vas hiljadu postavljenih pitanja i poznavanje mnogih sistema neće dovesti bliže istini. Na kraju će vam postati dosadno. Uvidećete da jedino kad zastanete i istražite sopstveni um možete otkriti to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da idete i tragate izvan sebe. Na kraju se uvek morate vratiti da se suočite sa sopstvenom prirodom. I tek tu možete razumeti Dhammu.

Često izgleda da mnogi monasi ovde uopšte ne vežbaju. Izgledaju nemarni i nepažljivi. To me uznemirava.

Ne treba se obazirati na druge ljude. To vam neće pomoći u vašem vežbanju. Ako ste ozlojeđeni, posmatrajte tu ozlojeđenost u svom umu. Ako nečija disciplina nije dobra ili neko nije dobar monah, nije na vama da prosuđujete. Nećete otkriti mudrost posmatrajući druge. Monaška disciplina jeste alatka koju treba koristiti u sopstvenoj meditaciji. Ona nije oružje za kritikovanje ili pronalaženje tuđih grešaka. Niko ne može vežbati umesto vas, niti vi možete vežbati za nekog drugog. Samo budite svesni onoga što činite. To je put kojim treba da vežbate.

Bio sam izuzetno pažljiv u obuzdavanju čula. Uvek pogled držim oboren i svestan sam svakog svog postupka. Kada jedem, na primer, ne žurim i nastojim da pratim svaki korak: žvakanje, ukus, gutanje itd. Svaki korak koji načinim je promišljen i sa pažnjom. Vežbam li na pravi način?

Obuzdavanje čula je valjano vežbanje. Trebalo bi da o tome vodimo računa tokom celog dana. Ali ne preterujte u tome! Hodajte, jedite i ponašajte se prirodno. I onda razvijte prirodnu sabranost pažnje na ono što se događa u vama. Ne gurajte svoju meditaciju i sebe u bilo kakve zbunjujuće obrasce. To je samo još jedna forma želje. Budite strpljivi. Strpljenje i postojanost su neophodni. Ako se ponašate prirodno i sabrani ste, i mudrost će prirodno doći.

Je li neophodno dugo sedeti?

Ne, sedenje satima nije neophodno. Neki ljudi misle da što duže mogu da sede to mora da su mudriji. Viđao sam kokoške kako danima sede na svojim gnezdima! Mudrost dolazi od sabranosti pažnje u bilo kojem da ste položaju. Vaša praksa treba da počne čim se ujutru probudite. I treba da se nastavi sve dok ne zaspite. Ne lupajte glavu oko toga koliko dugo možete da sedite. Važno je da ste pažljivi bilo da radite ili sedite ili idete da okupate.

Svako ima svoj prirodni ritam. Neki ljudi će umreti u pedesetoj, neki u šezdeset petoj, a neki u devedesetoj. Isto tako, ni vaša praksa neće biti identična. Ne razmišljajte i ne brinite oko toga. Pokušajte da budete sabrani i pustite da stvari idu svojim prirodnim tokom. Tada će vam um postati smireniji u svakoj situaciji. Postaće miran poput bistrog šumskog jezera. I onda će razne vrste prekrasnih i retkih životinja doći da piju iz tog jezera. Jasno ćete videti prirodu svih stvari (sankhara) u ovom svetu. Videćete mnoge divne i neobične stvari kako dolaze i odlaze. Ali vi ćete biti mirni. Pojavljivaće se problemi i vi ćete istovremeno moći da vidite kroz njih. To je sreća Bude.

Još uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokušavam da budem sabran na jednu stvar.

Ne brinite zbog toga. Pokušajte da svoj um održite u sadašnjosti. Šta god da se pojavi u umu, samo ga posmatrajte. Ne vezujte se za to. Čak ni ne želite da se otarasite misli. Tada će um dostići svoje prirodno stanje. Nema razdvajanja na dobro i loše, toplo i hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopšte. Postoji samo ono što jeste. Kada idete u prošnju hrane, nema potrebe da činite bilo šta posebno. Jednostavno hodajte i posmatrajte ono što jeste. Nema potrebe da se vezujete za izolovanje ili osamu. Gde god da ste, upoznajte sebe tako što ste prirodni i pažljivi. Ako se javi sumnja, posmatrajte je kako dolazi i odlazi. Vrlo jednostavno. Ni za šta se ne vezujte.

To je kao da idete putem. S vremena na vreme naići ćete na prepreke. Kada se susretnete sa nečistoćama, samo ih uočite i prevaziđite, ne vezujući se za njih. Ne razmišljajte o onim preprekama koje ste već savladali. Ne brinite o onima koje niste još ni videli. Držite se sadašnjeg trenutka. Ne lupajte glavu oko dužine puta ili o odredištu. Sve se menja. Pored čega god da prođete, ne vezujte se za to. Na kraju će um dostići svoju prirodnu ravnotežu kada je vežbanje automatsko. Sve stvari dolaze i prolaze same od sebe.

Jeste li ikada čitali Altar sutru šestog patrijarha, Hui Nenga?

Hui Nengova mudrost je veoma britka. To je veoma duboko učenje i nije baš lako za početnike da ga razumeju. Ali ako vežbate sa našom disciplinom i strpljenje, ako vežbate nevezivanje, na kraju ćete razumeti. Jednom sam imao učenika koji je boravio u kolibi prekrivenoj travom. Ta kišna sezona bila je bogata padavinama ijednoga dana snažan vetar oduvao mu je pola krova. Nije se trudio da ga popravi, već je pustio da kiša pada unutra. Prošlo je nekoliko dana i upitao sam ga za kolibu. Odgovorio mi je da vežba neprijanjanje. Ali to je neprijanjanje bez mudrosti. To je otprilike ista ravnodušnost kao kod bivola. Dakle, ako živite ispravnim životom i živite jednostavno, razumećete mudrost Hui Nenga.

Rekli ste da su samatha i vipassana ili koncentracija i uvid isto. Možete li to malo bolje objasniti?

To je sasvim jednostavno. Koncentracija (samatha) i mudrost (vipassana) rade zajedno. Prvo um postane smiren držeći se nekog objekta meditacije. Smiren je i na kraju ta samadhi-osnova omogućuje mudrosti ili vipassani da se javi. Tada je um smiren bilo da sedite zatvorenih očiju ili šetate centrom velikog grada. To je tako. Nekada ste bili dete. Sada ste odrasla osoba. jesu li ono dete i ovaj odrasli ista osoba? Možete reći da jesu ili, gledajući na drugi način, možete reći da su različiti. Na taj način se i na samathu i vipassanu može gledati kao da su odvojene. Ili, to je isto kao hrana i izmet. Hrana i izmet se mogu posmatrati kao da su isto, a mogu i kao da su nešto različito. Nemojte uzimati zdravo za gotovo ono što ja kažem, vežbajte i vidite sami za sebe. Za to ništa posebno nije potrebno. Ako ispitujete kako nastaju koncentracija i mudrost, sami ćete za sebe otkriti istinu. Danas se mnogi ljudi slepo drže reči. Oni svoju praksu zovu vipassana, a na samathu gledaju sa nipodaštavanjem. Ili svoju praksu zovu samatha. Neophodno je prvo praktikovati samathu pre nego što se pređe na vipassanu, kažu. Sve su to gluposti. Ne gnjavite se razmišljajući o tome na taj način. Jednostavno vežbajte i sami ćete videti.

Je li neophodno postići zadubljenje u našoj praksi?

Ne, zadubljenje nije neophodno. Morate uspostaviti barem minimum smirenost i usredsređenosti uma. Tada to koristite da biste sami sebe istraživali. Ništa posebno nije potrebno. No, ako se tokom vaše prakse javi zadubljenje, i to je u redu. Samo se ne vezujte za njega. Neki ljudi jako se vezuju za zadubljenje. To može biti jako lepa igračka. No, morate znati pravu meru. Ukoliko ste mudri, tada ćete znati koristi i ograničenja zadubljenja, baš kao što znate ograničenja dece u odnosu na odrasle.

Zašto sledimo asketska pravila, kao što je to da jedemo iz svoje monaške posude?

Asketska pravila nam pomažemo da uklonimo nečistoće. Sledeći ih, kao što je to da jedemo iz svoje monaške posude, lakše nam je da hranu osvestimo kao lek. Ako nemamo nečistoća, tada ne igra ulogu kako jedemo. No ove mi koristimo formu da našu praksu učinimo jednostavnom. Buda nije asketska pravila propisivao za sve monahe, već ih je dopuštao onima koji želje da u svojoj praksi budu još striktniji. Ona su dodatak našoj spoljašnjoj disciplini i treba da pomognu povećanju naše mentalne odlučnosti i snage. Ta pravila poštuje radi sebe. Ne posmatrajte kako drugi vežbaju. Posmatrajte svoj um i vidite šta je korisno za vas. Pravilo da moramo prihvatiti onakvu kolibu kakva nam se da je isto tako korisna disciplina. Ona sprečava monahe da postanu vezani za svoje boravište. Ukoliko odu negde i posle izvesnog vremena se vrate, moraju uzeti novo boravište. To je naše vežbanje – da se ne vezujemo za bilo šta.

Ukoliko je važno da svu hranu izmešamo u svojoj posudi, zašto i vi kao učitelj ne činite to? Zar ne mislite da je za učitelja važno da posluži kao primer?

Da, to je tačno. učitelj bi trebalo da bude primer za svoje učenike. Ne marim što me kritikujete. Pitajte šta god vam padne na pamet. Ali je takođe za vas važno da se ne vezujete za učitelja. Ukoliko bih ja bio savršen u svom spoljašnjem ponašanju, to bi bilo užasno. Bili biste suviše vezani za mene. Čak je i Buda govorio svojim učenicima da urade nešto, a onda bi on sam postupio drugačije. Vaše sumnje u učitelja mogu vam pomoći. Trebalo bi da posmatrate svoje reakcije. Mislite li da ja možda neku hranu držim van posude kako bih nahranio nezaređene koji se staraju oko hrama? Mudrost je za vas da posmatrate i da se razvijate. Uzmite od učitelja ono što je dobro. Budite svesni svoje prakse. Ako se ja odmaram onda kada svi vi morate da sedite, da li vas to ljuti? Ako za plavu boju kažem da je crvena ili kažem da je muško žensko, ne sledite me slepo. Jedan od mojih učitelja jeo je veoma brzo. I mljackao je. A nama je govorio da jedemo polako i pažljivo. Često sam ga posmatrao i bio veoma nezadovoljan. Patio sam, ali on nije! Posmatrao sam spoljašnjost. Kasnije sam naučio. Neki ljudi vize veoma brzo, ali pažljivo. Drugi voze polako, ali imaju često nezgode. Ne vezujte se za pravila, za spoljašnji izgled. Ukoliko druge posmatrate deset odsto vremena, a sebe devedeset odsto, to je valjana praksa. U početku sam često posmatrao svog učitelja Ađan Tong Rahta i imao mnoge sumnje. Neki ljudi su čak mislili da je on lud. Radio bi neobične stvari ili bi se strašno naljutio na svoje učenike. Spolja je bio ljut, ali unutra nije bilo ničega. Tamo nije bilo nikoga. Bio je neverovatan. Ostao je bistar i sabran sve do trenutka kada je preminuo.

Posmatrajući oko sebe, sopstvo upoređuje, razdvaja. Nećete na taj način pronaći sreću. Niti ćete pronaći mir ukoliko svoje vreme provodite tragajući za nekim savršenim čovekom ili savršenim učiteljem. Buda nas je učio da posmatramo Dhammu, istinu, a ne da posmatramo druge ljude.

Kako u svojoj praksi možemo da prevaziđemo požudu? Ponekad se osećam kao rob svoje seksualne želje.

Požudu treba uravnotežiti kontemplacijom o odvratnosti. Vezanost za telo jeste jedan ekstrem i trebalo bi na umu držati i suprotnost. Istražujte telo kao leš i posmatrajte proces raspadanja ili razmišljajte o delovima tela kao što su pluća, jetra, salo, debelo crevo. Zapamtite to i vizualizujte odvratnu stranu tela onda kada se javi požuda. To će vas osloboditi požude.

A šta je sa ljutnjom? Šta treba da radim kada osetim da nadolazi ljutnja?

Morate koristiti saosećajnu ljubav. Kada se stanja ljutnje jave u meditaciji, uravnotežite ih razvijajući osećaj saosećajne ljubavi. Ukoliko je neko učinio nešto loše ili se naljutio, nemojte se naljutiti i vi. Ako se to ipak dogodi, onda ste veća neznalica od njega. Budite mudri. Imajte na umu saosećanje, jer ta osoba pati. Ispunite um saosećajnom ljubavlju, kao da vam je on dragi brat.. Koncentrišite se na saosećajnu ljubav kao objekt meditacije. Proširite je na sva bića na svetu. Samo se kroz saosećajnu ljubav može prevazići mržnja. Ponekad možete videti monaha kako se loše ponaša. Možda se zbog toga naljutite. Na taj način nepotrebno patite. To ipak nije naša Dhamma. Možete pomisliti: "On nije tako striktan kao ja. Oni nisu ozbiljni meditanti kao što smo mi. Ti monasi nisu dobri monasi." To je vaša velika nečistoća. Ne pravite poređenja. Ne pravite razliku. Oslobodite svojih mišljenja, posmatrajte ih i posmatrajte sebe. To je vaša Dhamma. Verovatno ne možete navesti sve da se ponašaju onako kako biste želeli ili da budu kao vi. Takva želja doneće vam samo patnju. To je česta greška koju prave meditanti, ali posmatranje drugih ljudi neće razviti vašu mudrost. Jednostavno ispitujte sebe, svoja osećanja. Na taj način ćete razumeti.

Često sam pospan. Tako mi je teško da meditiram.

Postoji više načina da se savlada pospanost. Ako sedite u mraku, pomerite se tamo gde je svetlije. Otvorite oči. ustanite, umijte se ili se istuširajte. Ako ste pospani, promenite položaj. Mnogo hodajte. Hodajte unazad. Strah da ne naletite na nešto će vas razbuditi. Ukoliko to ne pomognete, stanite u mestu, saberite se i zamislite da je dan. Ili sedite na ivicu visoke stene ili dubokog bunara. Nećete se usuditi da zaspite! Tada, kada se razbudite, ponovo se okrenuti sabranosti pažnje.

Ako ste pospani svaki dan, probajte da jedete manje. Istražujte sebe. Čim osetite da ćete posle narednih pet kašika biti siti, prestanite da jedete. Onda popijte vodu kako biste bili sasvim siti. Idite i sedite. Posmatrajte svoju pospanost i glad. Morate naučiti da uravnotežite svoje uzimanje hrane. Čim nastavite praksu osetićete se energičnijim i jesti manje. Ali morate sebe prilagoditi.

Zašto radimo toliko mnogo prostracija (klanjanja) ovde?

Prostracije su veoma važne. To je jedna spoljašnja forma koja je deo prakse. Tu formu treba obavljati ispravno. Spustite čelo sve do poda. Neka su vam laktovi blizu kolena, a dlanovi na podu otprilike deset centimetara razdvojeni. Saginjite se lagano, budite svesni tela. To je dobar lek za našu taštinu. Često bi trebalo da radimo prostracije. I dok se klanjate tri puta možete na umu imati tri kvaliteta Bude, Dhamme i Sanghe, to jest kvalitete čistote, zračenja i mira. Tako spoljašnju formu koristimo da bismo sebe vežbali. Telo i um su u skladu. Ne pravite grešku da gledate druge kako rade prostracije. Ukoliko su mladi iskušenici nemarni ili se stariji monasi čine nepažljivim, nije na vama da sudite. Ljude je teško vežbati. Neki uče brzo, drugi uče sporo. Procenjivanje drugih samo pojačava vaše samoljublje. Umesto toga, posmatrajte sebe. Klanjajte se često, oslobađajte se svog samoljublja. Oni koji su zaista postali usklađeni sa Dhammom otišli su daleko iza spoljašnje forme. Sve što oni čine jeste vrsta prostracije. Idući, oni se klanjaju, jedući, oni se klanjaju, prazneći creva, oni se klanjaju. Jer oni su sa prevazišli sebičnost.

Šta je najveći problem za vaše nove učenike?

Uverenja. Stavovi i mišljenja o raznim stvarima. O sebi, o praksi, o Budinom učenju. Mnogi od onih koji dolaze ovamo imaju visok status u društvu. Ima bogatih trgovaca ili ljudi sa diplomama, profesora i vladinih službenika. Njihovi umovi napunjeni su stavovima o svemu i svačemu. Oni su suviše pametni da bi slušali druge. To je poput vode u šolji. Ako je šolja napunjena prljavom, ustajalom vodom, neupotrebljiva je. Tek kad istresemo vodu postaje upotrebljiva. Morate svoje umove isprazniti od raznih stavova, tek tada ćete videti. Naša praksa nadilazi pamet i nadilazi glupost. Ako mislite: "Ja sam pametan, ja sam bogat, ja sam važan, ja razumem sve u vezi sa budizmom", tada zatrpavate istinu o anatta ili o nepostojanju sopstva. Sve što ćete videti jeste sopstvo, ja, moje. Ali budizam jeste nevezivanje za sopstvo. Ispražnjenost, praznina, nibbana.

Jesu li nečistoće kao što su pohlepa ili ljutnja samo iluzija ili su stvarne?

I jedno i drugo. Nečistoće koje nazivamo pohlepa, ljutnja ili obmanutost, to su samo spoljašnja imena, pojave. Baš kao što posudu zovemo velikom, malom, lepom ili nekako drugačije. To nije stvarnost. To je pojam koji stvaramo iz želje. Ukoliko želimo veliku posudu, onda ovu nazivamo malom. Želja nas navodi da pravimo razliku. Istina, međutim, jeste jednostavno ono što jeste. Gledajte na to na taj način…. Jeste li čovek? Možete odgovoriti "da". To je pojavnost stvari. Ali u stvarnosti vi ste samo skup elemenata ili grupa sastojaka koji se stalno menjaju. Ako je um oslobođen, on ne pravi razliku. Nema velikog i malo, nema vas i mene. Nema ničeg. Anatta, kažemo, ili nepostojanje sopstva. Zapravo, u krajnjoj instanci ne postoji ni atta ni anatta.

Možete li malo objasniti karmu?

Karma jeste postupak. Karma jeste vezivanje. Telo, govor i um, svi oni prave karmu kada prijanjaju. Stvaramo navike. To nam može u budućnosti doneti patnju. Ona je plod našeg prijanjanja, naših prošlih nečistoća. Svako vezivanje vodi do stvaranja karme. Pretpostavimo da ste bili lopov pre nego što ste postali monah. Krali ste, činili druge nesrećnima, činili svoje roditelje nesrećnima. Sada ste monah, ali kada se prisetite kako ste druge činili nesrećnima loše se osećate i otuda i dana danas patite. Zapamtite, ne samo telo, već i govor i misli mogu stvoriti uslove za buduće plodove. Ako ste učinili nešto dobro u prošlosti i toga se sećate danas, bićete srećni. To srećno stanje uma rezultat je prošle karme. Sve stvari kontroliše neki uzrok – i na duge staze i, kada pažljivije pogledamo, iz trenutka u trenutak. Ali nemojte lupati glavu oko prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Jednostavno posmatrajte telo i um. Morate karmu proceniti sami za sebe. Posmatrajte svoj um. Vežbajte i videćete jasno. Međutim, karmu drugih prepustite njima. Ne vezujte se za druge i ne posmatrajte ih. Ako ja uzmem otrov, ja ću i da patim. Nema potrebe da ga delite sa mnom! Uzmite ono dobro što vam nudi vaš učitelj. Tada možete postati mirni, vaš um će postati isti kao um vašeg učitelja. Ako ga ispitate, videćete. Čak i ako sada ne razumete, kada budete vežbali postaće vam jasno. Saznaćete sami za sebe. To se zove praktikovanjem Dhamme.

Kad smo bili mladi, naši roditelji su nas disciplinovali i ljutili se. Oni su zaista želeli da nam pomognu. Morate to posmatrati na duge staze. Roditelji i učitelji nas kritikuju i mi se naljutimo. Tek kasnije uvidimo zašto su to činili. Posle dugog vežbanja i vi ćete uvideti. Oni koji su suviše pametni odlaze posle kratkog vremena. Oni nikada ne nauče. Morate se osloboditi svoje oštroumnosti. Ukoliko mislite da ste bolji od drugih, samo ćete patiti. Kakva šteta. Nema potrebe da se uzbuđujete. Samo posmatrajte.

Ponekad mi se čini da sam otkada sam postao monah samo uvećao svoje teškoće i patnju.

Znam da su neki od vas došli iz velike udobnosti i spoljašnje slobode. U poređenju sa tim, sada živite vrlo skromno. Zatim, često vas puštam da sedite i čekate satima. Hrana i klima su drugačiji nego kod kuće. Ali svako mora proći makar kroz deo toga. To je ona vrsta patnje koja vodi do okončanja patnje. Na taj način učite. Kada se naljutite i osetite samosažaljenje, to je velika prilika da razumete um. Buda je nečistoće nazivao našim učiteljima.

Svi moji učenici su mi poput dece. Ja na umu imam samo saosećajnu ljubav i njihovo dobro. Znam da su neki od vas obrazovani i puni informacija. Ljudi sa malo znanja i informacija mogu lako da vežbaju. No to je kao da vi Zapadnjaci treba da pospremite jako veliku kuću. Kada je pospremite, imaćete veliki prostor za življenje. Možete koristiti kuhinju, biblioteku, dnevnu sobu. Morate biti strpljivi. Strpljenje i postojanost su ključni za našu praksu. Kada sam bio mlad monah nisam imao toliko problema kao vi. Znao sam jezik i jeo sam hranu koju sam navikao. Pa čak i tada, bilo je dana kada sam očajavao. Želeo sam da se razmonašim ili čak da izvršim samoubistvo. Takva vrsta patnje dolazi od pogrešnih stavova. Kada se ugledali istinu, međutim, oslobodili ste se stavova i uverenja. Sve postaje mirno.

U meditaciji sam razvio veoma smirujuća stanja uma. Šta bi sada trebalo da činim?

To je dobro. Smirite um, koncentrišite ga. Koristite tu koncentraciju da biste istražili um i telo. Kada um nije miran, i tada bi trebalo da posmatrate. Tada ćete upoznati istinski mir. Zašto? Jer ćete videti prolaznost. Čak i na um treba gledati kao na prolazan. Ako ste vezani za mirna stanja uma, patićete kada ih ne budete imali. Dignite ruke od svega, čak i od mira.

Da li je tačno da se bojite veoma marljivih učenika?

Da, tačno je. Plašim se. Plašim se da su suviše ozbiljni. Suviše se naprežu, ali bez mudrosti. Guraju sebe u nepotrebnu patnju. Neki od vas su odlučili da se prosvetle. Stisnete zube i borite se sve vreme. To je preterano. Ljudi su uvek isti. Ne znaju prirodu stvari (sankhara). Sve tvorevine, um i telo, jesu prolazne. Jednostavno posmatraj i ne vezuj se.

Drugi misle da znaju. Kritikuju, posmatraju, presuđuju. To je u redu. Ostavite njihova mišljenja njima. To pravljenje razlike je veoma opasno. To je poput puta sa veoma oštrom krivinom. Ako pravimo razliku, samo ćemo patiti.

Ja meditiram već više godina. Um mi je otvoren i smiren. u skoro svim okolnostima. Sada bih želeo da se vratim unatrag i vežbam visoke stupnjeve koncentracije ili zadubljenja uma.

Lepo. To je korisna mentalna vežba. Ako imate mudrost, nećete se vezati za koncentrisana stanja uma. To je isto kao želja da sedimo jako dugo. To je dobro kao trening, ali u stvarnosti vežbanje ne zavisi od bilo kojeg položaja. Stvar je u direktnom posmatranju uma. To je mudrost. Kada ste istražili i razumeli um, tada imate dovoljno mudrosti da znate ograničenja koncentracije ili knjiga. Ako ste praktikovali i razumeli neprijanjanje, tada se možete vratiti knjigama. One će vam biti kao desert. Mogu vam pomoći da podučavate druge. Ili se možete vratiti vežbanju zadubljenja. Sada imate dovoljno mudrosti da znate da ne treba se vezujete za bilo šta.

Da li biste sažeto izneli glavne tačke našeg razgovora?

Morate ispitivati sami sebe. Znati ko ste. Upoznati svoje telo i um kroz jednostavno posmatranje. Sedeći, spavajući, jedući, znate svoje granice. Koristite mudrost. Praksa se ne sastoji u tome da postignete bilo šta. Samo buditi svesni onoga što jeste. Čitava naša meditacija jeste direktno gledanje u um. Videćete patnju, njezin uzrok i njezin kraj. Ali morate imati strpljenja, mnogo strpljenja i upornosti. Postepeno ćete učiti. Buda je svoje učenike savetovao da uz učitelje ostanu barem pet godina. Morate se naučiti vrednosti davanja, strpljenja i predanosti.

Ne vežbajte suviše kruto. Neka vas ne zarobi spoljašnja forma. Posmatranje drugih je loša praksa. jednostavno budite prirodni i posmatrajte to. Naša monaška disciplina i pravila su veoma važni. Oni stvaraju vrlo jednostavan i harmoničan ambijent. Koristite ih na pravi način. Ali zapamtite, suština monahovog vežbanja jeste posmatranje namera, istraživanje uma. Morate imati mudrost. Ne pravite razlike. Hoćete li se naljutiti na mlado drvo u šumi što nije visoko i pravo kao ostala? To je glupo. Ne procenjujte druge ljude. Ima ih raznih. Nema potrebe da nosite teret želje da ih sve promenite. Tako, budite strpljivi. Vežbajte se u moralu. Živite jednostavno i prirodno. Posmatrajte um. To je naša praksa. To će vas odvesti do nesebičnosti. Do mira.

Izvor: Bodhinyana, A Collection of Dhamma Talks by Ajahn Chah