Budistički pogled na bol,
napetost i bolest
Bhikkhu Sumedha
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
7. Blagonaklonost
Prethodna poglavlja su naglasila značaj uklanjanja mentalnih nečistoća. Sledeći korak u ublažavanju napetosti je ispunjavanje slobodnog prostora zdravim mislima. Blagonaklonost, saosećanje, srdačno radovanje i staloženost su četiri zdrave misli koje hrane ljudski um.
Ako zamišljamo ljubaznu osobu i pritom zamislimo sveca čiji su glasovni i telesni odgovori blagi i bojažljivi to ne mora ustvari da bude baš tako. Ljubazna osoba može da koristi snažne reči da bi promenila nečije škodljivo ponašanje ali je to sa mnogo ljubavi i saosećanja unutar sebe. Setite se ljubaznog roditelja koji ispravlja detetovo ponašanje. Grdnja je možda jedini jezik koji dete može da razume. Tu je za dobrobit deteta. Kada je prisutna blagonaklonost ni tračak ljutnje se ne može naći u tom postupku.
Postoji nekoliko suštinskih koraka u primenjivanju blagonaklonosti:
- osoba bi trebalo da ukloni odbojnost bez ostatka
- osoba bi trebalo da uživa u unutrašnjoj sreći koja proističe iz čistoće uma
- zatim bi trebalo da želi da i drugi mogu da uživaju u toj sreći u kojoj ona već uživa.
To znači da napeta osoba neće biti u mogućnosti da istinski primenjuje naklonost prema drugima sve dok se prvo sama ne olakša od sopstvene napetosti.
Saosećanje je želja da se ublaži napetost drugih i trebalo bi da bude lišena od bilo kakve vezanosti. Napetost ne može da se generiše iz saosećanja, saosećanjem pomažete drugima no ne očekujete ništa zauzvrat. U prisustvu pravog saosećanja čak i da vas neko kome ste pomogli povredi ne možete da iznedrite ljutnju. Saosećanje po svojoj prirodi uvek održava um smirenim i stvara unutrašnju sreću.
Srdačno radovanje je suprotno ljubomori. To je odlika radovanja zbog tuđeg uspeha. Ova odlika se pojavljuje u umu kada neznanje u pogledu sebe ili ega iščezne.
Staloženost je odlika neispoljavanja promene raspoloženja između teških i lakih situacija. To je odlika koja treba da se razvije vežbanjem uma da bude stabilan u promenjivim okolnostima svakodnevnog života.
U praksi treba da se ispituju sopstvene misli, iz trenutka u trenutak, i da se neguju zdrave misli umesto različitih mentalnih nečistoća koje im se suprotstavljaju. Ako se ovo vežbanje tokom dužeg vremena neprestano izvodi mentalne nečistoće mogu da se prevaziđu.
U bolničkom okruženju gde pacijentima sve izgleda čudno i izaziva napetost, ljubazna reč od medicinske sestre ili lekara može da učini mnogo dobra pacijentu u pogledu ublažavanja napetosti. U stvari, takve su reči besplatni lekovi neophodni svakom pacijentu koji tako lako mogu da se pruže. Otuda, duhovan aspekat u bolničkoj nezi treba da se prepozna kao važna oblast na kojoj treba da se radi.