Druga istina:
Plemenita istina o nastanku patnje
Otrov žudnje
Šta je, dakle, Plemenita istina o nastanku patnje? Žudnja (tanha) jeste ta koja podstiče novo rođenje i, udružena sa zadovoljstvom i požudom, sad tu, sad tamo, uvek pronalazi novu privlačnost.
[U apsolutnom smislu, ne postoji stvarno biće, sopstvo, nepromenljivo, ego koji se preporađa. Štaviše, ne postoji bilo šta što ostaje nepromenjeno ni u dva uzastopna trenutka; jer pet sastojaka egzistencije (telo, osećaj, opažaj, izrazi volje i um) u stalnom su menjanju, neprestanom razlaganju i obnavljanju. Oni umiru svakog trenutka i svakog trenutka novi elementi se rađaju. Otuda sledi da ne postoji nešto kao stvarna egzistencija ili "biće" (latinski: esse), već samo beskrajan proces, neprekidna promena, "nastajanje" koje se sastoji od "stvaranja" i "rastvaranja", procesa akcije i reakcije ili preporađanja.
Ovaj proces se najbolje može uporediti sa talasom okeana. Prividno talas putuje površinom okeana, ali u stvari događa se jedino dizanje i spuštanje te površine. Kretanjem talasa ne putuje fizički ista voda, vec potpuno različiti njezini delovi pokretani snagom vetra. Isto tako, Buda nije podučavao da se okeanom preporađanja kreću nekakvi ego-entiteti, već jedino životni talasi koji se, u skladu sa svojom prirodom i pređašnjim aktivnostima (dobrim ili lošim) manifestuju ovde kao ljudska bića, tamo kao životinjska, a drugde kao nevidljiva bića.]
Trostruka žudnja
Postoji "žudnja za čulnim zadovoljstvima", "žudnja za večnim postojanjem" i "žudnja za samoponištavanjem".
["Žudnja za večnim postojanjem" prema komentarskom delu Visuddhi magga, najtešnje je povezana sa "verovanjem u večnost", tj. verom u apsolutan, večan, ego-entitet koji nezavisno egzistira u telu.
"Žudnja za samoponištavanjem" jeste posledica "verovanja u poništavanje", pogrešna materijalistička pretpostavka o postojanju ega, koji nestaje zajedno sa smrću i koji nije ni u kakvoj vezi sa vremenom pre rođenja i posle smrti.]
Ali, gde ta žudnja nastaje i ima svoj koren? Gde god na svetu ima primamljivih i prijatnih stvari, tu ta žudnja nastaje i ima svoj koren. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um skloni su primamljivim i prijatnim stvarima: tu ta žudnja nastaje i ima svoj koren.
Vidljivi predmeti, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i ideje su primamljivi i prijatni: tu ta žudnja nastaje i ima svoj koren.
Svest, čulni utisak, osećaj rođen iz čulnog utiska, opažaj, volja, žudnja, razmišljanje i posmatranje su primamljivi i prijatni: tu ta žudnja nastaje i ima svoj koren.
Naime, ako opažamo vidljivi predmet, zvuk, miris, ukus, dodir ili ideju i taj objekat je prijatan, tada nas on privlaci; ako je neprijatan, tada nas on odbija.
Tako, kakvu god vrstu osećaja da doživljavamo — prijatan, neprijatan ili neutralan — mi ga potvrđujemo, vezujemo se svojom rekacijom za njega i tako čineći jačamo prijanjanje; a na prijanjanju se zasniva "proces nastajanja"; na procesu nastajanja (kamma (karma) procesu) zasniva se (buduće) rođenje; a za rođenjem dolazi starost i smrt, jad i naricanje, bol, žalost i očaj. Tako nastaje čitav taj okean patnje.
Ovo se naziva Plemenitom istinom o nastanku patnje.
Gomilanje patnje u sadašnjosti
Zaista, zbog žudnje za čulnim zadovoljstvima, uslovljeni žudnjom za čulnim zadovoljstvima, gonjeni žudnjom za čulnim zadovoljstvima, potpuno obuzeti žudnjom za čulnim zadovoljstvima, bore se kraljevi sa kraljevima, prinčevi sa prinčevima, sveštenici sa sveštenicima, građani sa građanima; majka se svađa sa sinom, sin sa majkom, otac sa sinom, sin sa ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. Tako, prepustivši se ogorčenju, svađajući se i tukući, udaraju jedni druge pesnicama, štapovima ili oružjem. I zato ih pogađa patnja u vidu smrti ili smrtnih bolova.
Sem toga, zbog žudnje za čulnim zadovoljstvima, uslovljeni žudnjom za čulnim zadovoljstvima, gonjeni žudnjom za čulnim zadovoljstvima, potpuno obuzeti žudnjom za čulnim zadovoljstvima, ljudi provaljuju u tuđe kuće, otimaju, pljačkaju čitave kuće, postavljaju zasede putnicima, zavode udovice i druge žene. Onda, kad vladari takve ljude uhvate, određuju im različite vrste kazni. Tako ih pogađa patnja u vidu smrti ili smrtnih bolova. To je patnja zbog žudnje za čulnim zadovoljstvima, gomilanje patnje u sadašnjem životu, izazvano žudnjom za čulnim zadovoljstvima, potpuno uslovljeno žudnjom za čulnim zadovoljstvima.
Gomilanje patnje u budućnosti
Sem toga, čine loše stvari svojim telom, govorom i mislima; i zbog takvih postupaka, posle raspada tela, posle smrti, padaju na niže stupnjeve egzistencije, u stanje patnje, u propast, u ambis pakla. No, to je patnja žudnje za čulnim zadovoljstvima, gomilanje patnje za buduće živote zbog žudnje za čulnim zadovoljstvima, uslovljeno žudnjom za čulnim zadovoljstvima, podsticano žudnjom za čulnim zadovoljstvima, potpunom zavisno od žudnje za čulnim zadovoljstvima.
Ni u visinama, ni u sred okeana,
ni u planinskim zabitima,
nigde na svetu mesta nema, gde
čovek može umaći svojim rđavim delima.
Nasleđe dela (kamma)
Jer, vlasnici svojih dela (kamme) jesu bića, naslednici svojih dela; njihova dela materica su iz koje rođeni bivaju; svojim delima su sputani, njihova dela su im utočište. Kakva god da su im dela — dobra ili rđava — takva im je plata za njih.
I gde god bića da kroče u egzistenciju, tu će im dozreti i dela plod, u tom životu, u sledećem ili u nekom budućem.
I doći će vreme kada će moćni okean presušiti, ispariti i prestati da postoji. Doći će vreme kada će moćnu zemlju spržiti vatra, kada će ona iščeznuti i biti je više neće. Ali ne, nema kraja patnji bića koja, zaslepljena neznanjem i zauzdana žudnjom, jure besomučno tim krugom rađanja i umiranja.