Fragmenti
Thich Nhat Hanh
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Puna svesnost
"Udišem i čitavo telo mi se ispunjava mirom i spokojstvom."
Kao da ispijate čašu hladne limunade u sred vrelog dana i osećate da vam se telo hladi iznutra. Kada udahnete, vazduh ulazi u vaše telo i hladi sve njegove ćelije… To je ključ meditacije. Disanje vam donosi slatku radost meditacije. Postajete radosni, sveži i strpljivi, a svako ko je kraj vas imaće od toga koristi.
"Udišući, znam da udišem. Izdišući, znam da izdišem.
1. Udišući dug udah, znam da udišem dug udah. Izdišući dug izdah, znam da izdišem dug izdah.
2. Udišući kratak udah, znam da udišem kratak udah. Izdišući kratak izdah, znam da izdišem kratak izdah."
Većina onih koji čitaju ovu poruku ne žive u šumama, pod drvećem ili u manastirima. U svakodnevnom životu, vozimo kola, čekamo na autobus, radimo u kancelariji ili u fabrici, razgovaramo preko telefona, spremamo kuću, kuvamo, peremo odeću i tako dalje. Otuda, važno je da naučimo da praktikujemo punu svesnost disanja tokom tih svakodnevnih aktivnosti. Obično, kada obavljamo te zadatke misli nam lutaju, a naša radost, žalost, ljutnja i nespokojstvo nas prate u stopu. Iako smo živi, nismo u stanju da svoj um dovedemo u sadašnji trenutak i tako ispada da živimo u zaboravu.
U sadašnji trenutak možemo početi da ulazimo postajući svesni svoga disanja. Udišemo i izdišemo, znamo da udišemo i izdišemo i možemo se osmehnuti da bismo potvrdili kako u tom trenutku gospodarimo sobom. Kroz svesnost disanja možemo se probuditi u sadašnjem trenutku i za sadašnji trenutak. Bivajući pažljivi, već započinjemo "zaustavljanje" i koncentrisanje uma. Puna svesnost disanja pomaže našem umu da se odvikne od neprestanog tumaranja kroz zbrkan, beskrajan tok misli.
Većinu naših svakodnevnih aktivnosti moguće je obavljati a da u isto vreme sledimo svoj dah onako kako nam to preporučuje sutta. Kada naš posao zahteva posebnu pažljivost da bismo izbegli zbrku ili nezgodu, možemo punu svesnost disanja ujediniti sa samim poslom. Na primer, dok nosimo lonac pun ključale vode ili popravljamo električnu instalaciju, možemo biti svakog trenutka svesni svojih ruku i tu svesnost možemo osnažiti uz pomoć daha: "Udišem, svestan sam da moje ruke nose lonac pun ključale vode." "Izdišem, svestan sam da u desnoj ruci držim žicu električne instalacije." "Udišem, svestan sam da se mimoilazim sa drugim kolima." "Izdišem, znam da je situacija pod kontrolom." Možemo vežbati na taj način.
Nije dovoljno kombinovati svesnost disanja samo sa zadacima koji zahtevaju izuzetnu koncentraciju. Punu svesnost disanja moramo kombinovati takođe sa svakim trenutkom života našeg tela: "Udišem i sedam." "Izdišem i čistim sto." "Udišem i smešim se samom sebi." "Izdišem i potpaljujem peć." Zaustaviti nasumični tok misli i uspeti da ne živimo u zaboravu jeste džinovski korak napred u našoj meditativnoj praksi. Možemo ga načiniti prateći svoj dah i kombinujući ga sa svesnošću u odnosu na ono što svakodnevno radimo.
Odlomak iz knjige Breath! You are Alive
Patiti nije dovoljno
Život je put patnje, ali je isto tako pun mnogih čuda, kao što su plavo nebo, sunčevi zraci, oči deteta. Patiti nije dovoljno. Moramo isto tako biti u kontaktu sa ovim čudima života. Ona su u nama i svuda oko nas, svuda, u svakom trenutku. Ako nismo srećni, ako nismo smireni, ne možemo deliti mir i sreću sa drugima, čak ni sa onima koje volimo, sa onima sa kojima živimo pod istim krovom. Ako smo smireni, ako smo srećni, možemo da se osmehujemo i otvaramo svoje latice poput cveta i svako u našoj porodici, svako u čitavom društvu imaće koristi od našeg mira. Treba li da uložimo poseban napor kako bismo uživali u lepoti plavog neba? Moramo li da vežbamo kako bismo u njemu uživali? Ne, jednostavno uživamo. Svaka sekunda, svaki minut našeg života može biti takav. Gde god da smo, bilo kada, u stanju smo da uživamo u sunčevim zracima, u prisustvu nama dragih, čak i u osećaju koji stvara naše disanje. Ne treba da idemo u Kinu da bismo uživali u plavetnilu neba. Ne reba da putujemo u budućnost da bismo uživali u našem dahu. Možemo biti u kontaktu sa tim stvarima ovog trenutka. Bilo bi šteta ako smo svesni jedino patnje.
Toliko smo zauzeti da jedva da imamo vremena da pogledamo u ljude koje volimo, čak i u svojoj porodici, a nemamo vremena ni sebe da pogledamo. Društvo je tako organizovano da čak i kada imamo nešto slobodnog vremena, ne znamo kako da ga iskoristimo kako bismo ponovo došli u kontakt sa samim sobom. Ima na milione načina da protraćimo to dragoceno vreme; uključimo TV, dograbimo telefon ili sedamo u kola i odvezemo se negde. Nismo sa sobom i ponašamo se kao da ne volimo sami sebe i da pokušavamo da od sebe pobegnemo.
Meditacija znači biti svestan onoga što se događa na i u našem telu, sa našim osećajima, u našim umovima i oko nas. Svaki dan 40.000 dece umre od gladi. Nuklearne sile danas imaju više od 50.000 nuklearnih bojevih glava, dovoljno da čitavu planetu unište više puta. Pa ipak, izlazak sunca je i dalje lep, a ruža što je ovoga jutra procvetala pored zida jeste čudo. Život je i zastrašujući i čudesan. Praktikovati meditaciju znači biti u kontaktu sa oba ova aspekta. Molim vas, ne grešite misleći da morate biti usamljeni da biste meditirali. Zapravo, da bismo dobro meditirali, moramo jako mnogo da se osmehujemo.
Odlomak iz knjige Being Peace
Dodirnuti krajnju stvarnost
Meditaciju praktikujemo tragajući za oslobađanjem od svoje patnje i meditacija nas može naučiti kako da transformišemo tu patnju i dođemo do izbavljenja. Ali najdublja vrsta izbavljenja jeste ostvariti nirvanu. Postoje dve dimenzije života i trebalo bi da smo u stanju da dodirnemo obe. Jedna je poput talasa i zovemo je istorijska dimenzija. Druga je poput vode i zovemo je krajnja dimenzija ili nirvana. Mi obično dodirujemo samo talas, ali kada otkrijemo kako da dodirnemo vodu dobijamo najveći plod koji meditacija može da ponudi.
U istorijskoj dimenziji imamo rođenje i smrt. Onoga dana kada vam majka umre, vi patite. Ako neka osoba sedne kraj vas i ponudi vam malo utehe, osećate se nešto bolje. Imate njezino prijateljstvo, njezinu podršku, njezinu ruku da se pridržite.To je svet talasa. Njega karakterišu rođenje i smrt, usponi i padovi, nastajanje i nestajanje. Talas ima početak i kraj, ali ove karakteristike ne možemo pripisati vodi. U svetu vode ne postoje rođenje i smrt, nema nastajanja i nestajanja, nema početka i kraja. Kada dotaknemo vodu, dodirujemo stvarnost u njezinoj krajnjoj dimenziji i oslobađamo se svih tih pojmova.
Odlomak iz knjige Touching Peace
Jezik zena
Suština zena jeste probuđenje. Zato se o zenu ne priča, on se doživljava. Ali probuđenje je veliki fenomen koji zrači poput Sunca. "Probuđena" osoba je prepoznatljiva po naročitim obeležjima. Prvi od svih jeste sloboda; ona sebi ne dopušta da je nestalnosti života, poput straha, radosti, strepnje, uspeha ili neuspeha bacaju tamo-amo. Tu je zatim duhovna snaga koja se otkriva kao smirenost, osmeh i vedrina. Taj osmeh, pogled, reč i postupci probuđene osobe čine jezik probuđenja. Taj jezik koriste zen učitelji da bi vodili svoje učenike. Zen učitelj koristi reči i pojmove kao i svako drugi, ali on nije ni uslovljen niti zarobljen tim rečima i konceptima. Jezik zena uvek cilja na razaranje energije navike onih koji jedino znaju da razmišljaju na nivou pojmova. On želi da izazove krize, čija je, opet, funkcija da pospeše dozrevanje onog dragocenog trenutka koji se zove probuđenje.