Budistički pogled na bol,
napetost i bolest

Bhikkhu Sumedha

Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

5. Napetost i njeno ublažavanje

Mehanizam napetosti je očigledan međutim često propuštamo da ga vidimo. Ovo poglavlje pomaže u razotkrivanju šta je to on u stvari. Zarad jasnoće mehanizam napetosti predstavljamo u obliku pitanja i odgovora. Onaj ko otkrije istinu o napetosti unutar sebe oslobađa se od nje ali ne tek kroz puku intelektualizaciju o nezadovoljavajućoj prirodi postojanja. Sistematska mudra pažnja na uzrok napetosti posredstvom pribranog promatranja pojavljivanja, menjanja i prolaženja osećaja je to što pokreće nadilaženje ka nenapetom stanju. Hajde da sada posmatramo sebe i postavimo neka pitanja.

Šta to mi ljudska bića u stvari radimo?

Šta god da radimo to potpada u tri kategorije:

• mentalne aktivnosti, kao što su utisci čulnog kontakta, opažanje, osećanje, htenje, zamišljanje, i oblikovanje mišljenja.
• glasovne aktivnosti, kao što su govorenje, savetovanje, smejanje, plakanje, raspravljanje.
• fizičke aktivnosti, kao što su čitanje, jedenje, kupanje, i sve aktivnosti koje angažuju mišićni pokret.

Zašto radimo to što radimo?

Zato da bismo doveli do promene u onome što već postoji. Šta god da radimo dovodi do promene. Nije li to univerzalno za svaku ljudsku aktivnost? Na primer, jedemo da bismo olakšali glad; zarađujemo da bismo poboljšali svoj ekonomski status; lekari pomažu pacijentima da savladaju narušeno zdravlje – sve su ovo vrste promene.

Zašto nam je potrebna promena?

Neprestano delujemo da bismo promenili okruženje kako bismo stekli stabilnost jer se naš unutrašnji i spoljašnji prostor neprestano menja i nestabilan je. Na primer, opet i opet moramo da se nahranimo jer je „ne-gladno stanje“ nestabilno.

Ako ne delujemo da bismo menjali proizaći će beda, mentalna patnja, ili nešto što nam se ne dopada. Ponekad nam je potrebna promena zbog udobnosti a udobnost nam je potrebna jer će, u suprotnom, biti bede. Na primer, ako ne jedemo da bismo promenili glad, ono šta nam preostaje je beda gladi; ako ne zarađujemo da bismo poboljšali svoj ekonomski status, doživljavaćemo bedu siromaštva; ako lekari ne pomažu pacijentima da promene svoje narušeno zdravlje, ti pacijenti će nastaviti da pate a mogu čak i umreti.

Mi smo u neprestanom naprezanju da se oslobodimo od bede pokušavanjem da promenimo prirodu koja je već sama po sebi stalno promenljiva. Međutim, već i samo naprezanje da se oslobodimo od bede nas stavlja u dodatnu bedu.

Na primer, da biste promenili glad, morate da nađete hranu. Zato se naprežete da zaradite novac. No zarađivanje nije lako; potreban vam je posao. Zatim se nalazite u naprezanju nalaženja posla. A kada ga nađete, dolazi beda obavljanja posla.

Dakle šta je odgovarajući način da se oslobodimo bede? Da li pokušavanjem da promenimo prirodu ili pokušavanjem da promenimo sebe da bismo bili u skladu sa prirodom? Odgovor je objašnjen na sledeći način.

Kako patnja ili mentalna bol nastaje?

Samo na dva načina:

• nešto što nam se nesviđa se dešava
• nešto što nam se sviđa se ne dešava

Izanalizirajmo ova dva načina patnje kako bismo razumeli mehanizam svih vrsta patnje i napetosti.

Dešavanja i ne-dešavanja su događaji koji postoje u svetu. Oni su uvek rezultat niza uzročnih faktora. Na primer, rast kokosovog drveta je dešavanje koje proizilazi iz kombinacije kokosove semenke, vode, plodnog zemljišta, pogodne temperature, itd. Ako su ovi posebni uzročni faktori prisutni, određeno dešavanje ili ne-dešavanje mora da postoji. Stvari se ne dešavaju tek prema nečijim željama. Na primer, ne možete očekivati da dobijete kokosovu palmu nakon što ste zasadili seme džekfruta1 jer dešavanja nisu u skladu ni sa čim osim sa svojim odgovarajućim uzrocima.

Dopadanje i nedopadanje je mentalno. Ljudi kažu, „Volim da živim zdravim životom“, ili „Gnušam se od raka“. Iluzija je u tome da ljudi misle da stvarno neće dobijaju rak jer im se nesviđa. Pod utiskom su „neprestanog zdravlja“ jer im se zdravlje sviđa. Međutim rak ili zdravlje nemaju nikakav osećaj za sviđanje ili nesviđanje. Oni su tek posledice odgovarajućih uzroka.

No mi smatramo „ne dobijanje raka“ kao stvarnost bez znanja da li imamo faktore rizika da ga dobijemo ili ne. Stoga, kada nastupe sviđanja ili nesviđanja, nastupa i zabluda ne viđenja uzroka i posledica. Upravo je ovaj raskorak između sveta sviđanja i nesviđanja, koji je zabluda uma, i dešavanja i ne-dešavanja u svetu taj koji izaziva napetost ili patnju. Nije li to univerzalno za sve ljudske probleme? Ako vaše srce kaže ne, onda je vaš um još uvek u zabludi.

Kako prestati sa stvaranjem napetosti?

Osoba čiji je pogled lišen sviđanja i nesviđanja i koja vidi dešavanja i ne-dešavanja kao ishodeće iz prikladnih uzroka naučiće da živi u skladu sa prirodom. Življenje u skladu sa prirodom znači biti svestan uzročno-posledične prirode stvarnosti. Kada joj je nešto potrebno, ona prilagođava uzroke kako bi dobila odgovarajući ishod. Međutim, ona nikad ne očekuje ishod sa željom. Umesto toga, ona dozvoljava da priroda da plod, oslobađajući se od ikakvog unutrašnjeg naprezanja. Na primer, možda zasadite seme, zalivate ga, gnojite i štitite. Ali vi ne možete da učinite da biljka raste jer biljka je ta koja raste. Ovo je način na koji dozvoljavate prirodi da igra svoju ulogu, a vi joj samo usput pomažete. Ali ako želite da biljka izraste za dva dana, onda pokušavate da učinite da biljka raste, a to neće moći.