Budistički pogled na bol,
napetost i bolest
Bhikkhu Sumedha
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
8. Pacijentovo okruženje na Odeljenju intenzivne nege
Način na koji pacijent i lekar vide Odeljenje Intenzivne Nege nije pravo Odeljenje Intenzivne Nege. Sâmo Odeljenje Intenzivne Nege je pravo Odeljenje Intenzivne Nege. Kada kritično bolestan pacijent počne da doživljava Odeljenje Intenzivne Nege onakvim kakvim ono stvarno jeste takođe će početi da doživljava prestanak svojeg bola i napetosti.
Kako bismo to razumeli razmotrimo sledeći primer. Pretpostavimo da osoba nosi par naočara za sunce i da toga nije svesna. Kada gleda na spoljašnji svet sve izgleda mračno. Ako želeći da vidi boje sveta pokušava da trljanjem očiju otkloni tamu i dalje će videti samo mrak. Zato ostaje u mraku i nesrećna je.
Naravno, tama je stvarno tu ali ne spolja nego usled naočara za sunce. Slično, pogrešna percepcija nastaje usled sopstvenog neznanja. Sve dok to neznanje istrajava svi napori da se tama ukloni i da se vidi druge boje neće uroditi plodom. Ne žanje se ništa osim bede.
Savetom mudre i dobre osobe, čovek može da nauči kako da vidi prvo naočare za sunce da bi zatim mogao da vidi i spoljašnji svet. Kada shvati odakle potiču neželjene boje njegovo neznanje prolazi. Zatim uči kako da ukloni zatamnjena sočiva i da uživa u stvarnom spoljašnjem svetu.
Dakle, može se razumeti da tamno obojeni svet nije stvarna boja sveta. Stvarna boja sveta je sâma boja sveta. Okruženje na Odeljenju Intenzivne Nege treba da se razume na sličan način.
Pacijenti primljeni na Odeljenje Intenzivne Nege nose ne samo jedan par naočara za sunce nego mnogo njih. Zato zbog sočiva uvek vide Odeljenje Intenzivne Nege obojenim i iskrivljenim. Oni žele da mogu da promene Odeljenje Intenzivne Nege i njegovo okruženje. Međutim to može da se promeni ako vide sočiva. Ova sočiva su pogrešno sagledavanje, pogrešna uverenja i neznanje. Sve dok nose ta sočiva reagovaće ljutnjom, a od ljutnje se oblikuje jad.
Ono što se podrazumeva pod pacijentovim okruženjem na Odeljenju Intenzivne Nege je svet stvoren unutar pacijentovog uma. Stvarno okruženje Odeljenja Intenzivne Nege pošto je neutralno, ne-sopstveno i stalno promenljivo po prirodi jednostavno snabdeva podražaje za stvaranje pacijentovog umom oblikovanog okruženja Odeljenja Intenzivne Nege. Svi pacijenti žive u sopstvenim umom oblikovanim svetovima i sve njihove tokovi ponašanja su odgovori na ono što se tamo nalazi.
Svi pravi uzroci bolova i napetosti se nalaze tamo, a ne u spoljašnjoj scenografiji. Ti pravi uzroci nisu ništa nego skup mentalnih nečistoća. Prepoznavanje i razumevanje prave prirode nečistoća čistim promatranjem ih uklanja. Promatranje sopstvenog uma i tela bez ikakvog sviđanja ili nesviđanja je čisto promatranje. Sve što je potrebno je da se nauči ispravna tehnika promatranja.
Kada pacijent nauči da vidi stvari čistim promatranjem njegov unutrašnji svet postaje uravnotežen. Pacijentovo iskustvo okruženja Odeljenja Intenzivne Nege postaje sve bliže i bliže stvarnosti. Kada se stvarnost vidi, sukob između umom oblikovanog sveta i stvarnog spoljašnjeg sveta se okončava. Um takvog pacijenta stiče ravnotežu i šta god da se dogodi spolja postaje mu prihvatljivo, bez ikakve reakcije. Takav um ne želi ono što ne može da se stekne, ne odbacuje ono što se tamo nalazi, nego deluje za ono što ne može da se stekne i povlači ono što može da bude povučeno, bez ikakvog unutrašnjeg previranja. To stanje uma nije pesimistično nego realistično.
Na primer, kada se suoči sa bolom, mudri pacijent oseća bol kao oset i shvata da je element uma taj koji nakon toga klasifikuje taj oset kao neprijatan. Tada nema prostora za odbojnost. Prijatni oseti se takođe vide na isti način, bez žudnje za njima. Doživljavanje ove istine omogućava pacijentu da razvije staloženost u pogledu oseta.
On takođe vidi početak i kraj bola na prefinjenijim nivoima te um postaje uravnotežen i nenapet.
On doživljava unutrašnji mir svo vreme. Treba da se naglasi da tek prostim intelektualnim razumevanjem može da se ne postigne ovo stanje. Ono što je potrebno je pozornost iz trenutka u trenutak i iskustvo stvari kakvim one jesu, kroz dobro navođeno vežbanje.