Budistički pogled na bol,
napetost i bolest

Bhikkhu Sumedha

Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

4. Univerzalni zakon prirode

Ukoliko se Univerzalni Zakon Prirode ne prepozna, koji je jednostavno kako se stvari dešavaju odnosno ne dešavaju, može doći do kršenja zakona. Onaj ko prekrši zakon je kažnjen; onaj ko se pridržava zakona biva nagrađen. Kazna nije ništa drugo nego patnja, napetost i beda. Nagrada je radost, spokojstvo i unutrašnji mir.

Šta je Univerzalni Zakon Prirode?

Univerzalni zakon upravlja umom, materijom i fenomenima, uključujući naša tela, um i sve što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo i okušavamo. Hajde da razmatranjem sledećeg primera razumemo ovu univerzalnu prirodu: Šta je prava priroda plamena sveće?

Plamen je rezultat kombinacije ulja, žiška, kiseonika i toplote. Postojanje plamena je sumirano sledećom formulom:

Plamen = ulje + žižak + kiseonik na ambijentalnoj temperaturi

Ako plamen vidimo tokom 3 sekunde, onda:

Vremenski raspon (sekunde)

U prvoj sekundi
Plamen = ulje + žižak + kiseonik

U drugoj sekundi
Plamen = ulje + žižak + kiseonik

U trećoj sekundi
Plamen = ulje + žižak + kiseonik

Obratite pažnju na to da su količina ulja, kiseonika ili žiška koji su iskorišćeni u prvoj sekundi nisu više upotrebljivi u drugoj sekundi. Stalno je potrebna potpuno nova količina ulja za postojanje plamena. Dakle, plamen je rezultat neprekidnog procesa trošenja uzroka. Plamen ne može da postoji ni jedan jedini trenutak a da ne troši svoje uzroke i u svakom trenutku sveukupni životni vek plamena se smanjuje ka potpunom iščezavanju. Ta promenljiva priroda plamena naziva se nestalnost ili da je po osobini aniccā.

Iako je stvarnost nestalna, pod utiskom smo da je isti stabilni plamen postojao u trajanju od tri sekunde, što je pogrešan utisak. Ako se vežete za bilo šta kao da je stalno, kada je u stvarnosti nestalno, rezultat će biti napetost ili dukkha. Ovo je drugi faktor univerzalne prirode.

Plamen se zavisno pojavljuje kroz kombinaciju ulja, žiška, kiseonika i temperature okruženja. Dakle, on se ne ponaša kao sam, nezavisan entitet koji potiče od samog sebe. Njegova vidljiva priroda se oslanja na svoje uzroke, otuda ne može biti kontrolisana nečijim željama, sviđanjem ili htenjem. Može da se promeni samo ako se promene uzroci. Ovo je ne-sopstvenost ili anattā priroda plamena.

Ljudsko telo i um i čitav vidljiv svemir se ponašaju u skladu sa ovim zakonom. Slično plamenu, ljudskom telu je potreban kiseonik, hranljive materije, temperatura okruženja, i tako dalje, u odgovarajućim odnosima kako bi moglo da postoji.

Da sažmemo zakon:

• stvari se menjaju; nestalne su i nestabilne.
• stvari su stresne ako se za njih veže. Sviđanje i nesviđanje su vezanost.
• stvari su ne-sopstvene; to jest, ne mogu se kontrolisati željama, htenjem ili dopadanjem.

Ovde pojam stvari obuhvata um, telo i sve što vidimo, čujemo, omirišemo, okušamo, osećamo i mislimo, to jest, vidljivi svemir. Sažeto rečeno, sve u svemiru što je zavisno od uzročnih faktora je označeno pojmom stvar.

Kako zanemarujemo zakon?

Onaj ko:

• vidi stvari kao stalne, stabilne ili nepromenljive, i ko otud, na primer, nije u stanju da prihvati smrt.
• ko je vezan ili prianja, uključujući i vezivanje za srećne rezultate, kao što je „što više zarađujem srećniji ću biti“.
• onaj ko vidi stvari kao obdarene sopstvom ili egom, misleći da stvari mogu da se kontrolišu željom ili sviđanjem, kao što je razmišljanje: moj sin bi trebalo da postane inženjer jer sam i ja inženjer.

Ovim se zanemaruje zakon prirode.

Tri gore navedene iluzije su u neposrednoj suprotnosti sa stvarnom prirodom stvari. Opisuju viđenje stvarnosti neobaveštene osobe. Bilo ko, bez obzira na rasu, religiju, kastu, klasu, nivo obrazovanja, ili kulturu, ko misli, govori ili deluje na osnovu ove tri iluzije zanemaruje zakon stvarnosti i odmah biva kažnjen patnjom.

Koji je mehanizam kazne?

Opet se radi o samoj prirodi uzroka i posledice. Razmotrimo sledeće primere kako bi jasnije razumeli ovaj mehanizam.

Prvi primer: Pacijentu je dijagnostikovan rak. Doktor obaveštava pacijenta. Zatim pacijent postaje vrlo očajan.

Izlaganje: Rak ne uzima u razmatranje da li ili ne postoji „ja“ ili „moje“. Rak se pojavljuje kroz uzročni proces i stoga je samo posledica uzroka. Ljudsko telo kao takvo nema kontrolu nad time da li će ili neće dobiti rak. Kroz ovo možemo da razumemo ne-sopstvenu prirodu našeg tela. Međutim, pacijent je imao iluziju u pogledu svojeg tela: „Neću dobiti rak; moje telo ne može dobiti rak“. Ovo nam pomaže da razumemo iluziju sopstva.

Na sličan način, kada je prisutna bolest, zdravlje je promenjeno. Zdravlje je nestabilno; nije stalno. Dakle, jednom kada se za to vežemo neizbežno je da će biti patnje. Pacijent je u iluziji da se njegovo zdravlje ne može ili neće promeniti, jer mu se zdravlje dopada. Pacijent je stoga zanemario univerzalni zakon. Shvatite kako je, jer je prekršio zakon, bio kažnjen na licu mesta. Kazna dolazi u obliku njegove patnje i bede.

Drugi primer: Mesec dana nakon dijagnoze, stiže pismo od lekara pacijentu sa rakom koje kaže: „Izvinjavam se što sam vam dao pogrešnu dijagnozu da bolujete od raka. Pogrešan histološki nalaz je izazvao ovu ozbiljnu grešku.“ Pacijent postaje vrlo srećan.

Izlaganje: U stvarnosti, pacijent nije bolovao od raka. No ipak je patio kao pacijent sa rakom u trajanju od mesec dana pošto je imao „rak zablude“ u sebi.

Da ste pitali pacijenta pre nego što je primio pismo šta je uzrok njegove patnje, odgovorio bi vam da je to zbog raka. Međutim, u stvari nije uopšte imao rak. Onda se može reći, „Znanje o tome da ima rak je dovelo do patnje, jer da nije imao ikakvo znanje da ima rak, ne bi patio“. Ovaj odgovor je malo tačniji ali je još uvek pogrešan odgovor ako se uporedi sa stvarnošću.

Šta je onda stvarni uzrok patnje?

U pitanju je nesviđanje prema raku. Rak nije stvar da se sviđa ili nesviđa, pošto rak ima prirodu ne-sopstvenosti. Ako se steknu uslovi, rak se razvija. Bilo da rak postoji ili ne, ako nesviđanje postoji, i patnja će morati da bude postoji.

Stoga, stvaran uzrok leži uvek u nama samima, kao što je i njegova posledica, patnja, takođe unutar nas samih, a kroz to možemo da razumemo da je videti rak, čak i kao delimičan uzrok patnje, iluzija.

Zašto se to naziva stvarni uzrok patnje?

Zato što je to univerzalni uzrok sve patnje. Ako neko nije prevaren trima iluzijama, bilo da dobije rak ili ne, on uopšte neće mentalno patiti. To je tako jer je uklonio stvarni uzrok. Tada će nagrada smirenosti boraviti u njemu svo vreme.

Kako delovati u skladu sa zakonom prirode?

Živeti u skladu sa zakonom znači ne prekršiti zakon. Stvari su nestabilne: one se pojavljuju da bi se promenile, menjaju se da bi prošle, i prolaze da bi se ponovo pojavile. Dakle kako živeti u skladu sa tim?

• ako stvari prolaze, pustite ih da prođu. Ne držite se za njih – držimo se za njih samo zbog sviđanja ili žudnje.
• pošto stvari prolaze da bi se ponovo pojavile, ne budite netrpeljivi prema procesu – nesviđanje je početak ljutnje i odbojnosti.
• stvari se menjaju, neprestano. Budite toga svesni kroz promatranje – iluzija da su stvari stabilne je osnova neznanja.

Tako se živi u skladu sa univerzalnim zakonima prirode.