Svesnost sama
Fragmenti učenja Ađan Fuang Đotika
Sakupio Thanissaro Bhikkhu
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Misli o tome šta govoriš
1
Ađan Fuang je uvek svoje izlaganje Dhamme prilagođavao okolnostima. Ako bi okolnosti bile takve, davao bi duga, detaljna objašnjenja. Ako nisu, rekao bi tek nekoliko reči – a ponekad bi samo ćutao. U tome se pridržavao pravila koje je izrekao Ađan Lee: "Ako hoćeš da ljude podučavaš Dhammi, a oni nisu voljni da te slušaju ili nisu spremni za ono što hoćeš da im kažeš, tada nije važno kako je fantastična Dhamma kojoj hoćeš da ih podučiš, ona se ipak računa kao naklapanje, jer jednostavno ne služi bilo kakvoj svrsi."
2
"Pre nego što kažeš bilo šta, zapitaj se da li je to zaista nužno ili nije. Ako nije, nemoj ništa ni reći. To je prvi korak u vežbanju uma – jer ako ne možeš da kontrolišeš svoj jezik, kako misliš da ćeš uspeti da kontrolišeš svoj um?"
3
"Svako od nas ima dva uveta i jedna usta – što je znak da bi više vreme trebalo da posvetimo slušanju nego govoru."
4
"Kada se ljudi hvale kako su dobri, oni se zapravo hvale kako su glupi. Ako je nešto zaista dobro, ne moraš da ga hvališ."
Misli o tome šta jedeš
5
"Kada jedeš, drži svoj um usmeren na dah i razmišljaj zašto jedeš. Ako jedeš samo zbog prijatnog ukusa hrane, tada to što jedeš može da ti škodi."
6
Posle posete Americi, jedan od njegovih studenata ga upita je li imao prilike da proba picu. On reče da jeste i da je bila veoma dobra. Ovo iznenadi jednog od njegovih učenika koji ga je pratio na putovanju: "Ali pojeli ste samo dva zalogaja", reče. "Mislili smo da vam se ne dopada."
"Dva zalogaja su mi bila dovoljna da se najedem", odgovori on. "Zašto bi hteo da jedem više od toga?"
7
Jednom je jedna žena koja je dolazila povremeno na poduku odlučila da mu pripremi hranu i donese u manastir. Želeći da bude sigurna da je to nešto što on voli, pitala ga je direktno: "Koju vrstu hrane najviše volite?"
Njegov odgovor je bio: "Hranu koja mi je najbliža."
Ljudi koji praktikuju Dhammu
8
Jedan učenik zamolio je za dozvolu da hvata beleške o Ađan Fuangovom učenju, ali ovaj to odbi rečima: "Jesi li ti takva osoba – uvek sa sobom nosi hranu u džepu jer se boji da ništa neće imati da jede?" Onda mu objasni: "Ako sve zapisuješ, mislićeš da je u redu da sve što si zapisao zaboraviš, jer je sve tu u tvojoj beležnici. Krajnji rezultat će biti da će sva Dhamma završiti u tvojoj beležnici, a ništa u tvome srcu."
9
"Spisi kažu da ako dobro slušaš steći ćeš mudrost. Da bi dobro slušao tvoje srce mora biti stišano i spokojno. Slušaš srcem, ne samo ušima. Kada si jednom saslušao, moraš to što si čuo i da praktično primeniš, upravo tu i tada. Tako ćeš doći do rezultata. Ako zaboraviš na praksu, to što si čuo nikada neće zaista postati deo tebe."
10
Jednom dok je chedi u manastiru Dhammasathit bio građen, među učenicima koji su učestvovali u gradnji izbi velika prepirka. Jedna od njih je time bila toliko pogođena da otide da se požali Ađan Fuangu, koji je u to vreme boravio u Bangkoku. Kada je završila svoj izveštaj, on je upita: "Jel znaš ti šta je šljunak?"
Iznenađena pitanjem, ona odgovori: "Da."
"Da li znaš šta su dijamanti?"
"Da."
"Pa zašto onda me skupljaš dijamante? Kakva ti je korist od skupljanja šljunka?"
11
Čak i u budističkoj zemlji kao što je Tajland, neki mladi ljudi koji praktikuju Dhammu nailaze na otpor svojih roditelja, koji smatraju da bi njihova deca svoje vreme treba da troše na mnogo praktičnije stvari. Jednom su roditelji jedne krojačice pokušali da je spreče da posećuje manastir Makut i to ju je jako naljutilo. No kada se požalila Ađan Đotiku, on je upozori: "Znaš, ti imaš ogroman dug prema svojim roditeljima. Ako se na njih naljutiš, ili vičeš na njih, time sebi tovariš paklene vatre, zato pazi. I zapitaj se: ako si želela roditelje koji bi ohrabrivali tvoje postupke, zašto nisi odabrala da te rodi neko drugi? Činjenica da su oni tvoji roditelji pokazuje da imate zajedničku karmu iz prošlosti. Zato otplaćuj svoje dugove kako dolaze. Nema potrebe da stvaraš novi karmu svađajući se sa njima."
12
"Istina leži u tebi. Ako si iskren u onome što radiš, tada ćeš se sresti sa istinom. Ako nisi, naići ćeš samo na stvari koje su lažne i imitacija."
13
Jednu od Ađan Fuangovih učenica — krojačicu — kritikovala je jedna od njezinih mušterija. "Ti praktikuješ Dhammu, zar ne? Pa zašto si onda tako pohlepna i toliko naplaćuješ svoje usluge. Ljudi koji praktikuju Dhammu bi trebalo da zarade tek toliko koliko im je potrebno da prežive."
Iako je znala da su njezine cene sasvim uobičajene, nije mogla da smisli nijedan dobar odgovor, tako da je sutradan ispričala Ađan Fuangu šta se dogodilo. On joj odgovori: "Sledeći put kad ti to neko prebaci reci mu — 'Slušaj, ja ne praktikujem Dhammu da bih bila glupa'."
14
Kada sam prvi put boravio u manastiru Dhammasathit u rane sate sam ponekad slušao bombardere B-52 kako iz obližnje baze poleću u svoje bombarderske misije u Kambodži. Svaki put kad bi ih čuo počeo sam da se pitam šta ja radim tu meditirajući kada je u svetu toliko nepravde protiv koje se treba boriti. Kad to pomenuh Ađan Fuangu, on reče: "Ako pokušaš da ispravljaš svet a da nisi ispravio prvo sebe, tvoja unutrašnja dobrota će se na kraju iscrpeti i gde ćeš onda biti? Nećeš biti u stanju da bilo kome — ni sebi ni drugima — učiniš bilo kakvo dobro."
15
"Svi mi hoćemo da budemo srećni, ali uglavnom nismo zainteresovani da izgrađujemo uslove za sreću. Interesuje nas samo rezultat. Ali ako se ne zainteresujemo i za uzroke, kako možemo očekivati da dođemo do rezultata?"
16
Kada sam prvi put otišao da učim meditaciju sa Ađan Fuangom pitao sam ga da li se ljudi zaista preporađaju posle smrti. On odgovori: "kada počinješ da vežbaš Buda od tebe traži da veruješ samo u jednu stvar: karmu. Što se tiče ostalih stvari, da li u njih veruješ ili ne zaista nije bitno."
17
Jedan učenik je meditirao sa Ađan Fuangom kad — u potpunom odsustvu pažnje — pljesnu komarca koji mu je bio na ruci. Ađan Fuang to prokomentarisa: "Stvarno skupo naplaćuješ svoju krv, zar ne? Taj komarac ti je tražio samo kapljicu krvi, a ti si mu za nju uzeo život."
Učenik/Učitelj
18
"Šta god da radiš, uvek misli na svoga učitelja. Ako zaboraviš na učitelja, sebe odvajaš od svog korena."
19
"Onaj ko ide od jednog do drugog učitelja zapravo i nema nikakvog učitelja."
20
U različitim prilikama ljudi su Ađan Fuangu poklanjali amajlije i on bi ih davao svojim učenicima — ali sasvim retko onima koji su mu bili najlbiži. Jednoga dana koji je sa njim proveo nekoliko godina nije mogao da odoli a da se ne požali: "Zašto kada dobijete lepu amajliju nijednu ne date meni, nego uvek nekom drugom?"
Ađan Fuang odgovori: "Ja sam ti već dao mnogo stvari boljih od toga. Zašto njih ne uzmeš?"
21
"Ako učitelj hvali učenika u njegovom prisustvu, to je znak da je on kao učenik stigao dotle i da verovatno u ovome životu neće biti u stanju da dosegne nešto više. Razlog zbog kojeg ga učitelj hvali jeste da mu omogući da bude ponosan na činjenicu da je barem stigao toliko daleko. Njegovo srce će imati nešto dobro za šta da se uhvati kada mu zatreba na samrtnoj postelji."
Život u ovome svetu
22
"Ako već hoćeš da prosuđuješ ljude, prosuđuj ih po njihovim namerama."
23
"Nikakve vajde od lovljenja tuđih grešaka. Mnogo više možeš doboti posmatrajući svoje greške."
24
"Koliko su drugi ljudi dobri ili loši, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na svoj problem."
25
Jedna Ađan Fuangova učenica požalila mu se oko problema koje je imala na poslu. Želela je da da otkaz i sama mirno živi, ali okolnosti joj to nisu dopuštale, jer je morala da se stara o svojoj majci. Ađan Fuang joj reče: "Ako moraš da živiš sa tim stvarima, onda pronađi kako da živiš da se izdigneš iznad njih. To je jedini način da preživiš."
26
Savet za učenika koja je patila usled pritiska na poslu: "Kada radiš svoj posao ne dozvoli da posao radi tebe."
27
Jedna druga njegova učenica je imala ozbiljnih problema i na poslu i kod kuće, tako da je on apelovao na njenu borbenu prirodu: "Svaka, ako je stvarna, živa osoba moraće da se susretne sa stvarnim, živim problemima u svom životu."
28
"Drugi ljudi nas kritikuju i onda sasvim na to zaborave, ali mi to pamtimo i neprekidno o tome razmišljamo. To je kao da pljunu na komad hrane, a mi ga uzmemo i pojedemo. U tom slučaju, ko je glup?"
29
"Promisli pre nego nešto uradiš. Ne budi od one vrste ljudi koji prvo urade nešto, pa onda o tome moraju da razmišljaju."
30
"Pokušaji da pobedimo druge ljude nam ne donose ništa drugo do neprijateljstva i loše karme. Bolje je pobediti samoga sebe."
31
"Bolje da drugi uzme ono što je tvoje, nego da ti uzmeš ono što je njegovo."
32
"Imati životnog saputnika znači patiti. Imati dobrog životnog saputnika znači mnogo patiti, zbog sveg vezivanja koje nastaje."
Život u vrlini
33
Kada žene sa Zapada saznaju da monasima nije dozvoljeno da ih dodirnu, to ih pogađa i smatraju to znakom da budizam pravi razliku među muškarcima i ženama. Ali Ađan Fuang je to ovako objasnio: "Razlog zašto Buda nije dopuštao monasima da dotaknu ženu nije utome da u ženama ima nečeg lošeg. Razlog je što u monasima ima nečeg lošeg. Oni imaju svoje mentalne nečistoće i zato one moraju biti pod kontrolom."
34
"Kada živite u maanstiru, pretvarajte se da živite sami. To znači da kada jednom završite sa grupnim aktivnostima — obrokom, recitovanjem, čišćenjem i tako dalje — više ne morate da se tu vrzmate. Vratite se u svoju kolibu i meditirajte.
Kada živite sami, pretvarajte se da živite u manastiru. Napravite raspored i čvrsto ga se držite."
35
"Kad ljudi dođu da me vide, ja im prvo kažem da sednu i meditiraju kako bi stišali svoj um. Tek potom im dopustim da iznesu probleme o kojima možda žele da razgovaraju. Ako pokušaš da raspravljaš sa njima o tim stvarima kad im umovi nisu mirni, oni te neće razumeti."
36
Jednom je otac jednog monaha koji je živeo sa Ađan Fuangom pisao svom sinu, tražeči od njega da se razmonaši, vrati kući, nastavi studije, zaposli, zasnuje porodicu i ima normalan, srećan život kao i svako drugi. Monah to pomenu Ađan Fuangu, koji reče: "On kaže da je njegova vrsta sreće nešto posebno, ali pogledaj je — kakva je zapravo to vrsta sreće? Samo ista ona stara, smrdljiva stvar koju si napustio kad si se zamonašio. Zar nema nijedne bolje sreće od toga?"
Meditacija
37
Bezbroj puta bi ljudi rekli Ađan Fuangu da — sa svim poslovima i obavezama u životu — nemaju vremena da meditiraju. I često bi im odgovarao: "A misliš da ćeš imati vremena kad budeš umro?"
38
"Ne vodi beleške o svojoj meditaciji. Ako to radiš, počećeš da meditiraš kako bi ti se ova ili ona stvar dogodila i da bi mogao da je zabeležiš u dnevniku. Na kraju, završićeš ni sa čim drugim do sa stvarima koje si sam izmislio."
39
"Istrajnost dolazi iz uverenja, uvid iz sabranosti pažnje."
40
"Istrajnost u vežbanju je stvar uma, a ne položaja. Drugi mrečima, šta god da radiš, održavaj svoju pažnju neprekinutom i ne dopuštaj joj da posustane. Bez obzira na svoju aktivnost, postaraj se da je um čvrsto na svom poslu koji se zove meditacija."
41
"Kad sedneš da meditiraš potrebno je dugo vremena da se um smiri, ali čim se sedenje završi ti skočiš na noge i tu smirenost odmah baciš u stranu. To je kao da se lagano penješ na merdevine, korak po korak, sve do drugog sprata, a onda skočiš kroz prozor."
42
"Meditacija nije to da um učiniš praznim, znaš. Um mora imati nešto sa čime će da radi. Ako je prazan, tada bilo šta — dobro ili loše — može da iskrsne u njemu. To je kao da si ulazna vrata svoje kuće ostavio otvorena. Sve može da uđe."
43
Mlada bolničarka je meditirala sa Ađan Fuangom nekoliko dana i na kraju ga upitala: "Zašto današnje sedenje nije bilo tako dobro kao jučerašnje?"
On odgovori: "Meditacija je kao nošenje odeće. Danas nosiš belo, sutra crveno, žuto, plavo, bilo šta. Moraš da ga menjaš. Ne možeš isto odelo da nosiš doveka. Dakle, kakvu god boju da nosiš, samo je budi svestan. Nemoj se zbog nje deprimirati ili oduševljavati."
44
Nekoliko meseci kasnije ista bolničarka je meditirala, kad osećaj mira i jasnoće postade tako intenzivan u njenom umu da je osećala kako je nikada više loše raspoloženje neće obuzeti. No, naravno, loše raspoloženje se vrati, kao i ranije. Kada je to pomenula Ađan Fuangu, on reče: "Starati se o umu je slično kao starati se o detetu. Biće dobro i loših dana. Ako hoćeš samo dobre, onda si u problemu. Dakle moraš biti neutralna: Ne lepi se ni za dobro ni za loše."
45
"Kada ti meditacija ide dobro, ne oduševljavaj se. Kada ne ide dobro, ne deprimiraj se. Jednostavno posmatraj da uvidiš zašto je dobro, zašto je loše. Ako si u stanju tako da posmatraš, neće proći dugo vremena kada će se tvoja meditacija pretvoriti u veštinu."
46
"Blagonaklonost i saosećanje, ako nisu potpomognuti spokojstvom, mogu ti doneti patnju. Zato ti je neophodno spokojstvo jhane da bi ih usavršio."
47
Pošto je nekoliko meseci meditirala sa Ađan Fuangom, jedna učenica mu reče kako joj izgleda da je njezin um sada u većoj zbrci nego što je počela da meditira. "Naravno da jeste", reče joj. "To je kao tvoja kuća. Ako svakog dana glačaš pod, nećem moći da podneseš nimalo prašine na njemu. Što je kuća čistija, to će ti lakše biti da u njoj zapaziš prljavštinu. Ako ne glancaš um, možeš ga bez ikakvih problema pustiti da odluta i spava i u blatu. No, kada ga jednom ostaviš da spava na čistom podu, onda ako ima i najmanj fleka na tom podu moraćeš da je očistiš. Nećeš biti u stanju da podneseš brlog."
48
"Meditirati znači vežbati umiranje, tako da si kada dođe vreme u stanju da to uradiš kako valja."
Dah
49
"Neka tvoj um i dah budu jedno. Ne dopusti im da budu dvoje."
50
"Prvi korak je da posmatraš dah onakvog kakav jeste. Ne moraš mnogo oko njega da se bakćeš, samo pomisli bud- sa svakim udahom i dho sa svakih izdahom. Bud- udah, dho- izdah. Ne sili dah, niti sili um u bilo kakav trans. Jednostavno pažljivo drži um baš tu, sa svakim dahom."