Eseji

Bhikkhu Bodhi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Važnost studiranja Dhamme

Svedoci smo sve većeg interesovanja za budizam, kako na Istoku, tako i na Zapadu, koje je obeleženo izrazitom orijentacijom ka praksi i željom da se otkriju mir i sloboda ka kojima praktikovanje Dhamme vodi. Ovu strast ka praksi, međutim, često prati još jedna karakteristika, koja možda i nije tako plodonosna, a to je sklonost da se zanemari ili čak omalovaži važnost metodičnog studiranja Budinog učenja. Argument koji se poteže u odbranu ovakvog stajališta postao je već dobro poznat. Kaže se, na primer, da je studiranje okrenuto ka rečima i pojmovima, a ne stvarnosti; da vodi samo do učenosti, a ne do mudrosti; da ono može promeniti jedino naše ideje, ali nas zapravo ne dotiče na najdubljim nivoima življenja. Da bi se ova pozicija ojačala, poteže se i sam Buda i njegova čuvena primedba da mnogo učenja, a bez vežbanja, jeste kao brojanje tuđih krava ili kao nošenje splava na glavi umesto da ga iskoristimo kako bismo prešli bujicu.

U ovom argumentu, naravno, ima istine, ali i jednostranosti koja zapravo može usporiti, umesto da doprinese našem napredovanju budističkim putem. Nema smisla opovrgavati istinu da učenost bez prakse jeste jalova, ali treba posmatrati i drugu stranu stvari. Da li će neko gajiti krave, a da ne zna ništa o njihovom uzgoju? Hoće li neko pokušavati da pređe brzu i opasnu reku, a da ne zna ništa o upravljanju splavom? Sam Buda je insistirao na tome da njegovi sledbenici nauče i prenose Dhammu kako po formi, tako i po smislu, ali umesto da se pozivamo na tradicionalne formule, razmotrimo neposredno vrednost i funkciju studiranja Dhamme.

Ovde se radi, treba to istaći, ne o studiranju kao nekakvoj akademskoj disciplini ili pukoj akumulaciji informacija, već o sticanju dobro utemeljenog i praktičnog znanja o osnovnim učenjima budizma. Da bismo shvatili značaj toga, moramo se prisetiti da se čitava praksa pravog budističkog puta razvija iz onog čina kojim stupamo na taj puta – a to je uzimanje utočišta u Trostrukom dragulju. Ako smo taj korak preduzeli iskreno, sa pravom motivacijom, on podrazumeva da smo time izrazili potrebu za duhovnim vođstvom i svoje poverenje poklonili Budi kao svom vodiču i njegovom učenju kao sredstvu vođenja. Uzimajući utočiste u Dhammi, mi prihvatamo ne samo tehniku meditacije koju možemo slobodno koristiti za ciljeve koje smo sami odabrali, već i duboko i sveobuhvatno učenje o istinskoj prirodi čovekove pozicije u ovom svetu, učenje stvoreno da u nama probudi viđenje te istine kao sredstva za dostizanje krajnje i potpune slobode od patnje. Ta sloboda koju nudi Dhamma ne dolazi pukim praktikovanjem meditacije u kontekstu naših još davno formiranih pojmova i želja, već vežbanjem na temelju ispravnog razumevanja i ispravnih namera kako ih nam je preneo Buda.

Ovaj kognitivni karakter Budinog puta izdiže proučavanje doktrine i intelektualno traganje na nivo koji ima veliki značaj. Iako znanje koje oslobađa um od okova dolazi samo kroz intuitivni uvid, a ne od gomile doktrinarnih činjenica, istinski uvid uvek se razvija na osnovu prethodnog pojmovnog razumevanja osnovnih principa ključnih za ispravno razumevanje; bez toga, rast uvida će sigurno biti otežan. Studiranje i sistematsko promišljanje kroz koje stižemo do tog početnog ispravnog razumevanja nužno uključuje pojmove i ideje. Ali pre nego što požurimo da odbacimo studiranje Dhamme kao tek izlišnu mentalnu gimnastiku, treba da razumemo da su pojmovi i ideje naš nezaobilazni alat razumevanja i komunikacije. Pojmovi, međutim, mogu biti i dobar i loš alat razumevanja; ideje mogu biti plodonosne ili beskorisne, sposobne da donesu ogromnu korist ili nanesu ogromnu štetu. Cilj studiranja Dhamme kao jednog dela našeg duhovnog traganja jeste da naučimo da razumemo sopstveno iskustvo na pravi način: da budemo u stanju da razlikujemo valjano od pogrešnog, istinito od lažnog, korisno od štetnog.

Tek posle temeljnog i pažljivog istraživanja bićemo u poziciji da odbacimo ono što ometa naš rast i s pouzdanjem se posvetimo negovanju onoga što zaista donosi dobrobit. Bez postizanja ove preliminarne jasnoće u razumevanju pojmova, bez jednog takvog “brušenja sopstvenih gledišta” moguće je, istina, iskreno praktikovanje tehnika budističke meditacije, ali to neće biti praktikovanje meditacije koje je deo integralnog Plemenitog osmostrukog puta. I dok takva meditacija “slobodnim stilom” može onima koji je praktikuju doneti profane koristi veće mirnoće, svesnosti i spokojstva, bez pomoći ispravnog razumevanja i pokretačke sile ispravne motivacije, pitanje je da li ona može voditi do prodornog uvida u Dhammu ili njezin krajnji cilj, potpuni prestanak patnje.

Gotovo je nemoguće dati jednoznačan savet u pogledu teme kakva je studiranje, a koji bi bio primenljiv na sve sledbenike Dhamme. Potrebe i interesovanja variraju od jedne do druge osobe u tolikoj meri da svako mora sam za sebe da uspostavi balans između studiranja i prakse, u skladu sa svojom situacijom. No, bez ikakvog oklevanja moguće je reci da će svi koji se iskreno posvete življenju u skladu sa Budinim učenjem sigurno ojačati svoju praksu uz pomoć metodičnog proučavanja Dhamme. Takav poduhvat, naravno, nece biti lak, ali samo kroz suočavanje i prevazilaženje izazova na koje nailazimo moguće je da naše razumevanja sazreva i izrasta u jednu višu mudrost.