Šest zabluda o meditaciji
Zabluda 1: Meditacija je teška.
Istina: Ova zabluda ima koren u zamišljanju meditacije kao vežbe rezervisane samo za svece, isposnike i jogije. Iako je najbolje učiti od iskusnog, dobro upućenog učitelja, tehnika meditacije može biti sasvim jednostavna, kao što je fokusiranje pažnje na dah ili ponavljanje mantre u sebi. Jedan od razloga zašto meditacija može izgledati teška je da smo u grču dok pokušavamo da se skoncentrišemo, da smo suviše vezani za rezultat koji očekujemo ili da nas neprekidno muči dilema radimo li je ispravno.
Zabluda 2: Potrebno je da moj um potpuno utihne, da bi meditacija bila uspešna.
Istina: Ovo može biti i broj 1 zabluda o meditaciji i verovatno je najčešći uzrok zašto mnogi ljudi od nje odustanu, potpuno isfrustrirani. Meditacija nema veze sa zaustavljanjem misli ili pokušajima da isprazniš svoj um — oba ta pristupa stvaraju samo stres i još više unutrašnje buke. Ne možemo zaustaviti ili kontrolisati svoje misli, ali možemo odlučiti koliko pažnje ćemo im posvetiti, koliko ozbiljno ćemo ih uzeti. Kroz meditaciju možemo pronaći onu tišinu i mir koji već postoje između naših misli. Ponekad označavan kao “praznina”, taj prostor između misli je čista svesnost, čista tišina i čisti mir. Ako redovno meditirate, provodićete sve više i više vremena u tom stanju proširene svesti i tišine.
Budite sigurni da iako vam se čini da ste celu meditaciju proveli razmišljajući, ipak imate koristi od svoje prakse. Jedan učitelj često kaže svojim učenicima: “Misao ‘sada mislim’ može biti najvažnija misao koju ste ikada pomislili. Jer pre nego što ste imali tu misao, možda niste ni znali da mislite. Verovatno ste mislili da vi jeste vaše misli.” Jednostavno uočavanje da se pojavljuju misli predstavlja proboj, jer se time vaša tačka posmatranja menja od uma ispunjenog egom ka svesnosti koja je nemi svedok. Kako se sve manje identifikujete sa svojim mislima i internim pričama, doživljavate sve veći mir i otvorenost za nove mogućnosti.
Zabluda 3: Potrebne su godine vežbanja da bih imao bilo kakve koristi od meditacije.
Istina: Koristi od meditacije su i momentalne i dugoročne. Mnoge naučne studije dokazale su da meditacija ima duboke efekte na fiziologiju i uma i tela već za nekoliko nedelja vežbanja. Na primer, studija rađena na Harvardu otkrila je da je svega osam nedelja meditacije pomoglo ljudima ne samo da osete smanjivanje napetosti i mnogo više mira u sebi, već su se takođe razvila područja u mozgu povezana sa memorijom, empatijom, osećanjem samopouzdanja i regulisanjem nivoa stresa.
Na kursevima meditacije često čujemo od novih meditanata da su po prvi put nakon mnogo vremena spavali čvrsto i to već posle nekoliko dana praktikovanja meditacije. Druge uobičajene koristi od meditacije uključuju poboljšanu koncentraciju, smanjenje krvnog pritiska, manje stresa i napetosti, kao i jačanje imunog sistema.
Zabluda 4: Nemam dovoljno vremena za meditaciju.
Istina: Postoje zauzeti, vrlo produktivni menadžeri koji nisu propustili meditaciju ni jedan dan tokom dvadeset pet godina. Ako na svoju meditaciju gledate kao na prirotet, to će i vama poći za rukom. Ako mislite da je vaš dnevni raspored prepun, setite se da je makar i nekoliko minuta meditacije bolje nego nijedan. Zato nemojte sebe ubeđivati da ne meditirate samo zato što je malo kasno ili se osećate pospanim.
Nalik nekim drugim paradoksima koji se događaju u životu, kako redovno meditirate, tako zapravo imate sve više vremena. Kada meditirate, dah i otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak pada i telo prestaje da proizvodi hormon stresa i druge supstance koje u stvari ubrzavaju proces starenja i u nama stvaraju subjektivan osećaj “da nam vreme ističe”.
Tokom meditacije smo u stanju odmarajuće budnosti, koja izuzetno osvežava telo i um. Kako se ljudi drže svog redovnog rituala meditacije i kako njihov um izoštrava svoj pogled na stvari, tako se i menjaju njihovi pririteti. Stvari koje su do juče bile nezaobilazne i visoko na listi prioriteta, sada su možda postale izlišne, otvarajući prostor za neke druge, korisnije našem zdravlju i unutrašnjem miru. Pa tako i za meditaciju. Vaši prioriteti su se promenili.
Zabluda 5: Meditacija zahteva verovanje u neku duhovnu ili religijsku tradiciju.
Istina: Da biste meditirali nije neophodno da verujete u bilo šta. Isto tako, mnogi ljudi koji pripadaju različitim religijama ili duhovnim putevima praktikuju meditaciju bez ikakvog sukobljavanja sa onim u šta veruju. Neki meditanti nisu uopšte religiozni, već su ateisti ili agnostici. Oni meditiraju da bi iskusili unutrašnji mir, kao i mnogobrojne fizičke i mentalne koristi od prakse u zdravstvenom pogledu. Neki se odlučuju za praksu kao pomoć da bi, recimo, prestali da puše. Meditacija nam omogućuje da do kraja uživamo u onome što radimo, šta god to bilo — bavljenje sportom, podizanje dece ili trud kako bi naša karijera napredovala.
Zabluda 6: Tokom meditacije trebalo bi da imam neka transcendentalna iskustva.
Istina: Neki ljudi se razočaraju kad tokom meditacije ne dožive vizije, ne vide boje, ne levitiraju, ne čuju hor anđela ili ne ugledaju odbleske probuđenja. Iako možemo imati razna divna iskustva u meditaciji, uključujući i osećaje blaženstva i jedinstva sa svime što postoji, sve to nije cilj vežbanja. Stvarna korist od meditacije leži u onome što se događa IZVAN meditacije, kada obavljate svoje svakodnevne poslove. Kada ustanemo sa jastučeta za meditaciju, u sebi ponesemo nešto i od mira i tišine tokom prakse, što nam sve omogućuje da budemo kreativniji, sa više saosećanja i ljubavi za sebe, kao i za sva druga bića koja sretnemo u životu.