Budistički pogled na bol,
napetost i bolest
Bhikkhu Sumedha
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
3. Mentalna vežba za rad sa bolom
Ovo su četiri meditacije pribranosti koje su prilagođene pojedincima koji se bore sa bolešću. Cilj je da se razvije pribranost na četiri dela samog sebe, to jest, tela, osećaja, uma i umnih predmeta. Sa odgovarajućom pribranošću na samog sebe menja se navika impulsivnog reagovanja u naviku staloženog promatranja.
Na primer, pacijentove misli kada jednostavno reaguje mogu da se opišu ovako: "Uh! Boli! Zašto mi se ovo dešava? Mrzim svoj bol, ovaj krevet, lekare i onu medicinsku sestru! Uh! Ne mogu više ovo da izdržim. Molim vas pomozite mi. Uskoro ću umreti. Nikada više neću videti one koje volim." Dok bi misli pacijenta koji meditira bile: "Ovo je početak bola, ovo je kraj bola, osobina bola se menja, itd." Iako to zarad razumevanja opisujemo rečima pacijent koji meditira bi trebalo samo da promatra konkretan bol iz trenutka u trenutak, bez ikakvog maštanja ili mentalne verbalizacije.
Pacijentima je potrebno vežbanje korak po korak jer često imaju ranjiv um. U prvom koraku, mentalna vežba se izvodi uz pomoć terapeuta. U drugom koraku, ista vežba se ponavlja uz pomoć kasetnog snimka. U trećem koraku, pacijent sam prolazi kroz vežbanje.
Primer
Sledeće uputstvo pokazuje kako terapeut može da navodi teško bolesnog pacijenta kroz poslednji korak mudrosti u meditativnom treningu uma.
Prvi korak: Gde osećate bol? (Slika 1). Da li možete da locirate mesta? Sada locirajte mesto gde nema bola. Da li tu nešto osećate? Pokušajte da pola minuta zadržite svoju pozornost na taj osećaj.
Drugi korak: Locirajte mesto gde je bol i nađite središte bola, ili mesto najjačeg bola. (Slika 2). Tokom pola minuta osetite bol kakav jeste. Ne pokušavajte da uklonite bol. Ne reagujte na bol. Neka se bol ispolji. Jednostavno osećajte bol koliko god dugo je moguće.
Treći korak: Tog trenutka kada ne reagujete na bol, negativna osećanja slabe, napetost je ublažena a bol se rastapa na male odvojene delove bola (Slika 3).
Četvrti korak: Sada skenirajte sve svoje osećaje u telu, od glave do stopala na uredan način (Slika 4). Ne stvarajte nikakvo sviđanje ili nesviđanje prema bilo kojem osećaju. Ponavljajte ovu vežbu neprekidno kako biste bili svesni svih osećaja, bez reagovanja.
Nakon nekoliko ponavljanja proverite pacijentov napredak. Locirajte neki deo tela. Zatražite od pacijenta da tu usredsredi pozornost. Da li osećaj bola ostaje isti ili se menja? Kako se usredsređenost poboljšava promenljiva priroda bola postaje sve jasnija. Budite svesni promenljive prirode bola.
Peti korak: Da li možete da kontrolišete osećaje htenjem? Budite svesni prirode nemogućnosti kontrole bilo kojeg telesnog osećaja. Ne pokušavati da se kontroliše nešto što ne može da se kontroliše je način da se napusti napetost. Svi vaši osećaji su jednaki po svojoj promenljivoj prirodi i prirodi da ne mogu da budu kontrolisani.
Sada "ja" više nije tu nego samo dešavanje promene (Slika 5). Ponavljajte posmatranje svih telesnih osećaja od gore do dole. Dajte sve od sebe da ostanete sa promenljivom prirodom svih osećaja, bez reagovanja na njih. Kako se vaša usredsređenost poboljšava, počinjete da doživljavate sve više i više telesnih osećaja. Zatim ne činite ništa nego ih samo budite svesni dok skenirate svoje telo od glave do stopala.
Slika 1: zatamnjeni deo oslikava kako pacijent oseća bol u prvom koraku:
oseća se kao grub i stabilan.
Slika 2: kako se koncentracije poboljšava pacijent oseća bol u promenljivim intenzitetima.
Slika 3: mesto bola se dezintegriše u sitne "impulse bola" koji se neprekidno pojavljuju i prolaze.
Slika 4: doživljavanje različitih telesnih osećaja širom tela, koji su karakterisani promenom.
Slika 5: Promatranje prirode ne-sopstva.
Telo je doživljeno kao tok oseta i telesne granice se dezintegrišu.
Ostati nenapet u stresnim uslovima je veština koja treba da se razvije kroz meditativni trening uma za šta je bolest idealna prilika koju ne treba propustiti.