Budistički pogled na bol,
napetost i bolest
Bhikkhu Sumedha
Prevod Leo Pravda
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
9. Zaključak
Budistička filozofija podučava jedinstvenu metodologiju za pomoć onima koji su u bolu, pod stresom ili su bolesni. Za razliku od rasprostranjenih metoda poput hirurgije, analgetika, sedativa, anti-depresanata i tako dalje, ili alternativnih metoda poput akvaterapije, energetske terapije, masaže i tako dalje, ovaj metod olakšava bol bez pomoći spoljašnjih hemikalija ili izvora energije.
Farmakološka sredstva izvode svoje efekte blokirajući transmisiju signala na različitim nivoima nervnog sistema a alternativne metode mogu pružiti privremeno olakšanje telu. Budistički put se razlikuje od oba. On podučava da se obrati gola pažnja na svaki doživljaj kako bi se istražila njegova suštinska priroda. Jasno razumevanje teorije koja se iza toga nalazi, zajedno sa praktičnim mentalnim vežbama vode do ostvarivanja njenih blagodati.
Mehanizam napetosti iz budističke perspektive
Pacijent je u neprekidnoj borbi da se oslobodi od svojih neprijatnih iskustava, kao što su neprijatni mentalni i telesni oseti koji proističu iz oboljenja, čudnog bolničkog okruženja, i tako dalje, i da stekne prijatna iskustva. Ovaj napor je impulsivna reakcija i napetost je po sebi. Ova reakcija primorava pacijenta da luta po svojim sećanjima iz prošlosti ili fantazijama o budućnosti, a ne da boravi u sadašnjem trenutku gde se stvarnost nalazi. Impulsivna reakcija je zasnovana na nepoznavanju prave prirode sopstvenog iskustva.
Put koji vodi iz napetosti
Kada se shvati prava priroda sopstvenog iskustva, impulsivna reakcija prestaje, a to ublažava napetost. Razlog zbog kojeg obična osoba ne vidi stvarnost sopstvenog iskustva je zbog toga što njegove reakcije iskrivljuju istinu. Na primer, bol se vidi kao oset koji treba da se ukloni što je pre moguće. Obeležen je kao neprijatan i nepodnošljiv.
Međutim, ako se prestane sa reagovanjem na ovaj način i bol oseti kakvim jeste, iz trenutka u trenutak bez prestanka, usredsređujući punu pažnju na bol i ostajući istovremeno staloženim, onda se spoznaje njegova prava priroda. Zanimljivo je da se na tom nivou razumevanja otkriva da su svi oseti jednaki i da nema ničega na šta da se reaguje. Shvata se da je reakcija besmislena navika, i postaje se posmatrač takvih oseta. Um postaje smiren.
Pogrešna gledišta su razlog za napetost
Pacijenti često vide napetost kao posledicu spoljašnjih uzroka, koji su često van kontrole, ali nemaju naviku da vide unutrašnje uzroke napetosti, koji mogu da budu kontrolisani, poput odbojnosti, žudnje i obmanutosti.
Ovo zahteva vežbanje koje im omogućava da istraže sopstvene misli. Pacijenti su pod utiskom da moraju da ispaštaju stanje produženih neprijatnih osećanja. Potrebno je da posmatraju neprijatnost kako bi videli njenu nestalnu prirodu. Pacijenti doživljavaju neprijatna iskustva kao stvari koje treba da se uklone ali kako uče da vide uzroke neprijatnih iskustava naći će se u poziciji da prihvate i žive sa takozvanim neprijatnim osetima bez reagovanja na njih.
Pacijenti, koji su ranije videli "ja" koje pati od bolesti, shvataju kroz vežbanje u skladu sa onim što je gore napisano da je to "ja" tek pojavljivanje oseta. Nikakvo "ja" nije u to uključeno. Na kraju će shvatiti da je glavni uzrok stresa neispravan doživljaj njih samih i da ispravni stavovi oslobađaju um of stresnih reakcija.
Ovaj rad je zasnovan na ličnim iskustvima Poštovanog Bhikkhu Sumedhe