Treća istina:
Plemenita istina o prestanku patnje
Iskorenjivanje žudnje
Šta je, dakle, Plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, njezino napuštanje i odustajanje od nje, oslobađanje i nevezivanje za nju.
Ali, gde ta žudnja može nestati i gde ona može biti iskorenjena? Gde god na svetu ima primamljivih i prijatnih stvari, tu ta žudnja može nestati i tu ona može biti iskorenjena. U prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, koji god od monaha ili asketa da je na takve primamljive i prijatne stvari gledao kao na nešto "prolazno", "što izaziva patnju" i što je "bez trajne suštine", kao na bolest i truljenje, taj je u stanju da prevaziđe žudnju. I oslobođen žudnje za čulnim zadovoljstvima, oslobođen žudnje za postojanjem, on se ne vraća, ne ulazi ponovo u egzistenciju.
Uslovljeno iskorenjivanje svih fenomena
Jer, zahvaljujući potpunom prestanku i iskorenjivanju žudnje, prijanjanje se iskorenjuje; iskorenjivanjem prijanjanja proces nastajanja se iskorenjuje; iskorenjivanjem (karmičkog) procesa nastajanja preporađanje se iskorenjuje; a iskorenjivanjem preporađanja, starost i smrt, jad, naricanje, bol, žalost i očaj se iskorenjuju. Tako se iskorenjuje čitav taj okean patnje.
Otuda, poništavanje, prestanak i prevazilaženje telesnog, osećaja, opažaja, izraza volje i svesti, to je iskorenjivanje patnje, kraj bolesti, prevladavanje starosti i smrti.
[Talasno kretanje, koje nazivamo talasom — što u posmatraču stvara iluziju da se određeni deo vodene mase kreće površinom jezera — stvara se i održava energijom vetra. Kad vetar prestane i nema novog koji bi pokrenuo vodu, energija vetra preneta na vodu polako se gubi i površina vode postaje mirna. Slično ovome, ako vatra ne dobija novo gorivo, ona će se ugasiti. Na isti način, ovaj proces u koji su uključeni pet sastojaka bića — a koji u čoveku neznalici stvara iluziju o postojanju nekakvog ego entiteta — održava se energijom žudnje i izvesno vreme se održava pokretan energijama koje je ona stvorila. No, ako ponestane goriva, tj. prijanjanja za život i nema priliva nove energije, život će potrajati onoliko koliko je do tada energije akumulirano; no u trenutku smrti, taj proces u koji su uključeni pet sastojaka bića zauvek prestaje.
Tako se nirvana ili "utrnuće" ("hlađenje") može posmatrati iz dva ugla:
- "Iskorenjivanje nečistoća," pri čemu dostižemo stupanj arahanta ili svetog čoveka, i on traje do kraja životnog veka.
- "Iskorenjivanje pet sastojaka bića", posle smrti arahanta.
Nirvana
To je istinski mir, to je kraj bilo kakvog uobličavanja, napuštanje bilo kakve osnove za novo preporađanje, iščezavanje žudnje, nevezivanje, iskorenjivanje — nirvana.
Uzbuđen požudom, razjaren ljutnjom, zaslepljen obmanom, savladan, uma uhvaćenog u klopku, čovek kopa raku sam sebi i drugima i doživljava mentalni bol i teskobu. Ali ako su požuda, ljutnja i obmana napušteni, čovek ne kopa raku ni sebi ni drugima i on ne oseća bilo kakav mentalni bol i teskobu. To je nirvana neposredna, vidljiva u ovom životu, primamljiva i razumljiva mudrima.
Iskorenjivanje pohlepe, iskorenjivanje mržnje, iskorenjivanje obmane: to se, zaista, naziva nirvanom.
Arahat, sveti čovek
I za sledbenika tako oslobođenog, čije srce kuca spokojno, nema ničeg što bi trebalo dodati onome već učinjenom i ništa više ostalo nije da se obavi. Baš kao što ogromna stena ostaje nepokretna i u sred najsnažnijeg vetra, isto tako ni oblici, ni zvukovi, ni mirisi, ni ukusi, ni dodiri bilo koje vrste, ni poželjni ni nepoželjni, ne mogu izazvati takvog sledbenika da se pokoleba. Spokojan je njegov uma, dostignuto izbavljenje.
I on koji je razmotrio sve suprotnosti ovoga sveta, kojeg više ništa na ovome svetu ne uznemirava, smiren, oslobođen jarosti, tuge i žudnje, nadišao je on rađanje i umiranje.
Nepromenljivo
Postoji područje gde nema ni čvrstog, ni tečnog, ni toplog, ni kretanja, ni ovog sveta, ni bilo kojeg drugog sveta, ni Sunca, ni Meseca. To ja nazivam ni nastajanjem ni nestajanjem, ni mirovanjem, ni rađanjem, ni umiranjem. Nema tu ni početka ni kraja. To je okončanje patnje.
Tu postoji jedino nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno. Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje rođeno, nastalo, stvoreno, uobličeno ne bi bilo moguće.
No, pošto postoji nerođeno, nenastalo, nestvoreno, neuobličeno, zato je moguće bekstvo iz ovoga sveta koji nastanjuje rođeno, nastalo, stvoreno.